Love Is A Game

33.DIO

/TJEDAN DANA KASNIJE/

/CLARISSA'S P.O.V/

U sobu mi je ušao doktor s hrpom papira i nekim nedefiniranim izrazom lica. Nisam znala da je ovo ovoliko loše. Stao je do mojeg kreveta i pružio mi je papire.
'Gospođice Tomilson.'-Rekao je. 

'Da?'-Rekla sam. 'Uskoro će vas pokupiti vaš brat.'-Pogledala sam ga zbunjeno. 'Zar mogu doma?'-Upitala sam. 'Naravno. Nalazi su u redu, ali morat ćete još malo pripaziti na nogu i na to da se ne izlažete prevelikom stresu. Makar blagi, onaj potres mozga učinio je dosta štete. Ako se izložite stresu pratit će vas vrtoglavice i mogućnost povraćanja. Zato vas molim, za vaše dobro...pazite na sebe.' 'Hoću doktore, hvala.'
'Nema na čemu. Sretan povratak kući i brz ostatak oporavka.'-Rekao je i nasmijao se. 

Ovo je prvi put u tjedan dana da sam vidjela ovog čovjeka kako se smiješi. Uvijek je ozbiljan i mrzovoljan. Kao da nešto nije po njegovom. No dobro, to ionako nije bitno. Za par sati ću biti doma u svom krevetu i zaboraviti ću na sve ovo. Na ovu sobu, ljude i sve što me loše pratilo zadnjih par dana. Podigla sam se s kreveta i uputila sam se prema kupaonici. Na putu do kupaonice me ulovila vrtoglavica i kada sam bila sigurna da ću pasti i ljubiti pod, netko me spriječio da padnem. Snažne ruke su me držale u naručju dok sam ja rukama prekrila oči.

 
'U redu je. Nisi pala. Uhvatio sam te.'-Začula sam poznati hrapavi, muški glas. Bio je to Harry. Maknula sam ruke s očiju i brzo sam se podigla iz njegovih ruku. 'Što ti radiš ovdje? Tko te pustio u moju sobu?'-Upitala sam ga. 'Došao sam vidjeti kako si.'-Rekao je i nasmijao se.
One slatke rupice na njegovim obrazima su iskočile, a njegovi savršeno poredani zubi stvarali su onaj prekrasan osmijeh zbog kojeg mi je krv kolala žilama.

'U redu sam hvala na pitanju.'-Rekla sam drsko. Približio mi se, a ja sam se povukla. 'Što zar me nećeš ni poljubiti?'-Upitao me. 'Ne ljubim one koji su me iskoristili za svoje potrebe.' 'Kakve potrebe? Clarissa o čemu ti pričaš?!' 'Joj molim te Harry, ne pravi se glup. Znam za okladu i da sam bila samo dio vaše poremećene igre.' 'Clarissa...to je možda bila igra, ali je bila pogrešna. Nije trebalo biti tako.' 'Poštedi me opravdanja. Ne vjerujem ti više tako da se nemoj truditi. Uzalud ti je.' 'Znam da mi nije uzalud i da me se samo želiš riješiti...ali ja znam da me u dubini svoje duše voliš bez obzira na okladu. Moji osjećaji u vezi toga ne lažu.' 'Moram te razočarati Harry... Tvoji osjećaji su potpuno u krivu ovaj put. Zato mi nestani s očiju prije nego zovem sestre.' 'Ne bi se usudila.'-Rekao je samouvjereno.
'Iskušaj me.'-Rekla sam odlučno. Stao je centimetar ispred mene i pogledao me duboko u oči. Približio je ruke prema mom struku i sada je bilo vrijeme za dozivanje sestra. 

'Se..'-Stavio je ruku na moja usta i nisam mogla vikati. 'Možda se ipak usudiš.-'Rekao je i nasmijao se. Maknula sam njegovu ruku sa svojih usta. 'Rekla sam ti. Ne iskušavaj me.'
'Nisam ni htio. Ti si ona koja je bez razloga počela vikati.' 'Nije bilo bez razloga. Ne želim da mi se više ikada približiš.' 'Ali upravo sam ti blizu.'-Rekao je provocirajući. Odmaknula sam se čim dalje do njega. 'Ne, ne nisi.'-Rekla sam i krenula sam prema krevetu. U sekundi me uhvatio za lakat i brzim pokretom ruke me povukao k sebi. Pokušavala sam se maknuti iz njegovih ruku, ali koliko sam se ja odupirala toliko je stisak njegovih ruku bio jači. 

'Harry pusti me!!'-Rekla sam malo glasnije. 'Ne Clarissa neću te pustiti! Ne mogu te pustiti!'
'Možeš i hoćeš!!'-Izvikala sam se i nekako sam se izvukla iz njegovih ruku. Pogledao me i nasmijao se. 'Što je smiješno?'-Upitala sam ga. 'Slatka si kad se ljutiš.'-Rekao je i još jednom se nasmijao. 'Nisam ni približno slatka. Zato molim te izlazi van.'-Rekla sam i pokušala sam ga izgurati van iz sobe. No uhvatio me za ruke i približio k sebi. Bio je na milimetar od mene i mojih usana. Gledao me u oči, pa u usne. Želio me poljubiti. Stavio je ruku na moj obraz i pokušao me poljubiti kada sam u zadnji tren okrenula glavu.

 
'Clarissa..'-Započeo je... 'Harry poštedi me bilo kojih riječi i samo odlazi.'-Rekla sam. 'Ne idem dok ne dobijem poljubac.'-Rekao je i vratio mi je glavu tako da ga gledam točno u oči. Zaboravila sam koliko njegove bistro zelene oči dolaze do izražaja kada stoji na svijetlu. I koliko mi tijelo drhti kada se sjetim njegovih crvenih užarenih usana na svojem vratu. Ali opet .. nisam mogla proći preko toga da sam ja njemu cijelo vrijeme bila samo zabava. 

'Možeš odmah otići jer to se neće desiti. Rekla sam ti već ..Ne ljubim one koji su me iskoristili za svoje potrebe. A ti se moraš pomiriti s time.'-Rekla sam. 'Ali ne želim Clarissa.. Ne želim se pomiriti s time. Jer znam da kada se upravo makneš od mene da te gubim. A ja to ne želim.'-Rekao je. 'Ovaj put su tvoje riječ istinite. Čim odem od tebe i tvoje blizine, gubiš me. Ali dragi moj...O tome si trebao prije razmišljati. Prije nego si isklopio okladu i napravio sranje. Za ovo si ti kriv.'-Rekla sam drsko i izvukla sam svoje ruke iz njegovih. 'Igra je završena. Čestitam ..možda si ipak i pobijedio. Ali ja ne želim više biti dio ovog. Nisam ni trebala biti dio ovog, ali jebiga...budala sam. Mislila sam da me voliš kao što i ja volim tebe,ali...to je bilo blizu rata, a daleko od ljubavi. Uvijek je i bilo.'-Rekla sam nekako zadnjim snagama i otišla sam prema svojoj sobi. 

Ovaj put me nije ni probao zaustaviti. Znači ipak sam ga pogodila tamo gdje boli. Neka. Sad zna kako je meni. Sada smo gotovi. I ova igra je dobila sjeban kraj, ali opet je kraj. Nažalost...svaka sjebana ljubav, dobi sjebani kraj. A moja će zauvijek biti sjebana.