... Vrata se lagano odškrinuše na sobi medicinara Boška i pomoli se naborano lice starije žene prosede kose, gazdarice - majka-Mare. Student je ležao na krevetu i učio. Na podu se nalazio dušek na kome je neko morao spavati.
Medicinar podže oči sa knjige.
- O, vi ste poranili majka-Maro!... šta hoćete?...
- Neću ništa... Nego... da vam vidim nešto...
- Nije još otišao! Vama je krivo zbog dušeka! Kao da će vam upropastiti i pocepati dušek!
Gazdarica uđe u sobu i žalosnim glasom poče uobičajenu jutarnju pridiku svome samcu, studentu medicine:
- Ja sam sirota žena, sinko! Izdala sam tebi sobu, a ono već petnaest dana spava ti drug na mome dušeku. Nije pravo! Cepaju mi se stvari.
- Ama, šta vam se cepa? Pogledajte! Je l' se iscepalo gdegod? Čovek legne i ustane! Kazao je da će vam platiti za ovo što spava. Pa vi bar, majka-Maro, znate šta je siromah student?
- Znam, sinko, ali i meni je teško. Nisam ja kućevlasnica, kao ona, tamo sa ulice. Ima praznih soba, mogla bi džabe da ih drži, ne jednog, nego i dva studenta! A ona ne trpi ni kuče ni mače, a kamoli čoveka! Čekaj da savijem ovaj dušek! Vidi, ovde se providi, samo što se ne pocepa.
- Kad postanem lekar, majka-Maro, kupiću vam dva dušeka... Majke, mi, hoću!... Još bolje, odužiću se ja vama! Vi ćete biti domoupraviteljka kod mene. Uzeću vas pod svoje. Ako se oženim, možda moja žena neće umeti da kuva, a vi znate kako je student željan lepo da pojede; vi ćete samo da nadzirate kuvaricu!... More, što ću da vas obučem! Sve u svilu! Predstavižu vas: moja tetka!
- Obešenjak si ti veliki! - nasmeja se majka Mara, koja je volela studente kao svoju decu, razumevala njihovu bedu jer je i sama bils sirota, i odvajala im od svojih usta kad god je što lepo skuvala... - Pa je l' išao gdegod za mesto - onaj tvoj drug?...
- Trči svakog dana, obećavaju mu svi i sve se svrši sa lepim rečima.
- A što sedi u Beogradu?
- Došao je radi službe... Svršio čovek prava još pre godinu i po i nikako da dođe do službe. Bio je kod majke u unutrašnjosti. On je iz Sandžaka. Ima majku s malom penzijom i sestru daktilografinju. One su ga izdržavale, a izdžavao se i sam. Pevao je i po kafanama, pa neće čovek više! Vi znate najbolje, majka-Maro, kako se muče studenti. Vi ste naša dobra studentska majka.
- Majka... ali vi majku očerupaste... Vidim ja, moj dušek će propasti.
- Zar vam studenti traže dušeke? Vidite kako ja lepo spavam i na slamarici. Ali, izgleda, hladno napolju.
- Bogami, hladno! Ovaj crni april dojadi! Kao da je februar! Hoćeš li da ti naložim? Ima još jedan namarak drva.
- Neću... Podvučem se pod jorgan pa učim...
- Stavi poda se dušek, biće ti toplije. Žuljaš se na slamarici bez nužde. Zato ti je i hladno.
- Čekajte, dok ja postanem doktor. Gospodski ću da živim!
- Samo bogato da se oženiš, jesi li čuo! Da ti žena donese miraz. Mrzim kad se uhvatite sa kojekakvim studentkinjama, pa ni jedno nema ništa...
- Vi ćete, majka-Maro, da mi nađete devojku. Hoću lepu i pametnu!
- Kad dođe vreme da se ženiš, naći će se mnogo devojaka... A što se ovaj tvoj drug ne ženi?
- Pa koja će ga bez službe? Devojke traže položaj!
- Što je luda ova udovica Nada! Sve se raspituje za tvog druga. Matora žena pa poludela za njim...
- Nije ona matora! Koliko ima godina?
YOU ARE READING
Milica Jakovljevic Mir-Jam: Nepobediovo Srce
RandomMiomira i Ninoslav naizgled su nespojive ličnosti - ona je lepa razmažena bogatašica, on siromašni student iz unutrašnjosti. Ali ljubav ne bira ni vreme ni mesto. Ona jednostavno plane da bi nam život obasjala svetlošću. Mir-Jam u svojim romanima iz...