Milica Jakovljevic Mir-Jam: Nepobediovo Srce

Moć pesme i gitare

Bilo je sedam časova uveče... Svi su se spremali za koncert. Ninoslav je dovršavao pripreme. Pogledao se u ogledalo. Nije mu bio rđav smoking. Mogao je još da posluži. Nije najnoviji, ali uveče se ne vidi. Sestra mu ga je poslala poštom, ali ga je prethodno dobro iščistila i ispeglala. Staša je prelistavao neku knjigu. On se nije udešavao. Ići će na galeriju s đacima. Anđa mu je kazala da dođe gore.

– Ama, ko je taj pevač iz Beograda? – pitao je Ninoslava.

– Ne znam...

– Vi znate sve pevače.

– Otkuda da ih znam? Ima ih mnogo!

– Mene ta tačka u programu najviše interesuje.

– Ako se razočaraš?

– Svakako će bolje pevati od jednog osmoškolca... Što je taj Vojin uobražen u svoju lepotu i svoj glas! Moraju uvek da ga mole u društvu da peva, mnogo se pravi važan...

– Jeste li gotovi? – pitala je gospođa Novaković.

– Jesmo, gospođo.

– Hoćete li kolonjsku vodu? – ponudi Staša Ninoslava. – Kupila mi Miomira kad smo ispratili njenog verenika. Kazala mi je da je i vama dajem. Fina je!

– Hvala, Staša.

– Ja ne volim njenog verenika – iskreno priznade Staša. 

– Zašto ga ne voliš? Vidi se da je dobar mladić.

Staša napravi grimasu:

– On misli da sudi Miomiri, a Miomiri niko ne može da sudi.

– Pa muž treba malo da sudi svojoj ženi. Zar ti misliš, kad se oženiš, da ćeš dopustiti da ti žena zapoveda?

– Ja se neću nikad ženiti!

Ninoslav se nasmeja. – U osmom razredu ti ćeš već pomišljati na ženidbu. A kad budeš brucoš, verićeš se. Ako se ne veriš tada, kad završiš fakultet nećeš misliti na ženidbu. Kao što i ja ne mislim.

– A maturantkinje se interesuju za vas.

– Devojke se više interesuju za mladiće nego mi za njih. E, hoćemo li, Staša? Čekaj da uzmem džepnu maramicu.

Izađoše u trpezariju. Gospodin i gospođa Novaković su sedeli i čekali ih.

– O, kako je lep naš gospodin Ninoslav! – uzviknu gospođa Novaković.

– U njega će se večeras zaljubiti sve devojke! – polaska mu direktor banke. – E, ništa bez mladosti!

– Ništa mladost ne vredi kad je prazan džep! Da ste vi momak, gospodine direktore, više biste imali uspeha kod devojaka nego ja... Ovo mi je stari smoking još kad sam pevao u „Obiliću". Dobio sam ga od jednog druga.

– Vi imate lep stas, pa vam sve lepo stoji. Kakav je to miris? Lepo miriše!

– Staša mi dao. Kupila mu ga gospođica Miomira.

– Vidiš kako imaš dobru sestricu. Čak ti i mirise kupuje.

– Ne znam... nešto se raznežila.

– Uvek je ona nežna, nego si ti grub... Lepo ti stoji to teget odelo. Jesi li ti, Aleksa, četiri karte uzeo?

– Ja neću s vama! – uzviknu Staša. – Neću da se utrpavam u prvi red. Idem na galeriju.

– On će s drugovima!

– I drugaricama! – nasmeši se direktor. Staša pocrvene. Katica se pojavi i zasta zadivljena pred Ninoslavom. Ne smede ništa da kaže pred gospođom, ali mu dobaci sanjalački pogled. Otrča u kuhinju i zovnu kuvaricu da ga vidi.