Milica Jakovljevic Mir-Jam: Nepobediovo Srce

Prva ljubavnička kriza

Vraćali su se sankama. Staša je vukao saonice, a Anđica je išla kraj njega; sva rumena, usjaktalih očica, s nestašnim pramenovima kose koji su se lepršali oko njenog lica. Nije imala smučarski kostim kao Staša, ali se zimski utoplila: kaputić, čizmice, vunene pletene rukavice i šalče u dve boje koje je provirivalo kroz otvor kaputa.

Nedelju dana proteklo je kao lep san. Istina, pričali su joj svašta o Staši. Divna joj je kazala da se zabavljao sa Olgom, jednom došljakinjom, učenicom. Videla ju je i pomislila u sebi da ta Olga nije lepša od nje. Ironično je prekorela Stašu, ali u njoj nije bilo velike ljubomore. Malo su se udaljili jedno od drugog, ali njihov prvi poljubac ostao je kao čedna uspomena i drag joj je bio taj Staša, iako već mangupčić i priličan donžuan. Osetila je da je malo smeliji, čak i drzak. Pre dva dana, kad su se vraćali kući, i nikoga nije bilo kod kuće, on je ušao za njom u trpezariju, i ona ga je ponudila da sedne. A on poleteo na nju. Kako je samo dočepao, dovukao do divana, pritisnuo. Otela se, ljuta, razbarušena i očitala mu dobro: — Ja te cenim kao druga i iznenađujem se kako si slobodan. To su te druge naučile. — On se malo zastideo, kleo se i lagao kako ga niko nije naučio, ali je već postajao muškarac, koji je jednom osvojio ženku i ljutio se na Anđicu koja je ili glupa ili se pravi naivna, i ne shvata šta je život. Dva dana se nisu videli, a trećeg je došao pokoran i umiljat. Morao je sebi da prizna da je Anđica bolja od Olgice i da on ne sme da naleće bezobrazno i bestidno na svaku devojčicu. 

Danas su se sankali. Olgu nije video nigde. Tek pri povratku. Išla je sama u trgovinu. Njoj su rekli za Anđicu da je to bila njegova prva ljubav. Videla ih je i ravnodušno se javila. Staša je više nije zanimao. U glavi joj je bio bankarski činovnik Petrović, potporučnik i Ninoslav. Izašla je zato ne bi li koga videla od njih; njena ženska sujeta bila je uvređena što svi ne trče za njom.

Staša je hteo još da šeta da vidi kuda će Olga. Voleo je i da ga vidi sa Anđicom, ali ona je žurila kući. Navikla je da ne sme dugo da se zadržava na ulici.

Vraćajući se srela je Divnu. Odmah je počelo ispitivanje:

— Kakva je ta Olga?

— Uobražena je i vuče Stašu za nos. Zamišlja da je svi mladići gledaju. U školi je slab đak. Verovatno će biti odbijena na maturi. Ne trpi nastavnike. Jedi je disciplina u školi. Da znaš samo kakve ima toalete! Kod kuće se oblači kao o prazniku. Kaže da joj škola nije ni potrebna, jer je bogata, ima bogatog dedu i babu i sve će ona naslediti.

— A je li je Staša voleo?

— Išli su dugo, on joj je pisao iz Italije; sad izgleda da su se zavadili. — A ko se prvi naljutio, ona ili Staša?

— Ne znam. Ona gleda sve muškarce. Znaš ko joj se najviše dopada? Ninoslav.

— Uh, baš je njega našla! On je do ušiju zaljubljen u Miomiru. Priča seja koliko je voli. I vereni su.

— Ništa to njoj ne smeta. Ja je ne trpim. A ni ona mene. Ušle su zajedno u kuću gde ih je očekivala Slavka s mužem. Anđica je mnogo volela svoju seju i zeta i bila je srećna što se ona lepo udala.

Staša je odvukao sanke u kuću i vratio se da vidi s kim će Olgica. Kopkalo ga je da vidi kuda ide i da li će neko poći za njom. Znao je on njen život i nije mogao da joj oprosti. Bio je gotov na sve. Hteo je da joj se osveti. 

Video ju je u jednoj trgovini, a spazio je i potporučnika na uglu. Čekao je. Stegnuo je zube i pošao dalje, ali je zastao da vidi kad će ona izaći. Izašla je i pošla u susret potporučniku. On je pozdravi i pođe lagano za njom. A Staša pođe za njima. Hteo je da napadne i nju i potporučnika, pa šta bude. Zastao je i dvoumio se: Šta će reći Anđica? Ona je slatka i dobra devojčica. Ali ona je suviše čedna. Ne sme ni da je pipne. Neće ni da se ljubi. Hoće samo drugarstvo. Njemu je potrebna žena-devojka. To je Olgica. Iskusna, čak i perverzna. Ona mu je raspalila krv. I sad ga ostavlja.