Milica Jakovljevic Mir-Jam: Nepobediovo Srce

Prva vest

Vratila se s konzervatorijuma i zatekla pismo na stolu. Pala joj je u oči marka. Bila je italijanska. Ko li joj piše?! Otvorila je brzo pismo, rukopis joj je bio poznat, prevrnula je poslednju stranicu i sva se stresla kad je pročitala: Ninoslav. Kao u groznici, čitala je njegovo pismo:

„Uzbuđen sam kad vam pišem, jer osećam da nisam smeo ovoliko da ćutim. Bili ste u pravu da svašta pomislite o meni i žao mi je ako sam naneo bol vašoj osetljivoj umetničkoj duši. Ali, verujte, moj bol je bio veći. I ovo vreme, koje me je rastavilo od vaše kuće i vas, ispunjeno je prazninom i tugom, kakvu nisam nikad u životu osetio. Tek sada sam mogao da upoznam samog sebe i da osetim šta ste mi vi značili. Vaš uticaj je bio ogroman. Pod vašim uticajem ja sam se odlučio za svoju budućnost, koju vi volite, o kojoj ste mi govorili svakog dana.

Ja sam u Italiji, u Milanu, školujem svoj glas!"

„Ah", otrže se Miomiri, „u Milanu!" Pritisla je rukom srce, jer joj je strahovito lupalo. Čitala je dalje:

„Pitaćete me kako sam se na to odlučio. Posle onog naglog odlaska iz vaše kuće dobio sam službu u ministarstvu. Ali duboka potištenost mučila me je svakog dana. Usuđujem se da budem iskren, to ste uvek tražili od mene. Mučilo me je sećanje na vas. Borio sam se sa sobom i skrivao svoja osećanja, a ona su se sručila na mene svom težinom i svom vatrom duboke mladićke ljubavi. Voleo sam vas, Miomira. Volim vas i sada. A ničim vam nisam mogao dokazati svoju ljubav. Kako bih i smeo? Šta sam bio? Mali činovnik. Vi niste voleli činovnika u meni, voleli ste pevača. I rekao sam sebi: postaću pevač! Smela zamisao! Strepeo sam da li ću uspeti, da li imam talenta. Rešio sam se da okušam sreću, ali tajno, da niko ne zna kuda sam otišao. Javio sam se Amerikancima i izneo im svoju želju. Posle petnaest dana stigao mi je od njih i izveštaj da mi daju mesečnu stipendiju. Bio sam presrećan. Nikom nisam hteo reći da ću u Italiju. Samo su moji znali. Morao sam mnogo truda da upotrebim da zapretim mojoj sestrici da vas ne izvesti gde sam. Objasnio sam joj da je tako bolje. Sa strepnjom i nadom došao sam u Italiju. Zahvaljujući jednom horisti iz Skale, kod koga sam našao stan, a čija je mati nastavnica muzike, imao sam sreću da nađem učitelja. Moj učitelj je bio učitelj mnogim poznatim italijanskim pevačima. Bio sam presrećan kad sam dobio od njega pohvalu za glas. Kazao mi je da je moj glas od onih negdašnjih, slavnih tenora, kakav danas retko ko ima."

„Srce moje!", prošaputa Miomira, a oči joj se napuniše suzama. Sva slova su joj treptala, a suze su joj se kupile na trepavicama. Zastala je jer nije mogla da čita od uzbuđenja... Nastavila je dalje:

„Posle takve pohvale sav sam se predao školovanju glasa. Nadam se da ću posle dve godine imati prvi nastup u operi. Spremam sada Tosku, Vertera i Boeme... nisam hteo odmah da vam se javim dok se ne uverim u svoj uspeh. Sada sam siguran i srećan. A najsrećniji sam što mogu o ovome da vas izvestim. Vi ste bili moja inspiratorka. Vi ste mi odredili karijeru... možda ste me do sada zaboravili i možda ćete se uskoro udati. Vi ste mladi, lepi, bogati. Ali vi ostajete u mom životu jedno milo, drago biće, moja ljubav i moj bol.

Dopustite mi, Miomira, da vas obožavam, da vas volim. Vaša umetnička duša splela se oko moje. Ja vas stalno osećam, u svakoj melodiji, u svakom tonu. Vi ste uvek pokraj mene, čini mi se da me slušate, kritikujete. Vidim vaše male bele ruke na klaviru, vašu kovrdžavu glavicu nad klavijaturom, vaše divne oči koje me gledaju tajanstveno i ispitujući. Znao sam što me pitate, a nisam vam smeo nikad dati odgovor. Tek danas sam se usudio da vam odgovorim. Ali avaj! Možda je sve kasno. Miomira, ne ljutite se na mene što sam ćutao. Moje ćutanje je bilo puno žarkih osećanja za vas. Ona su me uputila kroz život. Dok pevam i zamišljam svoju budućnost i očekujem dan kad ću se pojaviti na pozornici, ja ne vidim nikog drugog, već zamišljam da će me iz sale gledati dva divna crna oka i jedno malo slatko lice, a ja ću pevati samo za vas, Miomira. To nije daleko. Još dve godine i ostvariće se moja i vaša želja.