Milica Jakovljevic Mir-Jam: Nepobediovo Srce

Na predstavi »Boema«

Amerikanka mu je opet javila da je došla u Milano i odsela u istom hotelu. Zvala ga je da je poseti. Znao je da posle ide u Pariz. Bogata žena. Njoj je ceo svet otadžbina. A on je u tom smislu bio tesnogrud. Voleo je svoju Jugoslaviju i kao da se sva Jugoslavija suzila u Miomirinu vilu, njene ruže, borje, njeno slatko lice s velikim očima, i njeno lepo, nežno telo. Kako je on voleo Miomiru!

Pošao je elegantan i lep. Polagao je na svoju spoljašnjost, jer je znao da Miomira to voli. Najzad, čovek pobeđuje i sa odelom. Dosta je bio pohaban kao student. Sad je bio gospodin. I njegova Miomira je elegantno devojče. Neće je više postideti.

Portir u hotelu mu se duboko poklonio. Znao je da je on kavaljer Amerikanke, a gosti iz Amerike bili su mu najsimpatičniji. Oni uvek daju velike napojnice.

Kucnuo je na vratima i ušao u salon. Zastao je zapanjen, ne verujući svojim očima. Je li to moguće? Otkuda ova žena? Ala se ta svuda ćuška! Pronašla bogatu Amerikanku pa izigrava prijateljicu. Hohštaplerka jedna!

Visoka, utegnuta, zmijasta, lukavih zelenih očiju koje je umela da pravi sladunjavim, umiljata i mazna, diže se sa fotelje — gospođa Stajić.

— Niste očekivali da ćete me ovde zateći? A ja sam znala i čekam vas. Možda ste me već i zaboravili, jer vi, mladi ljudi, imate slabo pamćenje. Ali ja vas nisam zaboravila, i trebalo je mnogo vremena da prođe pa da vam oprostim što ste bili nepažljiv mladić i zaboravili poziv jedne žene, a to bi drugom laskalo.

Pružila mu je ruku, očekujući da će je poljubiti, ali on se samo rukova.

— Zbilja, iznenađen sam... Otkuda vi ovde?

— A volite li što me vidite?

— Prijatno je razgovarati maternjim jezikom u tuđoj zemlji. Davno nisam govorio srpski.

— Italijanski dobro govorite. Čula sam od Klare. Došla sam da utešim moju dobru Klaru. Sirota ona, sad je potpuno sama. Ići ćemo malo do Pariza, a posle ću je odvesti u Dubrovnik... da je malo raspoložim. — Iz sladunjavog tona prešla je najednom u oštriji i ljutit.

— Nisam mogla verovati da ste takav glupan! Dopustite mi da vam to kažem, jer zaslužujete.

— Zašto sam glupan?

— Zato što ste odbili Klaru. Znate li vi šta ste izgubili i šta biste dobili od nje? Multimilionerka! Možete li vi da zamislite šta to znači? I uticajna žena. Svojim milionima stvorila bi vam karijeru. Ceo svet biste obišli s njom. Ima oblakoder u Americi! A da i ne pitate za njenu vilu, imanje. Živi kao princeza. Vila na jezeru Komo. Videli ste. Ceo život bi vam bio provod, zadovoljstvo i putovanje... I voli vas... Ja znam da vas voli. Vidite kako sam ja iskrena prijateljica. I pored toga što se i meni dopadate, ja bih vas velikodušno prepustila njoj, jer vam želim sreću. A vi ste je glupo odbili. Zbog koga, pitam vas?

— Gospođo, ja neću da vređate moja osećanja i Miomiru. Miomira više vredi nego ceo svet. Ne bih ja ostavio Miomiru milijarde da mi se ponude!

— odgovorio je žustro. — Ja sam Srbin, volim da imam svoju porodicu, hoću da proživim ljubav i mladost sa ženom koja mi odgovara. Ne želim da se prodajem za novac i da me iko vodi po svetu. Nisam ja odrastao u bogatstvu, pa mi nisu potrebni milioni. Ako uspem kao pevač, dobro, ako ne uspem, uposliću se kao činovnik. Moju ljubav prema Miomiri niko ne može da pokoleba.

Stajićka ga je gledala sažaljivo i progovori:

— Kako vas žalim! Ja već vidim vašu propast.

— Zašto ću propasti?

— Vi ništa ne znate. Znate li vi od čega je Miomira bolesna?

— Znam... prsla joj je jedna vena i leči se.