Maska

VII

~Malo obaveštenje~
Ovaj YouTube video gore sam ja postavila na mom kanalu kako bi ste videli kako bi trebao da izgleda Hugo Agreste u mojoj priči. Inès Roux postavljam u sledećem poglavlju.

~Maskenbal-mesec dana ranije~
Chloè ju je uhvatila za ruku i povukla pored zgrade gde ih niko nije video. Skinule su maske, pretpostavljajući o kojoj se osobi radi.
"Ovo je malo preterano." Inès joj je rekla na malo neprijatan način. Chloè ju je pogledala 'iznervirano' na šta su se obe osmehnule.
"Ne lupaj, prelepa si!" Izgovorila je sa dozom divljenja u glasu, te je Inès pognula glavu uz stidljiv osmeh. Stale su pored zida i gledale da li neko nailazi, zbog toga što su začule glasove u daljini.
Dvoje su šetali u zagrljaju. Osmehivali su se, pričali, a onda kad su one bile spremne da trče, dečko je devojku pribio uz zid. Obe su se trgnule, dok dvoje golupčića ništa nisu primećivali. Pobegle su malo dalje, i stale pored zida.
"Pa, crna lepotice. Hoćemo li?" Upitala ju je, dok je nežnost u njenom glasu rasla, kao i u pogledu. Nije tako bilo samo sa Chloè, Inès se isto tako ponašala samo što je njena nežnost bila vidljiva. Iskoristile su te trenutke, kao da su znale da su im to poslednji trenuci zajedno, a onda je Inès nežno i nesigurno prislonila usne na njene. Svaki pokret jezikom koje su obe napravile bio je ispunjen strašću, a kroz pauze za vazduh osmehnule bi se jedna drugoj i razmenjivale poglede.
Konačno su se odvojile, a Inès je prolazila jeza zbog hladnog zida iza nje. Nežno je gricnula svoju usnu i ponovo je privukla sebi. Ovog puta kada su njihovi jezici vodili bitku strasti, nisu se dugo odvajale. Bile su i dalje gladne nežnih dodira jezikom, a poljupci koje su razmenjivale trajali su večno. Nevoljno su se odvojile, a onda je Chloè konačno progovorila.
"Pa, crna, vreme je za predstavu..." još jednom je spojila njihove usne u kratki poljubac, te je Inès odšetala prema ulazu u hali.

Tada je počelo. Poslednji sati koje je Chloè proživela. Od najboljeg do najgoreg trenutka. Od trenutka kada se osećala besmrtnom do trenutka kada ju je vatra progutala zajedno sa njenim željama i nadom.
Bila je srećna što je Hugo spasio Inès umesto nje, bila je srećna što je mogla da je vidi jedan poslesnji put i te večeri nesvesno je povela jednu tajnu u grob.

~Sadašnjost~
Nežnim koracima i konačno smirena došle je do svog urmarića, kada je videla papirić okačen na njen ormarić. Kada je malo bolje pogledala unaokolo shvatila je da je bilo puno ormarića sa isto tako okačenim papirićem, ali videla je da nisu svi imali papirić. Pomislila je kako je većina njih pročitala porukicu, ali niko sem nje, Huga i problematičnih nije bio van časa. Problematični bi obično otišli pravac kod direktora ili bi ko furije leteli iz škole. Uzela je papirić i stavila ga je u džepu, a onda kada ni jedan nastavnik nije gledao sakrila je paklicu cigareta zajedno sa upaljačem u džep. Znala je da ako bude bilo nešto stresno, da će joj cigarete biti potrebne. Iskrala se iz škole, dok niko nije gledao baš kao i zadnjih mesec dana. Sela je iza škole, gde niko nije dolazio, zapalila cigaru, a onda uzela papirić iz džepa.
"Seti se kako smo plesali te večeri, crna lepotice znaćeš ko sam. Ako si ti ta čekam te na vrhu ajfelovog tornja, večeras. Ponesi svoju masku..." dok je čitala, zapravo se stvarno smešila i uzimala dim po dim, a onda je okrenula papirić i primetila neke brojeve.
"22:00"

"Ovo bi u stvari moglo da me zabavi" pomislila je, a onda je strpala papirić nazad u džep. Pobegla je sa fizičkog i otišla tamo gde se obično okupljaju problematični. Bilo je momaka, devojaka, ali najviše momaka.

~Pre 3 nedelje~
Konačno je gotovo. Zadnju suzu pustila je kada je njen pepeo zvanično bio 3 metra ispod zemlje. Pogledala je u daljinu kada je shvatila da je jedan dečko seo pored nje na klupici u parku. I dalje je gledala u daljinu bez trunke emocija u očima, a dečko pored nje je zapalio cigaru. Imao je gustu, smedju kosu i zelene oči veoma slične Hugovim. Pogla je da primeti kako je uzdisao od nezvoze, te je krenula i ona. Ko bi rekao da uzdisanje može biti toliko zarazno.

"Okej, prestani." Zamolio ju je pogledom, a ona ga je za divno čudo poslušala.
"Hvala" dobacio joj je, sada već uveliko smiren.
"Sranje, zar ne?" Upitala ga je, a on se naglo okrenuo i pogledao je. Bio je jedna od prvih osoba sa kojom je pričala od te večeri.
"Šta?" Zbunjeno je pratio njen pogled do neodredjene tačke.
"Život?" Jedna suza joj je krenula niz obraz, a kada ju je on pogledao pravo u oči, pomislio je kako tužnije oči u životu nije video. I dalje je piljila u neodredjenu tačku, a onda je primetila kako dovršava cigaru. I on je primetio nju.
"Želiš?" Upitao ju je, a ona je i dalje stajala zamišljeno.

"Da li će smanjiti bol?"

"Zavisi." Izvukao je mali smešak, a onda pružio paklicu.

"Vredi pokušati" izustila je pre nego što je povukla prvi dim u njenom životu.

~Sadašnjost~
Osmehnula se kada je ugledala poznata ledja okrenuta prema nekoj devojci. Znala je da je to on. Zagrlili su se, a onda se Inès prisetila kako je tog dana isto bila u njegovom zagrljaju. Bio je to umirujući zagrljaj nepoznate osobe, ali izgleda da su nepoznate osobe najbolje grlile.

"Zdravo, Todore." Izustila je pre nego što je dim cigarete dunuo u njeno lice u znak pozdrava.

Još jedno pitanje za kraj. Da li želite da objavim sve likove ili samo još Inès?