Maska

XXVII

Molim vas, pročitajte A/N na kraju. Hvala!

Njena duga, svilena kosa, boje uglja padala je preko njenih golih ledja u nežnim loknama. Njena haljina prljavo-roze boje dosezala je do sredine njenih butina, bila je uska, možda malo previše provokativna za osobu Inésinog karaktera. Tanak sloj šminke prekrivao je njeno uzbudjeno lice, a crveni ruž na njenim usnama, poznat po svojoj seksipilnosti, značio je samo jedno...

Jedine poglede koje će ona da dobija večeras su oni bezobrazni i puni želje.

Inés je odlučila da izvede Silu u nekom klubu da se zabave, nakon što je saznala da njena najbolja prijateljica nogom nije kročila iz kuće od kada ju je Carmen posetila. Osećala se zapostavljeno s obzirom da joj Sila još nije priznala ko je onaj dečko za kojim toliko pati, ali razumela ju je.
Trebalo joj je vremena.

Po stoti put do sad je pogledala svoji odraz u ogledalu. Njene crne visoke potpetice činile su da izgleda višlje nego što je bila.
Bio joj je čudan ovaj osećaj, dok je napuštala kuću. Imala je osećaj da će se nešto večeras desiti, ali nije znala da li je to ‚nešto' dobro ili loše. Samopouzdano je podigla glavu i krenula prema svom crnom ‚Audiju' kada ju je promukli glas zaustavio. Njeni roditelji, kao i Felipe i Joaquin su ponovo otišli u Španiji ostavivši nju i Alonsa ponovo same.
Alonso...

Okrenula se prema širom otvorenim vratima kuće i ugledala svog starijeg brata naslonjenog na drvenom štoku njihove kuće.

„Izlaziš?" upitao ju je, dok ju je neodobravajuće odmeravao. Inés je prevrnula očima uz smešak i zamišljeno klimnula glavom.

Nije nosio majcu, što ju je u početku začudilo, dok nije ugledala ženske, nežne ruke kako prelaze preko njegovih čvrstih i mišićavih ramena. Nežno ga je svojim rukama obuhvatila oko struka promrmljajući nešto neljudski. Njena smedja, ravna kosa je sada bila raščupana i neuredna. Njene blage, zelene oči pospano su posmatrale situaciju ispred sebe, a onda je razgorčila oči i porumenela ugledavši Inés na pragu.

Inés se zabavljeno nasmejala i podigla obrve provocirajući svoju prijateljicu. Irene je posramljano prekrila lice rukama, pokušavajući da sakrije neprijatnost sa njenog lica.
Znala je da će morati da pričaju o ovome kad se vrati.

Još jednom ih je pogledala i osmehnula im se, te je sela u Automobilu i krenula prema Silinoj adresi. Vožnja je bila mirna, putem bi videla zaljubljene parove, grupice ljudi, društva, kao i mnoga svetla ispred sebe, kako od automobila, tako i od uličnih svetala.

Noć je bila vedra, pa i hladnija. Preko milion zvezda sijalo je na nebu, kao i pun mesec, zbog kojeg nije bilo teško hodati po mraku.

Nakon što je izašla iz kola, pozvonila je na Silina vrata, tražeći nešto na svom telefonu. Nakon što je začula tiho škripanje vrata polako je podigla pogled, a onda vratila na telefonu. Nije odmah shvatila ko je na vratima, dok nije pogled ponovo i naglo vratila na njegovim plavim, zavodničkim očima.

'Uou!' Pomislila je podignuvši obrve, nesvesna da je to naglas izgovorila.
Razvukao je jedan skroman osmeh koji ju je u trenutku ostavio bez daha.
"Takodje." Rekao je odmerivši je, a njeni obrazi su blago zarumeneli.
„Hvala." promumlala je i pogledala iza njega, tražeći Silu.

"Šta ti radiš ovde hah..?" Nervozno ga je upitala, a on se uspravio pokazajući svoju pravu visinu.
"Ah, ja idem sa vama." Rekao je, a Inés je razumno klimnula glavom i ako je želela da joj Sila to bolje pojasni. Večeras je trebalo biti njihovo veče zbog čega se Inés malo iznervirala, ali sa druge strane, što više to bolje.