Maska

LIV

„Hvala." rekla je kroz uzdah kada ju je Hugo podigao u naručije u nameri da je spusti na svom krevetu.
„Mogla bih da se naviknem na ovo." tiho se zasmejala, a on ju je položio na krevetu i pogledao je preko ramena uz osmeh nameštajući njene štake na zidu.
„Pa, kako je Carmen?" upitao ju je nakon što je seo do nje, a ona je slegnula ramenima.
„Ne znam ni sama, mnogo je tiha u poslednje vreme da počinjem da mislim da je bolesna."
„Sreća pa je Teo onaj dan bio na vratima, inače ne bi bilo nikog da je uhvati. Zar nisi saznala do sad šta joj je?"
„Ne, ponaša se toliko depresivno da sam morala da pozovem tetku da pokupi decu." snuždeno je rekla a on se nasmejao videvši koju grimasu je napravila dok je govorila.
„Šta je sa tobom?"
„Šta sa mnom?"
„Ni ti ne izgledas dobro u poslednje vreme." naglo je ustala iz njegovog krila zbunjeno ga pogledavsi, a on je i dalje iskrivljeno ležao na krevetu tim nekim lezernim stavom.
„Nerviram se zbog činjenice da se ničeg ne sećam." rekla je nekim melanholičnim tonom koji ga je zamalo prevario.
„Nije samo to." tiho je rekao, a onda se i on uspravio u sedeći položaj sklonivši pramen kose koji joj je padao preko lica, iza uha.
‚Kako da ga lažem kada je tako neodoljiv?!" zarežala je u sebi, osmehnuvši se slabašno. Mora da me je dobro poznavao, pomislila je shvativši kako je u trenutku shvatio da nešto nije u redu.
„Šta se uopste dogodilo sa nama pre nesrece?" upitala ga je nekim molecivim pogledom koji ga je terao da prizna. Njeno pitanje ga je preseklo, ali nije dao da primeti knedlu koju je jedva progutao.
„Komplikovano je da bih ti objašnjvao. Setićeš se već."
„To nije fer." iznervirano je prekrstila ruke, a on se osmehnuo.
„Dobro, želiš li da ti pokažem?"
Pogledala ga je uz sitan osmeh, a onda klimnula glavom naslonivši se rukama unazad.
„Zatvori oči."
„Zašto?"
„Bože kako si tvrdoglava, samo ih zatvori!"
„Dobro!" rekla je kao znak da se predaje, a on se pobednički osmehnuo.
A sada mu se jedno pitanje vrtelo u glavi, dok ga je dilema proždirala. ‚Da li da je poljubim? Ne bi mi bio prvi put.'. Stajala je tako pred njim zatvorenih očiju strpljivo čekajući da vidi šta će uraditi. Kakva ironija, da 'vidi'. To ‚vidi' je u njoj više značilo 'oseti'. Na tu pomisao oblizala je usne zarumenivši se na šta se on slatko nasmejao uz samo jednu misao: ‚Nek' ide život.'
Svojim rukama obuhvatio je njeno lice kao da u rukama drži neki dragoceni dijamant i polako se približio njenim usnama kao neko stidljivo dete. Shvatila je šta je želeo na sta je duboko uzdahnula osećajući kako je neka vrsta treme i nervoze obuzima. Osetivši kako se njihovi dahovi mešaju polako je otvorila svoje nemirne oči i proučila mu lice. Te meke usne koje su izgledale tako rajski, čvrstu vilicu i konture koje su bile kao izvaljane na njegovom licu, oči koje su bile bezobrazno zelene i sadržale tu neku dubinu koju je ona smatrala tako seksi. Izgledao je tako nesigurno, ali i previše nestrpljivo.
Njeno lice kipelo je od vreline. Prevrnula je očima i jezikom polako prešla preko njegove donje usne izazivajući ga tako gladno, na šta se on osmehnuo i odlučio da igra njenu igru. Oblizao je svoje usne održavajući njihov kontakt očima kao nešto poput čega ne može, a opet izludeo ju je samo tim pogledom.
„Samo me poljubi više!" rekla je kroz jedan mučenički uzdah u znak predaje.
Gladno je zarobio njene usne, dok se ona pobednički smešila kroz taj dug poljubac. Znala je da ni on ne može da odoli tom vrelom poljupcu, isto kao i ona.
Njihovi jezici preplitali nežno su se kao da su se milovali, a njihove usne gladno su se odvajale i ponovo spajale poput neke njihove omiljene slagalice koja im je golicala maštu. Nakon nekog vremena svoju ruku uronila je u njegovu gustu, zlatnu kosu pronašavši svoje mesto u njegovom krilu. Nekako je uspela da savije svoju ranjenu nogu, dok je druga i dalje ležala pravo, preko njega. Jednom rukom pridržavao se unazad dok ju je drugom povukao u jos jedan dug poljubac. Svojim prstima nespretno je sklanjao pramenove njene tamne kose, na šta se ona na kratko odvojila, a onda ponovo navalila na njegove jebozovne usne gurajuci ga na krevetu poput neke samouverene boginje koja je bila spremna da ga zavede.
Nežno je zagrizla njegovu usnu nateravši ga da zareže, a onda se bezobrazno osmehnula ne skidajući pogled sa njegovog isprivocirnog lica.
Nakon par sekundi našla se ispod njega, dok su ga njene blage oči posmatrale zbunjenim pogledom ali opet tako nežnim da je imao osećaj da se topi u njemu poput hiljadu sveća. Pogledali su se tim nežnim dubokim pogledom proučavajući lica jedno drugog uz jedan topao osmeh. Nisu mogli da se nagledaju jedno drugog, a posebno on. Nije mogao da odvoji pogled od njenih plavih očiju, ni od njenih rozikastih usana koje su sada vukle sa crveno njegovom krivicom, ni od nacina na koji ga je posmatrala. Osećao je njene prste kako se nesvesno poigravaju sa njegovom kosom, na sta se blago osmehnuo neprimetno zagrizavši svoju usnu.
Odjednom su mogli da čuju blago kucanje na njegovim vratima, na šta su se oboje uspravili neprijatno se pogledavši.
„Ko je?" povikao je i dalje je gledajući zadihano. Sa druge strane se mogla čuti Juliette kako nešto govori na šta nisu obraćali pažnju. Hugo je svoj kažiprst prislonio na njene usne što joj je jasno davalo do znanja da treba da ćuti.
„Lila je dole." rekla je na šta je on prevrnuo očima i nastavio da je sluša. „Kaže da želi da pričate."
"Ja sam joj sve rekao."
"Kako to misliš? Zar ste raskinuli?" Upitala ga je Julette zbunjeno, a on je rekao izustio jedno 'da' i dalje ne sklanjajući prst sa njenih usana.
"Ne želi da ode. Moraćeš sam da je isteraš." Već sledećeg trenutka mogao je da čuje njene korake, što je značilo da je otišla.
Polako je sklonio svoj prst sa njenih usana kada je bio siguran da ih niko ne čuje, te nervozno uzdahnuo.
"Nisi mi rekao da imaš devojku."
"Bivšu...devojku." Rekao je kroz jedan sitan razmak naglašavajući to 'bivša'.
"A uostalom, nije ti to pre smetalo." Namignuo joj je na šta je ona zbunjeno nakrivila glavu blago zarumenevši.
"O čemu ti..."
"Čekaj me ovde, saću da se vratim." rekao je posmatrajući je sa vrata.
"Kao da bih mogla da odem sama i da hoću." Prevrnula je očima prekrstivši svoje ruke uz jedan namrgodjeni pogled, a na njegovom licu razvukao se sitan osmeh, te je napustio prostoriju.