Maska

V

Crna haljina koja se pripijala uz njeno telo, isticala je svaki centimetar njega, kao i njenu seksipilnost, a crveni ruž isticao je njene punačne usne, kao i biserno-bele zube koje su krasile ogroman osmeh na njenom licu.
Štikle koje je nosila savršeno su se poklapale uz njena stopala i isticale su njene duge, savršeno izvaljane noge, posledice svih sportova koje je do sad trenirala.
Plave oči privlačile su svakog, a njeno telo najveće grešnike. Svaki njen korak bio je otmen i odavao je neku misterioznost, koja je svakog privlačila.
Telo boginje koje je posedovala, je na ulazu u velikoj hali privuklo pažnju. Plave oči, kakve je samo ona imala prostreljale bi svaki bezobrazni pogled, a bilo ih je i previše.
Hugo je sedeo za šankom posmatrao svaku devojku koja je te večeri ušla u hali, ali za okom mu je zapala ta plavooka lepotica za kojom su već svi balavili. Mogla je osetiti ljubomorne poglede na sebi, zbog čega je osećala neku čudnu moć. Posmatrao ju je dosta duže nego ostale devojke, odmeravao od glave do pete i onda shvatio kako mu je ta crna lepotica poznata. Zanosna i misteriozna zračila je nekim čudnim sjajem, a njen hod i dalje je bio graciozan. Nežnim pokretima je skinula svoju jaknicu i zakačila ju je na jednom od čiviluka na ulazu u sali, a onda je zauzela svoje mesto blizu Huga. Izazovno mu se osmehnula kada je shvatila da bulji u nju. Bio je očaran svakim milimetnom nje i u tom trenutku kada ju je ugledao pomislio je da lebdi. Ko god da je bila ta osoba pod maskom zaljubio se, kao da je bomba pala na njega i eksplodirala, a on je naravno bio žrtva. Od svakog osmeha koji je ona razvukla te večeri, ostao bi paralizovan na par sekundi, a onda bi ga realnost vratila. Način na koji je ispijala doneseno piće je bio elegantan i takodje očaravajuć. Sve u vezi nje bilo je očaravajuće. Svaki odbijeni momak od njene strane bi ga zaista zasmejalo. Ti momci su kod nje uzaludno gubili vreme, jer dok su oni hteli nju i njeno telo ona je želela njega, a onda bi ipak to vreme na kraju protraćili na neku drugu.
"Videla sam te sa njom. Ne traći vreme nego se vrati svojoj bubili-bu." Drsko je odgovorila još jednom kretenu koji joj je prišao, a onda je graciozno izvrnula prst i pokazala na njegovu devojku, koja nije ni primetila da je nestao. Dečko je iznervirano odmarširao od nje, par puta je pogledavši preko ramena, a ona mu je samo mahnula najarogantnije što je mogla zbog čega je sad bio još besniji.

Prišao joj je sa samouverenim stavom, a ona se prvi put ove večeri nasmejala jednom dečku. Ispijala je poslednji gutljaj vina kada joj je prišao, te je zadovoljno coknula jezikom osećaući poslednje kapi kako joj se spuštaju niz grlo. Lagano je spustila čašu iz ruke, te se sa prekrštenim nogama okrenula prema njemu i osmehnula.
Nosio je belo odelo, a ispod sakoa nosio je belu košulju koja mu je isticala mišiće. Pomalo razbarušena kosa davala mu je dečački izgled, dok se njegove zelene oči pod maskom ličile na smaragd. Iz tih očiju mogla je da primeti opuštenost i prijateljski pogled koji joj je upućivao i odmah je znala da nije kao drugi koje je odbijala i ako je pored očiju izgledao dosta bezobraznije, pa čak i ozbiljnije. Smeh koji je odavao bezobrazluk, a imao je i izazovni pogled kojim se tog trenutka hranila i nije zasitila. Odmerila ga je od glave do pete kada je stao ispred nje i zagrizao svoju usnu kroz osmeh.
"Ako si još jedan od njih, pridruži im se." Delovala je hladno, a ustvari je bila oprezna. Bila je "blaga". Njene reči naterale su ga da se još više osmehne, a onda se malo uozbiljio. Dok su razgovarali svet je ostao prigušen, a jedini glasovi koji su se u tom momentu čuli bili su njihovi glasovi i osmesi koje su razmenjivali.
"Jesi li za ples?" Upitao ju je bez ustručavanja, a ona je bacila pogled na podijum pun plesača, od školskih takozvanih "kurvi" do onih "nevinih" ili "dobrih".

"Zašto sa mnom? Ovde ima puno lepših devojaka koje žude za jednim tvojim dodirom." Upitala ga je, a on je na svom licu nabacio kez.
"Lepotice, zar ćeš stvarno da lažeš sebe kako ne znaš da si najlepša?" Izbor njegovih reči ju je u potpunosti fascinirao. Ipak nije bio kao drugi. Imao je taj šarmantni pogled, zbog kojeg su devojke padale u nesvest, ali ona se pravila nedodirljiva. Ovaj put se i ona osmehnula pogledavši ga pravo u oči, dok su sa strane stajali svi momci koje je večeras odbila i pitali su se, kako mu ide od ruke? Devojke koje su pre par trenutaka bile srećne dok su ga posmatrale, sad su osećale prezir i mržnju prema Inès koja je ispružila svoju ruku uz široki osmeh, prihvatajući njegov poziv.
Stali su zajedno na podijumu, otmeno, ali opet neozbiljni pretvarajući se da su oni prinčevi i princeze iz bajki i bez srama su se kretali kao neke budaletine, a onda su se uozbiljili kad su shvatili kako ih nastavnici gledaju sa strane. Dopustili su melodiji da ih nosi po plesnom podijumu, a kamera bi zabeležila svaki trenutak tamo.
Oni slučajni pogledi nisu postojali. Ustvari, gledali bi se neprestano, kao da im ti pogledi nikad neće dosaditi. Hugo ju je jednom zavrteo, a ona je pala ispod njegovih usana. Njegovo lice još uvek je krasio osmeh i opet je zagrizao onu, što se Inès tiče,"prokletu" usnu.

Čudan smrad već je krenuo da obasipa halu, a onda su svi krenuli da vrište.
"Požar!" Neko je viknuo, a onda su primetili vatru kako se širi svuda oko njih. Dim koj se ubrzo proširio krenuo je da guši, a čak i da ubija. Pogledali su se zabrinuto, a onda klimnuli glavom davajući jedno drugom znak. Inès je brzo otrčala kod vatre, i pokušala je da pomogne jednoj devojci koja se zaglavila ispod greda, ali nije no su da Maska mora ostati.
Sakrili su se iza zgrade i presvukli, a su onda shvatili da neko viče. Potrčali su nazad unutra u drugoj odeći, i ugledali Chloé kako bespomoćno leži. Oboje su skinuli maske koje su pripadale običnim, rezervnim stvarima i bacili ih sa strane. Hugo je bio blizu, ali Inès ne. Nije mogla dalje, udahnula je previše dima i i nju je krenulo da guši.
"Pomozi joj..." Rekla je gotovo nečujno, dok je vatra prigušivala njen glas.
Dvoumio se, dok je gledao Inès kako pada, a onda ju je uzeo u naručije i istrčao napolje.
Ti trenuci, dok je bežao napolje sa njom, krenula je da ga udara i šutira.
Ti trenuci trajali su čitavu večnost, sve dok nisu konačno isplivali na sigurnom.
Ti trenuci ostali su izrezani u Hugovom sećanju, kao veče kada je ubio jednu osobu, da bi spasio drugu.
Nije ju poslušao, i ako je bila spremna da rizikuje svoj život.
Sada je Chloè već progutala vatra, a kada ju je zvanično izgubila, Inès je shvatila kako su ona i Hugo ubili nekog.

Mrtva je. Chloè Andre je mrtva.

Koji su vaši utisci o ovom poglavlju?🖤