Maska

LV

~Nedelju dana ranije~
Otvarajući svoje oči njena čula naglo su se pojačala, što ju je brze razbudilo. Pogledala je oko sebe i uočila svoju zarobljenu ruku koju je Teo grejao svojom. Spavao je. Slike su joj se polako vraćale, te se setila šta se desilo.
Pala je u nesvest onog trenutka kada ga je ugledala. Bio je to preveliki šok za nju shvatila je. I dalje nije mogla da veruje da je to stvarno on.
„Čovece, zašto si nestao onog jutra?" tiho je upitala kroz jedan uzdah zadržvajuci svoje suze, na šta se on trgnuo.
„Nisam želeo." tiho je rekao, a ona je stegla pesnice začuvši ponovo njegov glas. Taj prelep, dubok glas koji je sada bio i hrapav s obzirom na vreme koje je prećutao nestrpljivo čekajući nju da se probudi.
„Zašto onda jesi? Zašto mi se nikad više nisi javio?"
„O znaš i sama kako smo ja i ti komunicirali tokom tih mesec dana!" rekao je, a ona se setila kako su roditelji bili strogi prema njoj u to vreme. Proveravanje telefona, praćenje svakog njenog koraka, a ona je ipak bila neposlusna. Dopisivali su se preko kratkih pisama u kojima je jednom izjavila kako je ovaj nacin komunikacije ustvari romantičan.
„E pa jebala nas romantika i ono iskradanje!" nervozno je povikala, na šta on nije mogao a da se ne nasmeje.
Primetivši kako se uhvatila za glavu momentalno je stao i nežno je spustio nazad na jastuk.
„Uostalom šta ćeš ti uopšte na vratima moje rodjake?"
„Inés?"
„Da."
„Čuo sam da je doživela nesrecu, pa sam dosao da je vidim." rekao je u tom trenutku je pogledavši pravo u oči, na šta je procistila grlo skrenuvši pogled, a onda ga vratila. Kao da joj je trebalo malo vremena dok ne skupi dovoljno snage da ga opet pogleda.
„A vi se znate?" upitala ga je tim sarkastičnim tonom koji ga je zbunio ali u isto vreme i izludeo.
„Da." hladno je izgovorio, a onda naglo ustao pozvavši doktora. Shvatio je njen sarkazam, ona je na neki nacin bila ljubomorna, ali znao je da to sebi ne bi mogla da prizna.
„Sad je red na mene da tebe ispitujem." njegove oči, te njegove prelepe oči odjednom su zahladnele kao kad je vreme da padne prvi sneg. Kada sva ona toplina nestane, lišce opadne i zavlada zima. Ledena, jednobojna kao on u ovom trenutku.
„Ko su bili onaj dečak i devojčica?"
Na njegovo pitanje ona se sledila i nezvozno progutala knedlu uspravivsi se. Nikada nije ni sanjala da ce ovaj dan doći. Dan kada ce biti konačno u mogućnosti da mu kaže da on ustvari ima decu i to sa njom. Odlucila je da se drzi laži koju koristi već duže vreme, te dobro poznate laži.
„Moji mladji brat i sestra." rekla je i tek ga je nakon toga pogledala u oči. Tada je bez sumnje znao da laže.
„Zašto lažeš? Čuo sam kad te je dečak zvao ‚mama'."
Pognula je glavu i ćutala dok ju je on molećivo posmatrao. Pitala se ‚gde je taj doktor više?!', a onda duboko uzdahnula. Nije znala odakle da počne, šta da kaže, a onda kada je bila konacno spremna da progovori preduhitrio ju je.
„Ne moraš da se pravdaš. Nisam ni ja mogao da očekujem da nećeš imati nikog posle mene, samo mi reci da li je dobar prema tebi?"
Zbunjeno ga je pogledala, a onda se setila da mu još nije rekla.
„Bio je." tiho je rekla skrenuvši pogled ostavivši ga u svojim mislima da sam shvati.
„Ne mogu da verujem da je otišao. Ako nije želeo decu mogao je kondom da koristi. Ko je taj idiot uopšte?"
„Ti si taj idiot." rekla je ovaj put tiho, a on je svoje oči razgorčio od iznenadjenja. Njegov mozak nije bio u mogućnosti da obradi tu veliku vest. On je otac njene dece. Grimase koje je pravio bile su neprocenjive, ali u ovom trenutku vladala je iznenadna tišina u sobi. Više nije bilo mesta za smeh, za te nestašne poglede koje su delili do pre par trenutaka, samo mrtva tišina vladala je u sobi dok doktor konačno nije usao u sobici u kojoj su se nalazili.

~Sadašnjost~
„Opet ti." prošiktala je kroz zube ugledavši Silu kako ponovo izlazi iz Todorove zgrade, a ona je naglo podigla pogled koji je do pre par trenutaka držala na torbi tražeći nešto. Prevrnula je očima i zaobišla je, a onda ju je jak stisak ruke zaustavio i naterao je da se okrene.
„Ti baš imaš naviku da se pojavljuješ ovde, a?"
„Čuvam ga od tebe." rekla je pazljivo naglasivši je, a onda prekrstila ruke i arogantno je odmerila. Zauzela je taj provokativni stav i zagrizla unutrašnjost njenog obraza.
„Hvala uhodo. Ceniće to jednog dana, ako taj dan dodje." rekla je namignuvši joj, na šta je ona zakipela od besa, i ponovo besno odmarširala.
...
Silazeći niz stepenice, ugledao ju je kako strpljivo gleda ispred sebe i čeka ga. Njegove usne su se pretvorile u ravnu crtu, te se coknuvši spustio u dnevnom boravku.
„Kako mogu da ti pomognem?"
„Tako što ćeš mi odgovoriti na sledeće, tebi dobro poznato pitanje." drsko mu se obratila, a on je svoje ruke okačio na kukovima prevrnuvši očima.
„Samo mi reci, zašto si prekinuo?" skupila je obrve dok su njene oči poprimale tamniju boju. Bila je ljuta i razočarana što se već moglo primetiti po njenom stavu.
„Rekao sam ti već, jednostavno ne ide, ja ne osećam to što ti osećaš prema meni."
„Lažeš. Znam da kriješ nešto." rekla je a on je zaćutao. U tom trenutku znala je da je u pravu.
„To je zbog nje, zar ne?!" histerično je povikala na šta je naglo skrenuo pogled na nju uz negativnu grimasu lica.
„Ne laži. Videla sam kako si bio zabrinut kada je bila u toj komi."
„Pa kako da ne budem! Ona mi znači, uvek mi je značila i uvek će mi značiti!" nervozno je povikao, a ona je tiho zarežala.
„Znala sam, mala kučka." hladno je rekla, a on ju je pogledao u neverici.
„Šta si rekla?!"
Mogla je čuti njihovu svadju kroz te zidine, odnosno njihovu prigušenu viku, ali naslonivši glavu na vratima da bi bolje čula iznenadila se njegovim rečima.
„Rekla sam da je kučka. Ti ćeš biti moj, briga me da li moram da je zgazim da bih došla do tebe." svaki tračak posesivnosti naglasila je u teškim rečima. Njegov besan pogled je nije plašio, ali stisak na njenoj ruci jeste.
„Nećeš je ni taći, da li ti je to jasno?!"
„To ćemo još videti." drsko je prošiktala istrgnuvši svoju ruku iz njegove. Ubrzo je mogao da začuje kako je besno zalupila vratima, a onda je duboko uzdahnuo. Laknulo mu je što je otišla, mogao je samo da zamisli šta bi napravila da je znala da je gore u njegovoj sobi.