Maska

XIX

A/N
E ovako, pre svega sam želela da vam se izvinim zbog svog odsustva. Neću da lažem zeznula sam stari telefon, a primerili ste da su pre nastavci izlazili malo redje. U svakom slučaju, dobila sam novi telefon i stvarno stvarno mi je žao što me nije bilo, a posebno se izvinjavam onima koji redovno čitaju ovu knjigu. To je to od mene. Uživajte!😊

„Ko ide u Španiju sa nama?" Upitali su ih roditelji, koračajući kroz dnevni boravak njihove kuće. Na neki način su se roditelji nadali da će ove godine ići i Inés i Alonso. Ali neke stvari se nikad ne menjaju.
Oni neće ići to im je već bilo jasno, Felipe i Joaquin su bili već druga priča. Podigli su njihove ruke potvrdjujući njihov odlazak, a roditelji su razumno klimnuli glavama.
Inès i Alonso nikad nisu voleli da idu tamo, osim ako bi išli na more. Celo leto bi slušali baku i deku kako im ništa nije po volji, nove tračeve koje nikog ne zanima, šta je uradio onaj, a šta nije...
Jednostavno nisu mogli da podnesu to, zato su to i izbegavali.
"Idem ja." Rekao je Alonso, a njegovo lice je izgledalo tako smoreno. Za njim je ustala i Inès, te su zajedno napustili prostoriju.

"Večeras su trke, a Todor kaže da već dovodi nekog i ako je rekao da to nije sigurno. Želiš sa mnom?" Njene oči kao da su ga molile pogledom. Ipak, kako bi mogao da je odbije?
.
Nije dva sata mrdnuo sa motora. Todor je i dalje stajao na prag njene kuće željno iščekivajući trenutak kada će izaći i ponovo ga zagrliti oko struka, dok im vetar prolazi kroz kosu. U njegovim mislima to je ličilo na san. Opet, kad bi pomislio na njegove usne kako se mešaju sa njenim, bilo bi mu neprijatno, jer je tek sad shvatio da je tada bio pogrešan tajming. Šta će reći kada je bude ugledao? Njene usne? Kada se oboje sete tog savršeno neprijatnog trenutka?
Toliko pitanja se motalo po njegovoj glavi, da nije bilo vremena da odgovori na sve.
Improvizovaće.
Opcija koju svi biraju u ovim teškim trenucima.
Neprimetno je uzdahnuo i preskočio ogradu. Znao je da nema nikog kući sem nje. Zna jer stoji tu već dva, prokleta sata.
Podigao je pogled prema njenom prozoru i ugledao upaljeno svetlo iza zavese.
Gola senka kao da je bila raj za njegove oči. Polako je navlačila majcu, uskrativši mu zadovoljstvo koje mu je pružao taj pogled. Ipak je to samo senka.

Prstima je bezbrojno puta prošla kroz kosu pokušavajući da time učini sebe savršenom
'Nemoguća misija' pomislila je razočarano pogledavši svoj odraz u ogledalu. Bila je uspaničena, kao i onda.
Sama pomisao na njegove usne bi je ostavio bez daha.
Način na koji je okusio njene usne, bio je...

sebičan?

Kao da ih je želeo samo za sebe, ali šta je drugo mogla i da očekuje, kada je i ona bila takva? Pre neko što je položila svoj dlan na kvaku, duboko je uzdahnula, te je razvukla osmeh i pokušala da bude što opuštenija može.
Na neki način joj je i išlo, s obzirom da se Todor pitao 'kako može da bude ovakva nakon svega?'
Njegove usne su postale ravna crta, te ju je pozdravio sa neugodnom bojom glasa. Polako je navukla kacigu na glavu, te ga je svojim sitnim ručicama obuhvatila oko struka. To je bio taj osećaj...
Kao da lebdi na krilima vetra...
Bilo je neprocenjivo, znao je.
Osetivši njegovo toplo telo pod njenim, zadrhtala je i tako odala sebe i svoju hladnokrvnost. Razvukao je neprimetni osmeh i tada je znao da je slaba na njega.

„Želiš da pričaš o onom što se desilo... medju nama...?" upitao ju je, dok su silazili sa motora. Njeni obrazi zadobili su boju vatreno-crvene ruže, a gorela je u sebi. Jako. Delovao je tako čudno na nju, da se i ona sama ponekad pitala šta joj je. Nežno je podigla pogled prema njemu ni ne primetivši koliko joj se približio. Neprijatno je zagrizao usnu shvatajući tenziju koja je rasla medju njima.  Pogledala je u pod i nervozno je petljala prstima.

Ćutala je.

Tišina je jedino što je mrzeo kod nje.
Miris njenog parfema ga je mamio i čeznuo je da oseti još mnogo toga sa njene strane osim njenog hipnotišućeg mirisa.
„Shvatam." osetila je u tom trenutku kako je krivica probija u srce i ako ni sama nije znala zašto. Nije žalila, plašila se. Bio je razočaran njenim ćutanjem. Možda je to mrzeo kod nje, ali to ju je na neki način činilo misterioznom, a on je i sam znao koliko je misterioznost sexy.
Branila se ćutanjem.
„Reci bilo šta." očajno je prošaputao, a ona je i dalje ćutala. ‚Jebote...' pomislio je blago iznervirano, a onda je svoj dlan ponovo položio na njen obraz nateravši je da ga pogleda, ali pogled koji mu je uputila nije bio onaj koji je očekivao.
Delovao je nekako tužno, odbijajuće, a najviše ga je mučilo ono legendarno „zašto?". Neprimetno je svojom šakom obuhvatila njegovu ruku, te je nakrivila glavu duboko ga pogledavši u oči. Njen pogled je sad bio nežan i umiljat. Njeni su prsti sada klizili preko njegove snažne, mišićave ruke, te je nezno svoj dlan polozila na njegove obraze. Svojim palcem nežno je milovala njegove jagodice, a on je sklopio oči uživajući u njenim dodirima i suzdržavajući se da je ne poljubi onda kada je osetio njen palac kako prelazi preko njegove donje usne. Nežno je zagrizao tu usnu, ubrzo namrgodivši se.

„Zašto mi ovo radiš?" ponovo je očajno prošaputao, a ona je i dalje bez teksta proučavala svaku crtu njegovog lica. Iza tih automobila, motora stajalo je i previše ljudi, tinejdzera koji su čekali da trke počnu, a oni su i dalje stajali i posmatrali jedno drugo kao da im je to poslednje.

„Jednostavno je zabavno." rekla je hladno, a on je u tom trenutku pomislio kako je njen odraz u ogledalu santa leda. Samo nije znao da ta santa leda puca svaki put kad pogleda njegove tuzne oči i kada vidi njegov razočarani pogled.
Ovo je bio način da sakrije svoj strah. Strah? Kakav strah?
Nije znala kakav, samo je znala da je strašno.
I dalje se nisu pomerali, ali razočaranost i arogancija u njegovom pogledu je rasla.
Čvrsto je stisnuo vilicu, te je kroz zube došaptao "nije me briga" i grubo je poljubio prstima zaronivši u njene savršene, guste loknice. Zarobio ju je. Nije znala šta da misli...ili bude. Znala je jedino koliko je bila srećna i koliko je predhodno žudela za tim usnama. Imale su veličanstveni ukus meda za kojim je iz sekunde u sekundi sve više žudela. Njihovi duboki uzdasi bili su sve glasniji i glasniji, dok su ostajali bez daha. Nežno su se odvojili, i ako to nisu želeli.
"Stvarno bi propustila zabavu koju sam spreman da ti pružim?" Upitao ju je, dok je pobednički osmeh krasio njegovo božansko lice.
Svojim drhtavim uzdasima je milovala njegove usne, a u sledećem trenutku i jezikom. Želela je da ponovo oseti ukus njegovih usana i ako je znala da ovo nije kraj.
"Da li si ti?" Pitanjem mu je odgovorila na pitanje uz detinjasti osmeh koji ga je u trenutku rastopio.
Nije stigao da odgovori na pitanje.
Njene usne bile su razlog.