Maska

L

Hugo je srećno posmatrao svog starijeg brata pred olatarom kako ljubi ženu svog života, njegovu ljubav, njegovu najbolju prijateljicu osećajući tračak usamljenosti u sebi. Video je toplinu i ljubav dok ju je posmatrao i pomislio kako je Tatjana srećna, a onda skrenuvši pogled pored sebe mogao je videti Inés kako ih posmatra sa malenim smeškom kao da je bila željna ljubavi kao što je njihova bila.

Adrian Agreste je oduvek bio zatvoren dečko za kojeg se smatralo da ga je samo čudo moglo promeniti. Od rodjenja za njega je postojala samo jedna prijateljica, jedna žena, a to je bila Tatjana Leonov. Devojka koja je pomogla Inés one veceri kada je doživela nervni slom, kada je Hugo svojim mišićavim rukama obuhvatio oko struka, a ona sva namrgodjena pratila svaki njegov pokret protiv svoje volje. Inés se seća kako joj je Hugo par dana ranije prepričavao njihovu ljubavnu priču nakon što su se zamalo poljubili. Od tog dana Inés bi celo vreme padala dublje u svojim mislima i razmišljala šta će uraditi povodom njihovog trenutnog odnosa. Oni su prijatelji koji se ljube? To sigurno ne bi zvučalo dobro Matisu kada bi saznao za njihove poljupce. Na Hugovom licu se moglo primetiti veliko uzbudjenje dok je prepričavao njihovu priču, zbog čega ona nije mogla da izdrži a da se ne nasmeje.

'Tatjana i Adrian se znaju od vrtića, ona mu je bila prvi prijatelj. Imali su po 3 i 4 godina tada, što znači da je ja znam od pelena. Tatjana je oduvek bila zaljubljena u njega, dok je Adrian bio slepac koji nikad nije shvatao svoja osećanja. One večeri kada si doživela nervni slom ja sam je zamolio za uslugu. Rekao sam joj ako ne bude pošla sa mnom da cu reći Adrianu kako se oseća, zbog čega je ona na kraju morala da pristane.'
'Misliš, ucenio si je.'
'Ne! Mislim da. Ne... možda? Nebitno. Adrian je od nekog svog prijatelja čuo da je ona to veče bila sa mnom, da sam je grlio i bum! Ljubomoran je. Posvadjali su se i u toku svadje ju je poljubio.'

"klasičan Agreste" pomislila je prevrnuvši ocima tako da je nije video.

Mogao je da primeti kako ga čudno posmatra a onda je shvatio i zašto. Setio se one oluje koja je izazvala istu u njima tog dana kada ju je prvi put poljubio. Ili je barem mislio da je to bio prvi put. Inés nije bila jedina koja je tih dana razmišljala o njihovom odnosu. Dok je Ines planirala da okonča sve ovo Hugo je planirao da joj sve otkrije, od  početka do kraja, sva njegova osećanja kako prema njoj tako i prema toj misterioznoj devojci. Planirao je da joj otkrije koliko je zbunjen i planirao je to da uradi večeras.

U njegovoj glavi bi bili na jednoj od mnogih terasa restorana, bilo bi hladno, dao bi joj kaput, ona bi zadrhtala kada bi osetila toplinu istog i osmehnula bi mu se onim svojim prelepim osmehom koji ga je i osvojio.  Poljubio bi je i priznao svoja osećanja potpuno zaboravivši da ona pripada nekom. Ili je barem mislio da je tako.

~Flashbacks~
„Hej, o čemu si želela da razgovaramo?" upitao ju je Matis raspolozenim tonom zbog kojeg se osećala loše. Zvala ga je da raskinu i žao joj je što će mu pokvariti to dobro rapoloženje. Videvši da namrgodjeno izbegava njegov pogled momentalno se uozbiljio i stao pred njom.
"Nešto nije u redu?" rekao je svojim prstima uronivši u njenu gustu kosu.

"Matis, ja..." pokušavala je da izgovori te reči, ali kao da nije mogla. Bojala se njegove reakcije, da će je mrzeti.
"Shvatam." tiho je izustio vrativši ruku nazad k sebi.
"Nisi ljut?" začudjeno ga je upitala, a on je odmahnuo glavom uz sitan osmeh.
"Zašto bih bio? Video sam da za mene nemaš ta osećanja kao za Huga. Da budem iskren nisam ni ja imao, tako da je ovaj raskid bio očekivan."
"Kako to misliš 'kao za Huga'?"
"Ma, nebitno."
~End of Flashbacks~

Kasnije tog dana odvezli su se do restorana u blizini. Bilo je veče i nebo se ranije smračilo jer se zima sve više i više bližila. Hladan vazduh zapljusnuo ih je onog trenutka kad su izasli iz svojih automobila. Hugo je nosio jedno crno odelo ispod kojeg je svetla košulja njegove mišiće dovela do jasnog izražaja. Prva tri dugmad na njegovoj košulji bila su otkopčana dovoljno da se primeti koliko je bio nervozan zbog toga što će Inés konačno priznati osećanja koja ga i predugo tište, guše i dovode do ludila. Sama pomisao na to bi ga naterala da je pogleda, na šta bi mu se usta blago otvorila. Crvena haljinica na širim bretelama imala je dubok V izrez i dosezala je do tačno iznad kolena. Njen kraj bio je sundjerast, a gornji deo uzak do struka tako istaknuvši njene grudi. Gole noge pokrile su providne najlonke, a na njenim stopalima nosila je crvene cipele na štikli koje su dočarale njenu visinu. Njena crna kosa tamnija od noći bila je prava, a na njenom licu nalazila se minimalna količina šminke. Pogledavši u stranu videla je još jedan auto kako nailazi, a on je posmatao njen profil dok mu je srce lupalo kao ludo. Njene usne izvile su se u blag, samouveren osmeh kada je osetila njegov pogled na sebi, te se ponovo okrenula i ogrnula svoj krzneni kaputić. U sali je usla držajuci se za njegovu ruku u strahu da će ga izgubiti u onoj gužvi. Svi pogledi, koji su prvobitno bili upereni u mladu i mladoženju tokom njihovog prvog plesa, sad su bili upereni u njih. Talas topline ih je oblio kada je čak i muzika stala predstavljajući harizmu koja izbija iz njih i privlači poglede oko sebe. Adrian se priblizio svom mladjem bratu uz osmeh zajedno sa svojom mladom i upitao ga: "Zašto ne zamoliš damu za ples?" na šta se on sramežljivo osmehnuo i klumnuo glavom kada je na Inésinom licu zasijao sramežljiv osmeh isti kao njegov. Nisu ni primetili da je muzika opet krenula da svira i da je podijum bio pun mladih igrača koji su davali sve od sebe da izgledaju što bolje. Ispružio je svoju ruku uz jedan upitan pogled na šta je ona klimnula glavom prihvativši je uz osmeh koji je sad bilo teško izbrisati.
Posmatrajući ih Tatjana se pobednički osmehnula i pogledala Adriana koji ih je isto posmatrao ne puštajući njenu ruku.
"Oni su sledeći." izustila je, a on je klimnuo glavom znajući da je ponovo u pravu.