Maska

XLVII

Tama koja je vladala nebom polako je bledela, dok su oni i dalje šetali plažom i razgovarali o svemu, baš kao nekada. Plažom se mogao čuti njihov smeh, a osim toga samo prijatna tišina. Svi su spavali, dok je sunce polako izlazilo pružajući im toplinu, koju je noć oduzela. Gubeći se u njegovim očima zaboravila je na poljubac, bio joj je važan samo taj trenutak proveden s njim. I dalje je osećala jezu i toplinu u obrazima u njegovoj blizini. Njegove oči sijale su sunčevim sjajem koje se polako budilo iz sna. Tišina je sad vladala medju njima, dok ga je ona posmatrala onim njenim nestašnim očima. U jednom trenutku dok su posmatrali sunce, mogla je da oseti njegovu ruku kako je nežno uhvatila njenu. Naglo i iznenadjeno se okrenula prema njemu dok je njeno lice poprimalo blago rumenilo, i stala tačno ispred njega, dok se njegov dah mešao sa njenim. Posmatrao ju je tako samouvereno i zavodljivo da se izgubila u njegovim očima ponovo, pokušavajući da se osvesti.
„Ovaj, šta to...?" krenula je da ga upita šta to radi, a onda zastala kada je osetila njegovu ruku oko svog struka kako je privlači bliže sebi, učinivši da svoju glavu prisloni na njegove grudi.
„Rekla si da ti dugujem još jedan ples. Potrudimo se da ovaj bude nezaboravan lepotice." rekao je tako tiho, tako umirujuće ali sve jedno je u njoj probudio leptiriće koji su u njenom stomaku prostrujali kao i talas nesigurnosti kroz ostatak njenog tela. Pod svojim prstima mogla je da oseti njegovu toplu, snažnu ruku kako pridržava njenu kao da će pasti, a ona za njom. Mogla je da čuje divlje otkucaje njegovog srca i oseti kako je njegove oči posmatraju tim neiskvarenim, dečačkim sjajem koji je tako obožavala. Podignuvši pogled prema svojoj ruci, neka bezobrazna sila obuzela ju je, te je svojim prstom polako krenula da klizi niz njegovu ruku. Ta sila, ta neobjašnjiva sila koja je odjednom promenila njenu auru u izazivacku, to je sila koja mu je bila potrebna, ali mrzeo je činjenicu što mu je potrebna baš u ovom trenutku. U trenutku kada su i sunce, i mesec, i zvezde zaigrali na nebu stvorivši tu neku harmoniju. Njegova ruka se bespomoćno spustila kod njenog struka, kod druge ruke, te se, osetivši i drugu ruku njena donja usna našla medju njenim zubima izazivajući lagan trzaj. Njen prst je zastao tokom trzaja, a onda polako nastavio gore prema njegovom mišićavom ramenu. Njena druga ruka činila je isto pretvorivši njegovo normalno disanje u isprekidano, poput neke opasne magije koju je obožavala da isprobava na njemu kao da je bio njen laboratorijski miš. Obema rukama je nežno prešla preko njegovih širokih ramena, spustivši se niz njegova prsa gde se nesvesno poigrala njegovom maštom. Bio je tako prelep i ako ga trenuto nije gledala, bio je tako nepredvidiv ali opet ponekad i previše predvidiv što ga je još više činilo nepredvidivim. Nesvesno je prstima prolazio kroz njenu tamnu kosu izmamivši joj sitan osmeh na licu. Sunce je već polako zauzimalo svoj položaj na nebu u jutarnjim satima, svirajući njihovu muziku za ples koju su do sad puštali u svojim mislima na osnovu pamćenja. Posmatrajući sunce kroz poluotvorene kapke jedva je primetila da se nalazi u njegovom zagrljaju.
‚Dobro odigrano.' pomislila je kroz blago prevrtanje očima. Na to se na njegovom licu stvorio jedan nedefinisan osmeh koji je mogla oseti, kao što je i on nekako mogao da oseti njeno prevrtanje očima. Kako je njena glava bila naslonjena na njegova prsa mogla je da čuje i oseti bilo koju promenu u njegovom telu. Sunce je počelo polako da je zaslepljuje, kada se ponovo uspravila i podigla pogled prema njegovom posmatrajuci njegove božanske oči koje su veselo sijale. Lagano su se njihali, dok se sunce polako uzdizalo, davajući pesku taj poseban sjaj koji je mamio radoznale turiste na plaži.
Ali čak i sa svim tim sjajnem niko još nije izlazio napolje, i dalje su sami, kao da su imali svo vreme ovog sveta.
Uživajući u suncu koje je svojom toplinom milovalo njegovo lice, jedva da je primetio kada se uspravila i podigla pogled diveći se prizoru koji je imala ispred sebe. Bilo je tog nečeg u njemu što ju je teralo da neprestano misli o njemu, kao o nekog nerešenoj misteriji iz koje je pokušavala da izvuče rešenje ne bi li zadovoljila svoju radoznalost. Popu neke bolesti, poput ludila. Njegova zlatna kosa, koju je do pre par sati držao gel za kosu, sada je bila razbarušena i padala preko očiju otkrivajući samo njegove mačije oči, kao da je već nosio masku ili je to jednostavno bio efekat koju je odavala njegova aura kada je bio u njenom prisustvu. Držeći svoje oči prikačene za njene, uživao je u njenim rukama koje su se sa njegovih prsa nežno pomerale na gore. Kao da je proučavala njegovo telo, kao i izdržljivost, što ga je opasno uzbudjivalo. Primetivši kako steže vilicu pokušavajući da potisne knedlu koju je osećao u grlu, sitan osmeh razvukao se na njenom licu. Dok je jedna ruka padala preko njegovog ramena, druga se pela uz njegov vrat milujući ga poput neke životinje željne pažnje da je umiri. Svoj dlan nežno je prislonila na njogovom obrazu tražeći pogled koji je pratio njenu nežnu ruku. Mogla je da oseti kako se njegovi mišići ponovo opuštaju zbog njenog umirujuceg dodira, kao da je pronašao sklonište u njemu. Pogledavši u njegove usne, zadrhtala je, na šta je on zbunjeno vratio pogled na nju.
Palcem je nežno prešla preko njegove donje usne oblizavši svoje. Izbegla je njegov direktan pogled, previše iskusan i opasan po nju, poput neke neiskusne devojke koja pokusava da pobedi igru koju je već izgubila.

„Ja...moram da idem." drhtavo je rekla svesna toga da zadržava sebe još više, ali nije marila. I kada je morala da ode što dalje od njega, htela je da mu bude sve bliže, da oseti njegov dodir, gotovo čaroban i pogleda te oči. Te oči u kojima je vladala zelena oluja koja ga je držala u lancima, sprečavajući ga da ponovo uradi onaj sebični potez. Konacno je otišla, proklizala mu je kroz prste ponovo i nestala bez traga kao da nikada nije ni bila tu, kao da je koristila neki plašt koji ju je činio nevidljivom.

A negde u daljini posmatrao ih je neko, kada su mislili da su bili sami.
Neko čije su namere bile sebične, neko ko je bio odraz čiste ljubomore i zavisti. Neko čije su oči blještale besom i tamom koja se ne može ukloniti. Neko kome se ruka skupljala u pesnicu zato jer je imala ogroman nagon da nekog udari, i znala je da je ta osoba devojka pod maskom.
Lila.