Maska

XXXVII

~20 godina ranije~
Bebeći plač širio se praznim hodnicima bolnice, dok je pokušavala da neprimećeno pobegne iz iste. Nakon nekog vremena, bebeći plač je prestao, a Paula je odahnula i pomazila svog sina preko sitnog obraščića kada se smirio. Čvrsto je stezao njen prst svojom malom, crvenom ručicom, te je nežno coknuo nastavivši da spava. Posmatrala ga je još par trenutaka uz ponosan osmeh, a onda se, svesna svoje trenutne situacije, osvrnula oko sebe i nastavila da trči. Blago je poskočila, kada se ispred nje stvorio doktor koji joj je pokazao da se osvrne i bude tiša.
"Daću ti sve, novac, šta god želiš, samo me pusti da pobegnem. Preklinjem te, on je sve što mi je ostalo." nadala se da ne bi mogao da odbije njen molećiv pogled i način na koji ga je gledala i na koji joj je glas pucao. Nešto u njemu, taj djavolski glas mu je govorio da bi trebao da prihvati ponudu, koju je dobio. Novac...

"Šta želiš da učinim?" pogledao ju je nimalo zadovoljno, a ona je zadovoljno i zahvalno  klimnula glavom.
"Ovo je jedan od mojih blizanaca, drugi blizanac je žensko i zove se Irene Martin, i samo prezime ti govori ko im je otac. Želim da moji "dragi" misli kako sam je ostavila ovde, da ne zna da ovaj maleni, Teo Vega, postoji. Pomoćiće mi i nećeš nikome reći o ovome. Važi?" rekla je vadeći poslednjih dvesta eura iz svog dzepa i pružala mu. Doktor, koji je trenutno bio u lošem finansijskom stanju, pristao je i rekao da će se pobrinuti za sve.
Preko svoje glave navukla je crnu kapuljaču, a malenog Tea smestila u svojoj toploj jakni, te je otišla u banci i podigla dovoljno novca da joj pomogne neko vreme, dok ne nadje posao, stan i ostale potrebne stvari za preživljavanje. Bio je to zadnji put da je Sergio čuo bilo sta o njoj. U početku nije bio siguran ko ga je pokrao, ali ona je jedina znala toliko o njemu kao i gde krije svoji novac. Bilo je previše očigledno da je to bila ona, kao i to da je uzela novac da bi preživela.

Uzela je novac i uzela prvi autobus koji bi je odveo negde daleko, ni ne sluteći da će, jednog dana, morati da se vrati tamo gde je sve počelo.

Ali sebi je obećala jedno.

Ovaj mali nikada neće saznati ko mu je otac i šta je bio, kako se ophodio. Nikada neće saznati da tamo negde ima oca i sestru koji nemaju pojma da on uopšte postoji. Nikada neće saznati da ima komplikovaniju porodicu nego što je mislio.

Ili se barem nadala da ce tako biti i ostati

~Sadanjost~
"Mama? Stigao sam!" vikao je Teo Vega kroz kuću, dozivajući svoju majku, dok je iz kuhinje stizao miris sveže ispečenih kolača.

Polako se naslonio na vratima kuhinje uz maleni osmeh, dok je svojom rukom zadržavao svoju gustu, crnu kosu. Bio je dosta visok i razvijen, a njegove kristalne, zelene oči su bile one zbog kojih bi svaka devojka poludela. I ako je bio povučen i mnogo više posvećen školi, voleo je tu i tamo da se zabavi. Bio je svestan svog izgleda, možda je baš to razlog zašto je pred devojkama uvek bio samouveren i odlučan u onome što želi. Bio je kao preslikana verzija njegove majke, kada je u pitanju bio karakter, a nije imao pojma da je nasledio i tu dobrotu koju je njegov otac posedovao, a naročito lepotu. Imao je te meke, pune usne i osmeh od milion dolara, zavodljive oči koje su jednim pogledom mogle da hipnotišu i dva reda biserno belih zuba koji zaslepljuju na prvi pogled, a i na sve ostale. Mladež koji je nosio ispod svoj oka naviše, kao i stegnuta vilica samo je jos više odavala savršenstvo ovog bića.

"Probala sam da napravim kolače, opet." nezadovoljno, kao i obično, je rekla pokazujući prstom prema poslužavniku punom kolaca, a on im je prišao uz taj zloban osmeh i mislima poput 'saću da vas pojedem!' .
Ono što je njegova majka najviše volela kod njega je to što je uvek imao dobar apetit, toliko dobar da se ponekad čak i bojala da ce mu pozliti od toliko hrane. Bio je taj tip osobe kojoj nikad nije dosta hrane, ali bi i dalje izgledao kao supermodel.

Primamljivo, zar ne?

~

"Ne verujem da opet jedeš. Pa malo pre smo jeli!" rekao je Alonso gledajući Irene u neverici, dok je jela svoje omiljene kolače. Imala je mrlju od šlaga ružičaste boje na svojoj donjoj usni, a ukus jagode širio se u njenim ustima.

Njemu je izgledala kao slatkiš koji jede kolačić.
Svojim palcem nežno je prešao preko njene usne, otklonivši mrlju od šlaga, a onda je taj isti palac olizao, dok su se gledali pravo u oči. U tom trenutku izgledao je toliko savršeno, da je prestala da jede i krenula da ga gleda ni ne trepnuvši.

"Možeš da zatvoriš usta." rekao je, na sta je ona okrenula glavu ne dozvolivši mu da vidi crvenilo na njenom licu. Tiho se zakikotao, a onda je jednim pokretom njegove ruke naglo okrenuo njenu glavu i svoje usne nežno prislonio na njene.

„Čekaj!" rekla je veselo, nakon što su se polako odvojili, a on ju je pogledao zbunjeno uz mali smešak na licu.

Uzela je jedan kolačić i kašičicom pokupila šlag sa vrha, te mu se polako približila i nanela šlag oko njegovih usta. Znao je sta je smerala, dok je slušao njen pokvareni kikot. Zavodljivo je okizala kašiku nateravši ga da zagrize svoju usnu.

Polako mu je prišla i polizala slag sa njegovih usana, uz tiho kikotanje, a on nije mogao da se ne nasmeje.

„Ti si bolesno slatka." rekao je krajnje ozbiljno, a onda je uz osmeh privukao sebi u krilo. Podigao je svoj pogled i gledao je direktno u oči uz maleni, lukavi smešak na licu.

„Sad ćeš da dovršiš ovo." rekao je upozoravajućim tonom prstom pokazavši na svoje lice umazano šlagom, dok ju je drugom rukom držao za butinu. Izgledala je kao da se skupila u njegovom naručiju, onako stidljivo kako je samo ona umela.
Jezikom je nežno prešla preko njegovog obraza, zaustavivši se kod nosa, a onda spustila niže na kutu njegovih usana i nežno ga poljubila. Polako je sklopio oči, a onda je ruku, koja je prethodno držala njenu butinu, premestio na njen obraz, sklanjajuci joj pramen kose, koji je padao, iza uha. Shvatio je trenutak kada je pojela šlag sa njegovog lica, a onda kada je htela da se odvoji i pogleda ga, naglo je svoje usne prislonio na njene i krenuo da je ljubi toliko nežno, da je mislila kako ljubi najmekše jastučiće na svetu. Svojim usnama provocirala ga je više i bolje nego bilo ko, a da nije imala pojma. Nije ni primetila kad se podigao na nogama, a onda je i nakon nekoliko trenutaka spustio na krevetu i dalje istražujući svaki milimetar njenih usta, a potom i vrata. Obmotala ga je svojim nogama, zarobivši ga svojim usnama i nežnim pogledom, koji ne samo da je video, nego i osetio na način na koji nikad nije mogao. Nežno se podigao i nakon par sekundi se njegova majca kratkih rukava nasla na podu zajedno sa njenom košuljom. Nežno je ljubio svaki milimetar njenog lica, izbegavajući usne, a onda kada je stigao do njih, agresivno ih je spojila nateravši ga da se ugreje kao nikad pre. Jeza je prošla njenim telom, kada je osetila kako se farmerkama trlja preko njenih, što joj je izmamilo jedan tihi uzdah. Nežno je presao na njen vrat, ljubeći svaku njenu slabu tačku najnežnije što je mogao, a to je njoj izmamilo još više uzdaha. Njene ruke i dalje su se nalazile u njegovoj crnoj kosi, dok se njeno telo uvijalo pod njegovim poput piruete.

„Aaa! Moje oči!!!" Inés je povikala kada je nenajavljeno upala u Ireninu sobu i od stida se okrenula i prekrila svoje oči. Irene je refleksno dohvatila jastuk i gadjala je njime, na šta se ona raščupana i iznervirana okrenula.
„Umeš li ti da kucaš!?" upitao ju je Alonso, uzimajući svoju majcu u ruke i navlačeći je.
„Umeš li ti da nadješ bolje vreme da krljaš moju drugaricu?!" rekla je ne mogavši da kontrolise svoji smeh. I dalje je mogla da ih čuje kako duboko dišu i pitala se, da li je to od šoka ili strasti?
Ili ljutnje i neprijatnosti?
„Halo?! Ovde sam, znaš?" rekla je Irene prislonivši svoju ruku na čelo, te je skrenula pogled na Alonsa neprijatno obliznuvši svoje usne.