Maska

LXII

"Jesi li spremna? Žurka počinje za manje od pola sata!" Doviknuo joj je naslanjajući se na ogradi stepenica, a ona je odgovorila negativno.
"Još pet minuta!" Dobacila mu je, pažljivo posmatrajući Juliette.
"I kako izgledam?" Upitala ju je, a ona je dozvatila svoje naušnice i krenula da ih zakači.
"Super si." Rekla je sa osmehom.
"Zašto uvek nosiš crno? Svaka haljina koju si nosila do sad bila je crna osim one na Adrianovom venčanju."
"Ne znam, crno jednostavno moja boja."
"...a naročito ti stoji kada crvenim karminom predješ preko usana." Dopunila je njenu rečenicu, a ona je klimnula glavom potvrdjujući njene reči.
Provirivši kroz prozor šarena svetla su prošla pored debljih zavesa i obasjala sobu.
"Gosti polako stižu. Trebale bi da požurimo." Rekla je a Inés je opušteno slegnula ramenima.
„Samo još minut." rekla je, a onda stala pred ogledalom pogledavši u svoj odraz.
Crna haljina dugih rukava pripijala se uz njeno zgodno telo do struka, a od struka pa na dole bila je lagana i padala je sve do iznad kolena. Otkrivala je njena ramena tako istaknuvši njene grudi, a štikle zlatne boje samo su njeno telo činile gipkijim.
„Hajde sad." rekla je i pogurala Juliette iz sobe, a ona se zakikotala sama krenuvši prema stepenicama. Njena kosa bila je uvijena u blage lokne zbog kojih je Hugo lako primetio kako joj je kosa posvetlela.
Sad je bila negde izmedju smedje i crne, ni previše tamna a ni svetla. Posmatrao je kako mu se onako sva zanosna približava, a on se nežno osmehnuo i rukom je obgrlio oko struka.
Njena haljina bila je otvorena na ledjima zbog čega je zadrhtala osetivši njegove prste istim.
"Hajde." Dosapnuo joj je, a ona se nasmesila i pratila njegove korake kroz gužvu. Glasna melodija probijala je masu ljudi u njegovoj kući. Neki bi se gubili po ćoškovima, neki pili, razgovarali a neki plesali.
Nakon nekog vremena Hugo se popeo na jednom stolu i pokazao jednom dečku da stiša muziku.
„Dobro veče!" otpio je jedan viski na eks, a ona se udarila po čelu.
‚Šta će sad da uradi?!' pomislila je i čvrsto sklopila oči slušajući ga.
„Ovo je moja devojka!" pokazao je na nju, a masa se okrenula prema njoj. Zbunjeno je otvorila oči i blago zarumenila.
Skočio je sa stola tačno milimetar ispred nje.
„Ja nju volim." blaže je rekao, ali dovoljno glasno da ga svi čuju. Čvrsto ju je zagrlio i otisnuo poljubac u njenu slepoočnicu, dok se ona prigušeno kikotala.
"I ona je samo moja! Jeste li čuli momci? MOJA!" Naglasio je odredjene reči, a ona se još više zarumenela.
"Moja i ničija više." Rekao je tako dovršivši svoj kratak govor, a masa oko njih je aplaudirala. Neke devojke, kao i momci su ih gledali sa dozom ljubomore, ali nisu se obazirali na to i njihove komentare.
"Nisam znala da si pozvao i Lilu. Mislila sam da je vaš raskid bio baš gadan." Rekla je Juliette koračajući prema njima, dok je držala Felipa za ruku.
Hugo i Inés su se zbunjeno pogledali, a onda vratili pogled na njih.
„Ali nije ju pozvao, barem koliko ja znam." rekla je Inés.
„Nisam ni ja." rekao je i Hugo dok ga je hvatala blaga panika. Felipe je pogledao kroz masu ljudi a onda ih upitao:
„Pa ko je onda?"
.
„Bolje da te odvedem odavde." rekao je Hugo odlučno, uhvativši Inés za ruku.
„Ti se u stvari plašiš da ona meni stvarno ne naudi, zar ne?"
Upitala ga je istrgnuvši svoju ruku iz njegove.
„Da. Juliette će se pobrinuti za žurku, a ja idem sa tobom."
"Da ne misliš da malo preuveličavaš?"
"Naravno da ne, ne bih mogao da se šalim kada je u pitanju život." Rekao je dovoljno glasno da to samo ona čuje i niko drugi.
Nakon par minuta vožnje, stigli su ispred kuće. Izašavši iz svojih kola, on je izašao za njom.
"Hugo ne brini. Sad ću da udjem u kući i sve će biti u redu." Govorila mu je tako pažljivo da se u jednom trenutku osećao kao dete.
Svoje usne složio je u ravnu crtu blago se namrštivši, a ona je svojim dlanovima obuhvatila njegovo lice.
"Biće sve u redu. Ne znam zašto toliko paničiš." Duboko je pogledala njegove oči koje su se caklile u tami. Znao je da nešto nije u redu. Plaši se zato jer je voli i ne bi mogao sebi da dopusti da joj se nešto dogodi. Da bude u pravu a ne posluša svoj instinkt. A ako se njoj nešto dogodi... nije mogao ni da pomišlja na tako nešto. "Možda si u pravu."
Tiho je rekao a onda je zagrlio. Svoje usne nežno je prislonio na njeno čelo otisnuvši jedan poljubac. Blago se osmehnula, a onda ga ponovo pogledala. Otisnula je blag poljubac na njegovim sočnim, mekim usnama zbog kojih bi se iznova osećala sladunjavo. Polako se u potpunosti odvojila od njega a onda polako otišla u kući. Ostavila je vrata malo otvorena da bi kuća mogla malo da se proluftira. Ulazeći u dnevnom boravku osetila je nečiju ruku oko svog vrata i drugo kako joj prekriva usta. Nož koji je držala u ruci presijavao se na mesečini a osetivši njegovu oštricu na svom vratu začvilela je pokušavši da bespomoćno zove u pomoć.
"Nisam li ti rekla da ga se kloniš?" Začula je ženski preteći glas kako promuklo šapuće uteravši joj strah u kosti.
"Sada nisi tako opasna zar ne?" Jače ju je stegla oko vrata da gotovo nije mogla da diše. Zbog gubitka vazduha gubila je i energiju dok se jedva držala na nogama.
"Ostavio me je zbog tebe. Kurvo!" Njene reči odzvanjale su joj u glavi.
"Obojcu si ih vrtela oko malog prsta. Prvo Matisa, onda Huga."