Maska

XL

I ako je bio početak jeseni, u istočnom japanu i dalje je bilo vruće, i dalje je bilo dobro vreme za kupanje, a još bolje za večernje zabave na plaži. Inésina letnja haljinica vijurila se u skladu sa laganim povetarcem, a njena stopala utapala su se u mokrom pesku dok bi je more milovalo svojim toplim talasima. Dok ju je Hugo posmatrao iz daljine izgledalo je kao da se boja njenih bisernih ociju sklapa sa morem, mada, on nije bio ni siguran da je to stvarno ona. Njena napola suva kosa skrivala je njeno lice, što mu nije omogućavalo da u potpunosti prepozna njeno lice. Hodala je prema slobodnoj plaži, skrivenoj medju stenama i visokom liticom sa prelepim pogledom, koju je tog jutra pronašla istraživajući ovo čarobno mesto. To njeno mesto izgledalo je kao mali zaliv u udubljenju litice i dok je koračala prema tom mestu Hugo ju je pratio, sve više misleći kako to nije ona već njegova zaboravljena, crna lepotica. Lepotica kao da je i dalje mogla da pomeri njegovu pamet, a njen lik kao da se polako gubio iz njegovog sećanja. Bilo je i dalje jutro kada su oboje izašli na plaži, lagani povetarac je nežno razbarušio njegovu zlatnu kosu, te je ne mogavši da odoli prošao rukom kroz istu i nastavio da je gleda. Polako se udaljavala od njega, kada je plaža polako krenula da se puni ljudima i vriscima vesele dece, kao i njihovim vršnjacima. Sunce je jače zasijalo, te je na svojoj glavi stavila široki, slamnati šešir crne boje koji je golicao njena tamna ramena svojim ukrasnim, belim trakama, na što se nežno zakikotala i krenula da hoda prema napuštenoj plaži. Hodao je za njom tako usporeno misleći da sanja, misleći da je to stvarno ona, ali bilo je previše dobro da bi bilo istinito. Nesvesno su se približavali stenama koje su skrivale ovaj zaliv od sveta, dok je ona njen pogled držala prikačen za more i ovaj divan dan, on je svoj ukopao u nju kao sidro u tlo. Hodala je tako gipko, kao devojčica, a sada kada ju je posmatrao bila je i više od toga. Svoj peškir položila je na vrelom pesku iza svih tih stena, te baš kada je bila spremna da makne bretelu sa svog ramena, osetila je kako je Hugo okreće prema sebi i sa razočarenjem uzdahne. Na trenutak je zadrhtala, te je svoju ruku prislonila na grudi.
„Izvini ako sam te uplašio, mislio sam da si neko drugi." rekao je udaljivši se par koraka od nje, a ona ga je začudjeno pogleda uz neki osmeh koji mu je govorio da je dobro raspolozena.
„Nema veze. Pratio si me?" upitala ga je nakon što je sela na svom peškiru, a on pored nje.
„Ovaj...da." rekao je napravivši malu pauzu izmedju tih reči plašeći se njene reakcije.
„Nemoj nikom da kažeš za ovo mesto, ne bih da se pročuje." nervozno je izustila i pogledala ga.
„Neću"
„Hvala." rekla je uz olakšavajući osmeh.
Nisu ni primetili da sunce više nije sijalo, već su ga zablokirali tamni oblaci uz po koje sevanje.
„Brzo, pre nego što pokisnemo!" rekao je krenuvši da kupi njene stvari uz njenu pomoć kada su se lagane kapi kiše već pretvorile u pljusak.
„Tamo ima neke kućice na plaži! Sakrićemo se tamo!" povikala je imajući osećaj da je neće čuti u svoj toj žurbi. Čvrsto je držala šešir na svojoj glavi, ali je u trenutku njene nepažnje odleteo sa njene glave.
Refleksno ju je uhvatio oko struka i pribio uz sebe, dok je torbu koju je vukao sa sobom celo vreme iskoristio kao kišobran.
Duboko su disali kada su zalupili vratima njihovog malog skloništa, te su pogledali oko sebe. Bilo je mračno, do zida bilo je poredjano drvo, a na sredini sobice ležao je pepeo, kao da je neko već bio ovde. Pogledao je oko sebe tražeći nešto čime bi potpalio vatru, te je ugledao Inés kako vadi upaljac iz svoje torbice i pruža mu.
Pogledao ju je začudjeno, ali i zahvalno.
„Kako se to nije pohvasilo?" promumlao je uzimajući joj upaljač iz ruke, a ona je uz kikot slegnula ramenima davajući mu do znanja da nema pojma.
„Evo ti, uzmi moju majcu." rekao je vadeći joj sivu majcu kratkih rukava iz torbe i peškir koji je trebao da iskoristi.
„Ali šta je s tobom?" upitala ga je pažljivo uzimajući mu majcu iz ruku.
„Imam peškir, osušiću se na vatri." nervozno je izustio, a ona je negodovala.
„Ali.."
„Nema ‚ali', ne budi nedokazana, prehladićeš se. Reci kad da se okrenem." rekao je zauzevši čvrst stav, te se okrenuo da bi se presvukla, a ona mu je zahvalila uz smesak. Par puta bi se namerno okrenuo ne bi li video da li je završila, ali sve što je mogao da vidi je nju okrenuta golim ledjima kako skida svoju haljinicu ili navlači njegovu široku majcu, te se uz njeno dopuštenje, nakon par trenutaka, skinuo svoju mokru majcu dopuštajući joj da posmatra njegova široka ramena i mišiće, kao i njegove istaknute vene na rukama, te je nakon što se okrenuo imala i dobar pogled na njegove trbušne mišiće i čvrsta prsa. Izgledala je tako smešno dok ga je posmatrala, kao da je balavila, ali on to nije ni primetio tako zaokupiran svojim mislima. Iz momenta u momenat sve ju je više posmatrao, a ona je znala da ga nešto tišti.
„Dobro si?" upitala ga je a on je naglo podigao pogled na njene zabrinute plave oči, te se ležerno osmehnuo, a taj osmeh joj se odjednom ni malo nije dopao.
„Da, da samo, danas kada sam te pratio mislio sam da si neko drugi..." razačarano je rekao uz neki osmeh. Kao da mu je bilo lakše što to nije bila njegova lepotica, ali opet je tako žarko želeo da je ponovo vidi, da mu se u tom trenutku ta misao činila nezamislivom.
„Mislio si da sam ona, zar ne?" naglo je podigao pogled i zagledao se u nju. Odjednom je izgledala tako mračno, čak i ljuto da ga je na trenutak uplašila. Nije više bila onako vedra kao maločas, već iz nje kao da je krenula da isijava neka tama, bes...
„Stvarno si idiot ako si pomislio da sam ja ta iluzija koju uporno juriš." rekla je nakon što je ustala, a on za njom osećajući kako bes struji njegovim telom. Pogledala ga je onim pogledom zbog kojeg se osećao kao da ga seče istim, razočarano, ljuto, mada za to osećanje nije postojala prava reč.
„Nije ti prvi put da me uporedjujes s njom, zar ne? Stvarno si jadan. Shvati više da je više nikad nećeš videti, i sam to znas. Možda čak nije ni stvarna, možda je čak i iluzija koji si ti stvorio u svojoj glavi." rekla je ostavivši ga bez teksta u svom tom besu. Na trenutak je zadrhtala kada je u sekundi stao tačno par milimetra ispred nje gledajući je pravo u oči, terajući je da oseća nelagodu. Mogla je da oseti kako se njegove grudi dižu i spuštaju od ubrzanog disanja, a njegove zelene oči kao da su izgubile taj sjaj, kao da je sve što je ostalo od njih u tom trenutku bila praznina. Pokušavala je da se udalji sto dalje od njega, ali što se više udaljavala to se on njoj sve više približavao, sve dok nije bila u potpunosti prilepljena uz hladan zid, dok ju je preko usana milovao njegov topao dah.
„Ona nije iluzija!" rekao je cvrsto je uhvativsi za ruku koja je ona ubrzo istrgla iz njegove.
„Jeste, pomiri se s tim!" rekla je tako mirno da je bilo skoro neprimetno kako je zadrhtala zbog svakog njegovog pogleda. Vatra koja je pucketala iz njih, davala je ovoj sobi narandzasto svetlo zbog kojeg su izgledali tako mračno, a opet kao da ih je ovo svetlo zavodilo svojom lepotom. Vatra iz njih je jos par trenutaka pucketala iz njih u tisini, a i kiša je bila tako tiha, tako usporena pre nego što je on ponovo poludeo.
„Nije!"
„Jest..." krenula je da napusti kućicu dovršavajući reč, kada ju je on čvrsto uhvatio za ruku i poput balerine zavrteo prema svojim usnama. Nisu ni primetili kada je kiša prestala da pljusti, već su samo tako mirno stajali u mestu dopustajuci vatri i svojim telima pribijenim jedno uz drugo da ih greju. Njene meke, hladne usne bile su čvrsto prislonjene na njegove, koje kao da su je pozivale na još mnogo toga što je tako želela, a opet nije mogla. Dugo su stajali tako, nesvesni situacije u kojoj su se našli, ali zato svesni uzbudjenja koje su oboje osetili. Nije bio ni svesan kako su mu te usne bile poznate, kao da ih je već ljubio, a ona je vrlo dobro znala da je to onaj poljubac kojeg je željna još od njihovog prvog. Nije ni primetila kada je uhvatio njenu drugu ruku u strahu da bi mogla pobeci, kao da je uporno želeo da te usne budu prislonjene na njegove koliko god je to moguće. Želeo je da zapamti ukus njenih usana, tih mekih usana koje kao da su ga dozivale rečima ‚ljubi me, nemoj da staneš, znaš da oboje to želimo'. Nije mogla da odoli, a da ne zagrize njegovu usnu, a onda kao da ju je pročitao. Svaku njenu misao, nameru, želju. Svoje dlanove polako je prislonila na njegove rumene obraze, kada je on neoprezno ispustio njene ruke, želevši da svoje prisloni na njene obraze, dok bi joj milovao jagodice svojim nežnim dodirima i izludjivao svojim senzualnim usnama. Uzvraćali su jedno drugom najlepše što su mogli, želevši da ovaj trenutak potraje zauvek, a želja kao da im se ispunjavala. Sve je delovalo tako usporeno, a tako savršeno.
Jedva se osvestila i prisetila situacije u kojoj se trenutno nalazi. Njena ruka je poletela prema njegovom obrazu, nakon što se jedva odmakla od njega, a njegova glava se okrenula od jačine njenog udarca.
„Ja nisam lutka koji ćes ućutkati kada te istina zaboli, da li ti je to jasno?!" iznervirano se uhvatio za obraz i pogledao njene oči pune suza, koje su već krenule da je zaslepljuju. Posramljeno je pognuo glavu i dalje je gledajući u oči, nemavši pojma šta bi sad trebao da uradi ili kaže...

Već u sledećem trenutku, je nestala iz njegovog vidokruga, a on je i dalje stajao u mestu više ne marivši za obraz koji ga je pekao, već je prstima nežno opipavao svoje usne tamo gde je osetio taj žar kada su se njihove usne spojile. Bolela ga je činjenica, da ju je opet povredio, ali ga je na neki način ispunjavala sreća. Tešila ga je činjenica kako mu je uzvratila i ako to nije htela, kako nije mogla da mu odoli. To je bilo jedino bitno u tom trenutku.