Maska

LXIII

"Da ne pominjem Chloé koja je umrla tvojom krivicom. Moja najbolja prijateljica je umrla tvojom krivicom. Ti si kriva." Suze su joj navirale na spomen njenog imena. Kako se samo usudjuje da uzima njeno ime u svoja usta.
"Čoveče, zar mi svi moramo pasti na kolena samo da bi ti bila srećna?" Upitala ju je kroz jedan jeziv, činičan osmeh, zbog kojeg su joj suze još više potekle od straha.
'Ona je luda. Ona je potpuno poludela.' pomislila je.
"Ne mogu da verujem da nisi umrla prvi put kada sam te udarila autom. Uveravam te, umrećeš večeras. Od moje ruke." Tada joj je sinulo.
Hugovo uplašeno lice, topao dodir njegove ruke te večeri kada ju je i sam onako uplašen uveravao da će sve biti u redu.
"Ne mogu da verujem da nisi umrla ni pre neko veče kada sam to opet pokušala, ali kako ljudi kažu 'treća sreća', zar ne?" Upitala ju je smejajući se nekako jezivo dok ju je još više stezala oko vrata. Inés je krenula da kašlje pokušavajući da uhvati barem malo vazduha. Krenulo je polako da joj se magli pred očima kada je osetila oštricu kako klizi po njenom vratu. Držila ju je u neizvesnosti da okusi smrt.
"Moji roditelji su ostali bez ičeg zbog tvog oca. Da ne pominjem te brojne devojke koje su tvoja braća ostavljala za sobom. Tvoja porodica zaslužuje da pati, a ti draga moja ne zaslužuješ da živiš."
'To je to.' Pomislila je sklopivši oči nakon što je ponovo pogledala mesec i zvezde kako svetlucaju na noćnom nebu. 'Lila će me ubiti. Sa mnom je gotovo.' a najviše ju je mučila činjenica da neće stići da kaže Hugu da ga voli više od sebe.
Osetila je njene ruke kako se opuštaju, a ubrzo začula i telo kako pada pored nje. Konačno je mogla da diše, ali joj i dalje nije bilo jasno šta se desilo. Okrenula se i ugledala Lilu kako leži na podu bez svesti i visoko telo kako stoji iza njih u senci. Bilo gde bi mogla da prepozna tu figuru i oči kako se cakle u tami.
Potrčala mu je u zagrljaj, a on ju je čvrsto stegao uz sebe.
"Rekao sam ti. Rekao sam ti da će se nešto dogoditi. Glupačo jedna, srce mi je preskočilo jedan otkucaj kada sam ugledao nož kako se presijava i tebe u njenom naručiju." Suze su išle jedna za drugom, a ni on više nije mogao da zadrži svoje. Mrmljao je u njenu kosu kroz suze ne znajući da li je srećan što je stigao na vreme ili da li je plakao zato jer se i dalje plašio, ali jedno je znao. U životu se nije ovako uplašio.
"Bila sam na ivici da osetim smrt, a jedina stvar za kojom sam žalila je ta što ti neću reći koliko te ludo volim." Još jače je zaplakala a on ju je još više stegao uz sebe. Mogla je da čuje njegovo srce kako kuca nenormalnom brzinom, da je u trenutku pomislila kako će mu iskočiti iz grudi. Polako ju je odvojio od sebe shvativši šta je rekla i pomislio kako ga uši varaju.
"Volim te. Oh kako te samo volim." Rekla je, a on je kroz osmeh naslonio čelo na njeno nakon što je otisnuo jedan poljubac na isto.
"Volim te." Rekao je isto, a onda pogledao njene plave oči koje su se i dalje caklile od straha, ali i od neopisive sreće.
Svoje usne spustio je na njene tako brzo da ona to nije ni shvatila. Ljubio je njene usne tako gladno, a opet tako nežno.
"Trebalo bi da zovemo policiju." Rekao je izvadivši telefon iz džepa, a onda ju ponovo obgrlio ovaj put jednom rukom.
"Halo? Policija? Želeo bih da prijavim pokušaj ubistva." Na njegove reči sva se stresla.
.
Izglazeći iz policijske stanice, čvrsto ga je držala za ruku.
"Ona je sad zatvorena. Opusti se. Nikada ti više neće moći nauditi. A ovim tempom završiće i u ludnici." Umirivao ju je dok su u kasnim satima išli prema autu. Otisnuvši jedan poljubac u njenu slepoočnicu, još više se skupila u njegovom zagrljaju konačno osećajući sigurnost.
"Hajde." Otvorio joj je vrata na suvozačevom mestu i pogledom pokazao da udje u kolima.
"Vodim te kući."
"Možeš li da prespavaš?"
Upitala ga je. Ovo iskustvo će možda ostaviti traume na nju. Hteo je da bude uz nju i biće.
Klimnuo je glavom u tišini dok su se sve više približavali kući.
"Znaš ovo noćno nebo me poceća na noć kad smo plesali na plaži čekajući zoru." Tiho je rekla, a on je naglo zakočio pored puta.
"Sećaš se?!"
"Da." Rekla je kroz umoran osmeh koji je zračio nežnošću.
"Sećam se svega." Neki strah ga je u trenutku obuzeo. Šta ako se naljuti što joj na vreme nije rekao za njihovu svadju pre nesreće? Ali ipak je sreća pobedila strah, te ju je u jednom potezu zagrlio i izljubio od sreće.
Smejala se, zračila je srećom. Nije bila ni malo ljuta i to je Hugo shvatio vremenom. U stvari bila je presrećna jer ga se konačno setila. Nežno je spustila poljubac na kutu njegovih usana, a onda i usne u potpunosti. Iako je doživela nešto traumatično, bila je nikad srećnija. Možda da nije bilo Lile nikada ga se ne bi setila u potpunosti. Voli ga i to je jedino bitno.
Kasnije su ležali u njenom krevetu dok ju je češkao da bi zaspala.
"Sećaš li se prve večere koju smo mi i naši roditelji imali?" Upitala ga je kroz osmeh prisećajući se njegove izbezumljene face kada je krenula da ga dodiruje pod stolom da bi ga izludela.
"Kako bih to mogao da zaboravim?" Upitao ju je kroz smeh, na šta ga je stegla čvršće. Osetivši kako se njen zagrljaj stegao osmehnuo se zadovoljno.
"Ti i onaj tvoj seksipil kad si pokušala da me izludiš." Promuklo je rekao šaljivim tonom, a onda spustio pogled na nju.
"Pa izludela si me priznajem."
"Znam i sama." Rekla je samouvereno, a on je odmahnuo glavom.
"Mislim stvarno si me izludela. Lud sam za tobom." Ostavio je sitan poljubac na njenom čelu, a onda i ostatku njenog ljupkog lica koje je gorelo od njegovih poljubaca. Konačno poljubio je i njene usne prolazeći rukom kroz njenu tamnu kosu a ona se blago zakikotala.
"I ja sam luda za tobom."
~KRAJ~