Maska

X

~Malo obaveštenje~
Gore u linku je video kako bi trebala da izgleda Sila Yıldız u priči. U sledećem poglavlju ostaviću novi link (Cristian Martin). Video sam napravila JA i posavila sam ga na MOM youtube kanalu. Hvala.

Nikada neće zaboraviti šta je uradio,
a šta ne.

Niko sem nje i njenog srca neće znati šta joj je ta plavušica koja je imala te vesele, smedje oči značila.
Bila je to ljubav...na čudan način opet.

Gledajući njeno lice, u glavi Todora Ivanova se vrtela ta rečenica neprestano. I dalje je imala svoje lice žareno u kolenima, a sladoled pored nje topio se sve više i više. Uzdahnuo je, te je uzeo kašiku i sladoled od čokolade pokušavajući da je nahrani poput malog deteta.

"Inès ne budi nedokazana i pojedi!" Sklopio je oči na trenutak pojušavajući da se smiri, ali kada se družiš sa osobom poput Inès, nema ti mira. Otvorila je usta a on je ubacio kašiku u njena usta.
"Trebao bi da budeš psihijatar." Rekla je kroz mljackanje, a on se osmehnuo pomislivši kako je konačno poludela.
"Lupaš. Hoćeš li mi sad reći šta si mislila pod tim 'javila sam mu se'?" Rekao je ozbiljno, a onda je pognula glavu.

"Poslušala sam savet prijatelja. Rekao mi je da je ipak pokušao da me spasi, a onda kada sam začula njegov glas nisam imala snage da bilo šta kažem." Držala je sladoled u njenim rukama i jela prepričavajući dogadjaj, što je intimnije i poverljivije mogla.

"Da te ne poznajem dobro, rekao bih da si pre bila zaljubljena u njega" Na njegove reči ona se zgrcnula i pocrvenela, ali zbog tame u ormanu, to je bilo jedva vidljivo.
"Ustvari..." 'opet taj prokleti telefon' pomislila je, te je učutala, a on se javio jednom momku. Klimao je glavom, a ona je pokušala da prisluškuje što joj nije išlo od ruke.
"Sutra uveče su opet trke. Ne ide mi se, pa sam odbio. Hoćeš li ti ići?" Upitao ju je, a ona je odmahnula glavom mršteći se. Bilo bi joj neugodno kada bi je momci tamo snimali, a devojke ubijale pogledom, opet volela je da oseća tu neku moć.
"Hoćeš onda da odemo kod Sile? I Cristian će biti tamo, a još vas nisam upoznala" predložila je, a on je pristao.

Pre bi svake nedelje prespavala kod Sile, a tu bi bio i Cristian i Hugo, a od kad su oni gadno posvadjani više ti ne rade.
Sada 2 dana u nedelji prave prespavanac, jedno veče sa Inès, drugo sa Hugom.
Bilo je sve više i više čudno.
Niko nikad neće shvatiti šta joj je Chloè značila i niko nikad neće razumeti mržnju koju oseća prema njemu.

Niko nikad neće razumeti kako to izgleda kad te povredi ta draga i osoba prema kojij ste osećali smo ljubav i ništa više.

Jedna ljubav je otišla, a drugu je oterala. Ta druga je i dalje štiti i pazi.

Osmehivali su se jedno drugom. Krenula je polako da ga doživljava kao brata.
.
.
.
"Hej sestrice." Seo je pored nje i tada je kidanje živaca krenulo. Pogledala je u momka pored nje koji je previše ličio na nju. Oštar ženski parfem obasipao je njegovo okruženje, a u ruci je držao ništa drugo sem cigare i telefona.
Povukao je jedan dim, te joj je dunuo u faci.
Volela je duge razgovore sa Alonsom, ali ponekad je stvarno izgledao očajno. Većina dobrih razgovora koje su vodili, su bili kad je bio pijan. Što je pijaniji bio to je bio i otvoreniji, a ona? Ona mu se poveravala, svesna da se sledećeg jutra neće sećati i jedne jedine reči koju je izgovorila.
"Kako ti je oko?" Upitala ga je nezainteresovano, te je pogledala u žutu mrlju ispod njegovog oka. Skoro pa je nestala. Osmehnuo se uzimajući još jedan dim, a onda je potvrdno klimnuo glavom uz jedno 'dobro'.
Pola tima je otišlo, sad svi igraju za gradski klub zbog velikih povreda koje zaradjuju u školskim timovima. Inès nije više imala volje za fudbalom i ako je pre svuda tražila. Više je nije zanimalo.
.
.
.
Gledala je u stranca ispred sebe. Delovao je izgubljeno, mudro... Pričala je sa njim drugarski i ako je bio samo lik iz njenog sna.
"Samo želim da ovo sve prestane. Ova bol."
Pogledao ju je sa sažaljenjem, a onda uzdahnuo.
"Ne želiš to. Ti želiš ono što svi žele." Zbunjeno je podigla pogled prema dečku, a onda se čudno osmehnula.
"A jel? A šta bi to trebalo biti?" Upitala ga je sarkastično poželeći da uz rečenicu izgovori 'O LORDE VELIKI!".
"Ti želiš ljubav i mržnju koja te obuzima. Strast, misteriju i avanturu. I možda malo opasnosti. Želiš nekog zbog koga ćeš postati i najgora i najbolja verzija sebe." Zadivljeno je gledala u njega naježivši se, a onda se okrenuo i otišao ostavivši za sobom gustu maglu i njenu zamišljenu glavicu.
Lagano je otvarala oči prisećavši se reči tog dečka. Dečko u magli. Tako ga je zapamtila, tako ga je nazvala.
I dalje joj nije imalo smisla, zašto bi želela mržnju? Zašto bi želela da bude najgora verzija sebe? Njegove reči su bile iskrene, mudre, a ona je bila nedovoljno ozbiljna. Vladala je sarkazmom i arogantnom maskom, a ispod nje krila se uplakana i uplašena devojčica. Nepopravljiva lažljivica koja izludjuje svakog,
Arogantna kučka, a nekad je bila slatka zavodnica.
Ipak, dečko u magli je bio u pravu, priznala je. Kako neki ljudi kažu, svetlo ne može bez tame i obrnuto. I dalje je gledala u plafon svoje sobe slušajući alarm koji nije isključila prethodnog dana.
Isljučila je alarm "bacivši" ruku preko njega, te se okrenula na drugu stranu pogledavši u spuštene rolerne kroz koje su prodirali sunčevi zraci.
Poput zombija, ustala je nagazivši nešto mekano na podu, a onda je začula glasno hrkanje. Umorno je prevrnula očima, te je pogledala u momka na tepihu.
I dalje je spavao kao beba, bez majce, a dole je nosio farmerke. Prisetila se prošle noći kroz mutne slike, te se kiselo osmehnula.

~Ranije~
Nekontrolisano plakanje i vrištanje probudilo ga je. Niko nije bio kući te noći, sem Alonsa i nje. Trgnuo se, te je otrčao do njene sobe vidno prestravljen. Na krevetu je nije bilo gledao je okolo po sobi, a onda začuo tihe jecaje iz njenog ormana. Pogledao je u rastopljeni sladoled pored nje, dok joj je lice bilo ukopano medju prekrštenim rukama i kolenima.
S olakšanjem i saosećanjem ju je pogledao, a ona je izbegla njegov pogled. Njene svetle, plave oči sad su sjajile u toj tami, poput svetlosti.
Pogledala ga je opet, a on ju je uzeo u naručije i spustio na krevetu.
"Zar opet ponavljamo 4 i 5 razred?" Upitao ju je šaljivo, a onda shvativši da njegove fore ne pale, nežno je prstima prošao kroz njenu kosu, te ju je opet pogledao ovog puta ozbiljno.
"Šta je sad bilo?" Došapnuo joj je, a ona se podigla u sedeći položaj prekrstivši noge u turski sed.
"M-mrtva je." Izustila je jedva čujno, a onda se njen glas prelomio, naježivši ga.
Jedva ju je naterao da legne opet i da pokuša da zaspi, a kada je to uspeo zaspao je na njenom tepihu pored kreveta, pazivši na nju ostatak noći.
Uvek kada bi ostao sa njom noćne more bi prestale. Uvek je bio tu kada bi more postale tako stvarne i zbog toga, uvek se osećala sigurnom i zaštićenom.