Maska

XLV

Da li ste ikad bili zarobljeni u svojim mislima, koje nisu znale za dno, i razmišljali o sudbini? O toj nepopravljivoj drznici, neprevidivoj kučki, ali opet ponekad najlojalnijem prijatelju koga imate kada je ljubav u pitanju.
Inés je bila, a kada je te misli previše oduzmu od realnosti ona se udavi u njima pokušavajući da ih u potpunosti shvati.
Hugo je sa druge strane mnogo redje razmišljao o sudbini. Nikada nije razmišljao šta će kad uraditi, kako ili zašto, samo bi to ucinio. Samo bi živeo.
Zato nije podnosio njenu ograničenost, a ona njegovu nepromišljenost. Bili su u potpunosti različiti, a svoje praznine su dopunjavali jedno drugim. Poput Jinga i Janga, dopunjavali su jedno drugo svojim osobinama, stvorivši savršen balans.

Sedela je na plaži i osluškivala mirne talase uz po koju prigušenu buku iz saobraćaja u pozadini, tiho pevušeći pesmicu koja joj se već duže vremena motala po glavi. Njene noge su od kolena pa na dole padale preko litice slobodno viseći sa iste, dok se rukama pridržavala unazad i tako zabacila svoju dugu tamnu kosu u istom smeru, pustivši je da nežno i gotovo neprimetno lebdi oko nje. Melodija koju je stvarala bila je tako umirujuća, ali i tako nemirna. Nakon dužeg vremena sklopila je svoje oči uživajući u povetarcu koji ju je hladio i sopstvenoj melodiji koja je parala ne samo njene uši nego i uši misterioznog posmatrača iza nje, kog još uvek nije primetila. Blagi tonovi isparili su u vazduhu i ostali prigušeni u Hugovim ušima slušajući njenu pesmu, a on bi se gubio zajedno sa njima. Ta melodija ne samo da se motala u njenog glavi, već i u njenom srcu, ostavljajući tužnu, duboku ranu u njenom srcu i gorak ukus na njenim očaravajućim usnama kada je jezikom oblizala iste. Pesma koju je pevala, Hugo je odmah prepoznao i prepoznavši je nešto ga je preseklo u stomaku i teralo da proguta knedlu, iz trenutka u trenutak teravši mu suze na oči.
Noć njihov prvog, nesvesnog ali toliko prelepog poljupca da je za njega to ostao nezaboravan poljubac.

"Zažalio sam za svačim u životu, ali znam da za ovim nikad neću."  njegove sebične reči odzvanjale su mu u glavi, prisećajući se njihovog zadnjeg plesa. Njegove ruke oko njenog struka, a njene oko njegovog vrata, njena glava na njegovim prsima, a njeni dodiri u njegovoj masti. I dalje se seća svakog njenog čarobnog dodira koji bi ga svaki put odveo medju oblake ostavivši blago, slatko, ali budalasto rumenilo na njegovom licu. Kako bi oba dlana prislonila na njegovo lice milujuci njegove jagodice svojim palčevima, seća se kakav je osećaj bio dodirnuti je, jer dok ju je grlio oko struka imao je pristup njenim golim ledjima koja bi se naježila svakim njegovim dodirom, nateravši je da zadrhti, a da i njegovom i njenom srećom samo on to vidi... i oseti. Pesma koju je te noći pustio na telefonu dok su plesali ispod zvezda bila je ista ona koju je Inés sada tiho pevušila, te se niz njegov obraz skotrljala jedna vrela suza. Nesvesno joj prilazivši, kao hipnotisan, zgazio je grančicu trgnuvši je iz transa u kome se našla i naterao je da istog trenutka stane i prouči njegov pogled malo bolje. Shvativši ko se nalazi iza nje, olakšanje je obasjalo njeno lice, te je ponovo navukla onaj svoj osmeh na licu razveselivši ga.

"Čuo si me, zar ne?" upitala ga je nežnim tonom, te je on shvativši da joj je neprijatno, samo klimnuo glavom i seo do nje slučajno je zakačivši za ruku.

"Šta radiš ovde? Zar nisi na žurci?" iznenadjeno je podigla svoju obrvu i okrenula glavu nazad prema mesečini kada joj je kratko odgovorio kako ne zna ni sam.

"Usput, mislim da prelepo pevaš." tiho je prošaputao ne kvareći atmosferu, a ona se osmehnula.

"Hvala, ali to kažeš da ne bi upropastio trenutak."

"Kakav to trenutak?" upitao ju je približivši svoju glavu njenoj uz maleni pokvareni osmeh. Uočio je kako je htela nešto da kaže, a onda odustala neprijatno okrenuvši glavu koju je šamaralo blago crvenilo. Na njenu reakciju on se samo nasmeje i ponovo vrati pogled negde u daljini, a nakon nekoliko trenutaka ona je uradila isto.

"Odakle znaš onu pesmu?" odsutno ju je upitao nakon nekog vremena tišine. Pogledavši ga shvatila je da je on samo govorio, a njegove misli bile su negde daleko van njenog domašaja. Kao da je bio tu, a nije.

Zamišljeno je skrenula pogled i legla na travi, a on za njom. Posmatrajući njeno lice sa tog nivoa mogao je da vidi njenu naglu promenu raspoloženja i uoči njen nežan, zamišljen pogled kako je bio okrenut čas prema zvezdama, čas prema njegovim toplim očima.

"To je moja mala tajna." tajanstveno je prošaputala, a on ju je posmatrao sa osmehom na licu, želevši da nešto kaže, a onda odustao, kao i ona pre par minuta.

"Pa, ti si puna tajni." rekao je jedva čujno, neprimetno joj se približivši, a ona se samouvereno osmehnula.

"Jel ti to pokušavaš da me zavedeš?" šaljivo ga je upitala ni ne primetivši da je postao mrtav ozbiljan, te je ustala u sedećem položaju. I kad je pokušavao da bude ozbiljan uvek je morao da se osmehne barem jednom zbog nje. Nakon par trenutaka učinio je isto, rukama obuhvativši svoja kolena.

"Da li želiš da te zavedem?" izazivački ju je upitao, a ona se napokon uozbiljila kada joj se uz zločest osmeh uneo u licu proučavajući svaki milimetar istog a najviše usne koje su u jednom trenutku zadrhtale od prisusva njegovih. Progutala je ogromnu knedlu pomatrajući njegove mačije oči i veseli sjaj u njima, a onda pogledom prešla preko njegovih usana, uspaničivši se kada je svoju ruku stavio preko njene približivši joj se još više i pokazavši joj kolika je zapravo razlika u visini izmedju njih i ako su sedeli.

Polako je prilazio njenom uhu kada je začuo Silin i Todorov razgovor u daljini, te je želevši da se okrene prema njima svojim usnama nežno okrznuo njeno uho nateravši je da se trgne iz tog transa u kojem se našla njegovom krivicom. Osetivši jezu kako se penje njenim ledjima, duboko je uzdahnula stegnuvši svoju pesnicu od iznenadjenja, a on se osetivši njenu ruku pod svojom okrenuo naglo prema njoj i pogledao je hladno i zavodljivo u isto vreme. Ostala je zaledjena od njegovog pogleda i jedva primetila kada je nežno otisnuo poljubac o njen obraz i polako se odmakao ostavši u svoj prvobitni položaj.

"Inés? Dobro si?" upitao ju je Todor, ugledavši je kako gleda ispred sebe bez treptanja, te je trgnuvši se ponovo ugledala Huga ipred nje, a njegov pogled je delovao i više nego zabrinuto.

"Da, da. Ovaj..., samo sam se zamislila." kratko je odgovorila, a Hugo je umalo prasnuo u smeh začuvši njene reči, na šta ga je ona pogledala pogledom koji mu je govorio da začepi. Njeni obrazi poprimili su crvenu boju, a na njenom obrazu mogla je i dalje da oseti njegove usne koje su treperile na istom mestu gde ju je poljubio. U glavi je mogla da čuje kako taj poljubac eksplodira od senzacija, baš kao što je njena glava eksplodirala zbog njegovih zavodljivih očiju i neodoljivog pogleda.