Maska

XLIII

'Nije li istina da svačije oči tako zasijaju zbog te jedne osobe, koja svojom pojavom učini da se osetiš ispunjenom?" prisećala se Teovih mudrih reči i jedinog razloga koji ju je naterao da ponovo razgovara sa Hugom. Sada je sedela na svojoj terasi sa jednom cigaretom u ruci i nervozno cupkala nogom u mestu, gledajući u daljini koja je, dok ju je sve više posmatrala, delovala mračnije i mračnije. Noć je preovladala, a mesec je preuzeo sunčevu ulogu na još par sati, učinivši ovu noć čarobnijom nego što je već bila ili je jednostavno tako delovala.
Ljudi su uzbudjeno šetali plažom ili osvetljenim stazama uz taj turistički sjaj u očima željni da saznaju što više mogu o ovom mestu, a ona je sedela u stolici i osećala kako je talasi i dalje ljuljaju, kao da je još plivala u moru. Mogla je da oseti miris slane vode kako prodire negde u njoj mameći joj taj blag osmeh na lice, onda kada je nekoliko minuta kasnije izašla na plaži dok je u ruci držala svoje papuče za plažu i peskir. Nosila je laganu crnu haljinicu, kao i prethodnog dana, pre nego što su ona i Hugo vodili onaj razgovor, a  njen crni bikini se nije preterano ocrtavao preko njene haljice. Crna marama oko njenog lica držala je sitne loknice koje su imale naviku da se kovrdžaju oko njenog istog podalje, dok je ostatak njene kose bio skupljen u laganu pundju. Svoje stvari ostavila je na jednoj od mnogih ležaljki, a onda posegnula za čvorom na svojoj haljini uzalud pokušavajući da ga odveže kada je začula poznat glas iza sebe.
"Treba ti pomoc s tim?" naglo se okrenula prema Hugu, koji je u svojim rukama drzao peskir i rezervnu majcu kratkih rukava, kao i ona par trenutaka ranije. Par trenutaka ga je posmatrala i razmatrala njegovo pitanje shvatajući kako joj se u stvari svidja njegova ponuda.
"Bože, šta se dešava sa mnom?' upitala je samu sebe uhvativši se za glavu, a onda vratila pogled na njega i nervozno klimnula glavom, dok je nežno crvenilo polako zauzimalo svoje mesto na njenom licu. Polako, čak oprezno joj je prišao usput ostavljajuci svoje stvari na istoj ležaljci gde su bile i njene, a onda stao iza nje. Osetila je koliko joj je blizu, zbog čega se naježila, kao u sred zime, osetivši kako svojim prstima prelazi preko njenih ramena sklanjajući ostatak njene kose koja je u svoj toj tami i dalje bila tamnija. Pod prstima mogao je osetiti njenu kosu, koja je bila mekana nalik svili ili jednostavno najmekšem materijalu ikad vidjenim, a njena koža bila je malo grublja zbog opekotina koje je zaradila na suncu. Spretnim pokretima prstiju uspeo je da odveže čvor na njenoj haljini, a onda prstima nežno presao preko njene ruke natervši njeno telo da se naježi na svaki njegov nežan dodir koji je bio i previše dobar da bi bio istinit. Okrenula prema njemu i tihim, stidljivim glasom se zahvalila. Svoje ruke držala je čvrsto prislonjene uz grudi ne usudjujući se da ih pomeri, barem ne još.
"I ti si došla na noćno kupanje?" upitao ju je skidajuci svoju majcu pokušavajući da ne izgubi kontakt očiju koji su namerno održavali. Nemo je klimnula glavom odmerivši svaki mišić na njegovom telu kada se okrenuo ne bi li ostavio svoju majcu na ležajci zajedno sa ostatkom njegovih stvari. Samo par trenutaka kasnije mogao je da vidi kako njena lagana haljinica bez problema klizi sa njenog savršenog tela, a onda ju je ona nežno zgrabila negde u predelu članaka i prebacila ispod svojih stopala u nameri da je se otarasi.
Ispružio je svoju ruku, probadajući je tim svojim očaravajućim očima koje su sijale na mesečini, ali ne kao njene koje su šljatele poput dva najlepša bisera. Zbunjeno ga je pogledala, nameštajući svoju kosu, a on se ponovo osmehnuo.
"Šta to radiš?" upitala ga je nakon što je svoju ruku nežno spustila na njegovu.
"Vodim te u mrak." rekao je okrenuvši se prema tamnim talasima koji su bili proliveni mesečevom svetlošću, dok je njegova hladna ruka preuzimala moć nad njenom ravnodušnošću. Čak i u svoj toj tami, mogla je da primeti školjke u vodi ili na suvom pesku koje su preko dana štipale ljude za stopala, a noću pružale plažama i vodi taj čaroban sjaj koji osvaja srca turista. Polako ju je povukao ka vodi, dok ga je ona, kao omadjijana, slepo sledila. Čak ni marama na njenoj glavi nije mogla više da pomogne njenim tamnim loknicama koje, kao da su se njoj u inat odupirale marami svakim njenim pokretom. Nežno i neprimetno je povukla ruku nazad prema sebi i gurnula ih u vodi ciknuvši od hladnoće, na sta se Hugo glasno zasmejao.
"Ti to zoveš kupanjem?" upitao ju je u želji da je malo isprovocira na šta je ona prevrnula očima i nastavila da se kvasi vodom pre nego što potpuno udje u nju.
"Ma dodji ovamo." rekao je naglo ustavši iz vode i uzevši je u naručiju na šta je ona opet ciknula osetivši hladnoću njegovog tela oko njenog. Lice je zaronila u njegove grudi, čvrsto skupivši obrve na šta se on nasmejao. Mogao je da oseti kako drhti, mislivši da je to od hladnoće, njena ruka bila je skupljena u čvrstu pesnicu, a drugom je držala tu istu ruku, tako ga obgrlivši oko vrata u strahu da bi je mogao ispustiti.
"Kada si postala ovakav paničar? Inače si samo na par centimetra iznad vode, tako da i da padneš, prezivećeš. Ne brini." rekao je ne mogavši da se opet ne nasmeje. Nervirala ju je njegova rupica na obrazu dok joj se izazivački i zavodljivo smejao, jer ga je ta rupica uvek činila i previše neodoljivim. Primetio je kako se odjednom smirila i pogla glavu blago posramljrna, na šta je on uzdahnuo i otišao dublje u vodi. Sada je bila potpuno smirena, dok ga je posmatrala očarana njegovom lepotom koju je istakao mesečev sjaj. Njene oči blistale su tim nekim nenadmašivim sjajem, a srce joj je zaigralo kada je shvatila da zajedno posmatraju tu neku neodredjenu tačku u daljini, dok je ona i dalje bila u njegovom krilu, a on ju je čvrsto držao. Nakon par trenutaka mogla je da oseti kako je privlači bliže sebi, na šta je blago zarumenela, a onda samo naslonila glavu na njegove grudi, nemavši pojma koliko ga je raznežila u tom trenutju. Sada je mogla da oseti toplinu ne samo oko sebe nego i u sebi, ali se i dalje ježila od njegovog dodira, te je Hugo i dalje mislio kako joj je hladno.
"I dalje ti je hladno?" upitao ju je, a onda je zbunjeno pogledao shvativši da se ne odaziva. Njene plave, misteriozne oči krile su se ispod njenih teskih kapaka, a maleni osmeh samo je još više ulepšao njeno, već prelepo lice. Razgorcio je svoje oči shvativši da ce sad morati polugo da se popne na peti sprat hotela i odvede je u sobi. Pomislio je, kako je bila lakša nego što je mislio, nakon što je izašao iz vode i nakon što ga je svež vazduh opkolio svojim, njemu, hladnim povetarcem.

Sporo se približio ležaljci i polako se sagnuo nadajuci se kako je neće probuditi, a onda je sa poteškoćama uspeo da svojim malim prstom dohvati peskir, te ga je uz zalet prebacio preko nje, na šta se ona promeškoljila u njegovom toplom zagrljaju, a on odahnuo shvativši da se nije probudila.

"Kako je uspela da zaspi u vodi?!" nervozno je promumlao, a onda svoje noge zavukao u crne japanke i krenuo prema hotelu. Nije mogao, a da je ne posmatra celo vreme, tako usnulu, tako nevinu, tako savršenu, a opet kao takvog lopova. Krala mu je srce, korak po korak, komad po komad, svaki tračak ljubavi koji je osećao preusmerila je prema sebi, a da on toga nije bio ni svestan.

‚A ti mala glavoboljo!' zarežao je u sebi ponosno. Njegovi obrazi polako su poprimali crvenu boju, a oči čudan i neobjašnjiv sjaj, te je nagnuo glavu i ponovo je pogledao nadajući se da se neće baš sad probuditi da ga ugleda tako sladunjavog.
Mogao je da zamisli njen zbunjen pogled sad, dok je stajao u liftu i posmatrao je kao što ljudi posmatraju zvezde padalice. Zadivljeno, a i sa puno želje da te iste zvezde osvoje.