Maska

XVII

~Hugo~
Gledao sam njeno ne tako savršeno telo kako se uvija pod mojim dodirima. Ispuštala je uzdahe bez suzdržavanja, dok sam ja jezikom prelazio uzduž njenih ledja pitajući se, da li bi ona reagovala ovako na moje dodire?

Ponovo se okrenula i krenula da jezikom prodire u moja usta, a ja sam se jadnik pitao, da mi neće možda jetru njime izvaditi?

Nisam mogao da izdržim, a da ne prevrnem očima na tu pomisao te sam se opustio kao što sam onda...

~Pre mesec dana~
Ispijao je tequillu koja je samo stizala i stizala, dok je on polako imao osećaj da ga obožava. Pogledom je prelazio preko podijuma gde su se pijani i nadrogirani mešali kao mix haosa.

Nekad nije razumeo takvu vrstu haosa, a sada kao da se pripremao za još veći, dok je posmatrao grupicu prelepih devojka kako lome svoje kukove uz ritam muzike.

Za okom mu je zapala jedna tamnog tena, kovrdžave smedje kose i smedjih očiju koje su ga ubile na taj prvi pogled. Nežno je zagrizla svoju usnu kada je primetila da svoj pogled ne skida sa nje, te se okrenula i nastavila igrati pružajući mu dobar pogled na njene noge i zadnjicu.

Neobična sila ga je naterala da ostavi čašu i krene prema njoj, ni pijan ni trezan.
Uhvativši je za kukove krenula je da se uvija poput elastiša ispred njega, a on je samo stajao i posmatrao njeno polu golo telo.

Nežno je prstima prelazio sa njenih kukova prema njenim butinama i nazad, dok je ona svoj vrat izvijala na dohvat njegovim usnama.

Nežno je njima prelazio niz njen vrat, a ona je svoju levu ruku položila na njegovu glavu.
Njegovih misli više nije bilo. Nisu postojale u tom momentu. Postojao je samo on, ovaj prokleti podijum i devojka čije ime ni ne zna.

To je bila promena... promenio se.
Bio je dovoljan samo jedan treptaj da čovek shvati njegove namere. Njegove mogućnosti...,želje...,fantazije...

A ona? Ona je promenila tog dobrog dečaka u najvećeg kretena i ženskaroša. Bilo gde da se pojavi vladala je loša energija.

Više nije bio dečak koji nosi košulje, već onaj opaki bajker sa crnom, kožnom jaknom i par devojaka za jednu noć.

Nervozan je, ne znajući šta dalje da čini, samo povukao nepoznatu devojku na zadnja vrata, te su brzinom svetlosti projurili preko stepenica i u roku od sekunde našli na jednom krevetu.

A onda je alkohol učinio svoje.
.
Tada je sve započelo i sećao se devojke koja mu je oduzela ono što ga je još činilo dečakom.

Sećao se kako je ronio svojom glavom medju njenim grudima, dok je jezikom prelazio odatle, preko stomaka i do mesta gde je bila najviše užarena. Kako se uvijala poput elastiša preko i ispod njega. Sećao se njenog lika, a sećanje na njeno ime je isparilo onog trenutka kada ga je izgovorila.

~Sadašnjost~
Napuštao je njen dom kada se zabio u nečija prsa. Podigao je pogled na gore ugledavši starijeg momka kako nervozno i iznervirano uzdiše.

Pokušavši da prodje pored njega momak ga uzvati za rame zaustavljajuči ga.
"Mali, šta si tražio tu?"
Upitao ga je pokušavši da se smiri po hiljaditi put od kad je upoznao Ashley.
"Ovaj..."
"Mene."
Momak u ranim dvadesetim je pomerio svoj pogled iza njega, a Ashley je stajala naslonjena na zatvorenim vratima svoje sobe.

"Pusti ga Matise."
Izgovorila je tiho i smireno, a on je iznervirano sklonio svoju ruku sa njegovog ramena . Zbunjen se okrenuo prema njoj, a ona im je prišla.

I dalje nije mogao da poveže konce ove misterije. Ashley je stala tačno ispred njega, a on je posmatrao sličnosti. Jedva da ih je bilo.

Ashley je oštro pogledala Huga, koji je zbunjeno stajao sa svojom majcom i kožnom jaknom u rukama.
"Mogao bi da...to..." Matis je gotovo gadljivo pokazao prstom prema Hugu, a on je mrzovoljno navukao majcu.

"Vidimo se Hugo" nastavila je ljuto i razočarano da bulji u Matisa, davajući Hugu znak da je vreme da napusti njihovo prisustvo.
Njegove usne su postale ravna crta, poput neugodnog osmeha, te je nervozno stegao jaknu i izašao brzim hodom.

"Rekao sam ti da prestaneš s tim." Rekao je Matis vidno iznerviran, nakon što je Hugo napustio njihov dom.

"Zašto bih? Nisi mi šef." Obrušila mu se naglašavajući svaku reč i izraz.
Uzdahnuo je, te je spustio svoju ruku na stolu oslanjajući se na nju.

"Moramo da pronadjemo onog dečka." Skrenuo je sa teme, te ju je pogledao ravno oči, ali ona...

Izgledala je kao da je nije briga.

"Zašto bi smo?" Nezainteresovano je čačkala telefon, a on joj ga je oteo iz ruku.
"HEJ!" poraženo je podigla ruke u vazduh, a Matis je prevrnuo očima.

"Saslušaj me." Spuštao je telefon na stolu, a ona je prekrstila ruke i za divno čudo obratila pažnju.

"Zar te ne zanima uopšte ko je tvoj brat? Moj rodjak? Šta je postao?Malo nam fali da posložimo sve kockice ove jebeno komplikovane porodice." Pognula je glavu ne dozvoljavajući mu da u njenim očima vidi nezainteresovanost. Uzdahnula je, te ga je pogledala opet. Malo je reći da ju je znatižela proždirala.

Mogla je da primeti malenu suzu u njegovim očima, a onda je klimnula glavom.
"Koliko treba tom detektivu da nešto otkrije?"
"Ne puno" izgovorio je čovek u ranim pedesetim, dok je ulazio u prostoriju.
"Imate ime?" Matis je iznenadjeno poskočio, a na Ashleyinom licu se ocrtao veliki osmeh.

"Imam imena, sve ćete pronaći u ovom dnevniku. Moj posao je ovde završen, ako vam bude trebalo nešto znate gde sam." Pružio im je staru, prašnjavu svesku, te je bez i jedne reči više izašao iz njihove kuće.

Matis je bukvalno skakao oko nje terajući je da otvori, ali nju je preplavio strah. Ni sama nije znala zašto. Bila je to neka čudna vrsta straha. Činjenica da će saznati da ima brata ju je prestrašila. Sve je ovo bilo novo za nju. Zastrašujuće..., iznenadjujuće. Nije znala šta je čeka na prvom listu ovog dnevnika, ali znala je da neće biti više isto.

Ali nije znala da će biti mnogo drugačije.

"Hajde više!" Povisio je svoj ton, dok je ona drhtajući držala dnevnik. Sklopila je oči po poslednji put urezujući ovaj trenutak u svom pamćenju kao poslednji trenutak pre nego što se njen život promenio, te je otvorila zadnju stranu i pročitala rečenicu koja se iz mnogo razloga razlikovala od drugih.

"Bila je srećna što će dobiti malog dečaka. Što će ga maziti i paziti, učiti. Bila je srećna što će biti majka našem detetu. Žao mi je što joj je ta sreća uskraćena. Sofia je bila prva žena koju sam zavoleo i napustila me je. Oduvek je želela da nazove dečaka po svom dedi s kojim je bila mnogo bliska. Stvoren je plod naše ljubavi na pogrešan način. Rodjen je Cristian Martin."

Po listu su mogli da primete osušene delove lista. Znak da je taj čovek plakao, dok je ovo pisao.

Prebledela je kao nikad do sad, a onda se onesvestila.

Dečka kojeg nije mogla psihički da podnosi od prvog dana njihovog školovanja zapravo je njen brat.

Mali kreten je njen brat.