Maska

XXXV

~23 godina ranije~
"Gurajte! Još malo!" govorio je doktor ohravrivajući mladu Vanessu. Njeno lice grčilo se od svog tog bola koji je osećala u donjem delu stomaka, a onda kad je začula bebeći plač njena bol je nestala u sekundi i jedan slabašan osmeh zasijao je na njenom licu, kada je osetila nečije čvrste ruke kako je grle.
Ruke u kojima se uvek osećala sigurno i više nego dovoljno voljeno. Čim je ugledala svog voljenog muža i nežnost kojom ju je obasjavao, nije mogla da se ne nasmeje još više. Leandre Durand, ujedno i čovek njenog života, čovek koji ju je čuvao kao kap vode na dlanu i pružao savren život, on je bio prvi koji je njihovog sina držao u naručiju i sa ponosom gledao svoje remek delo i kako liči na njegovu voljenu Vanessu.
Vanessa Almeida bila je zena koju bi svaki mukarac mogao imati samo u snovima, očaravala je svojom lepotom i mamila tim vatrenim očima boje čiste, morske dubine. Sijala je tim nekim seksipilom kojim je i ocarala svog muža. Glas joj je bio poput najlepse pesme, koju bi mogao slušati citav dan. Bila je neznija od pera, a opet hladnija od zime. Svojom skrivenom toplinom je grejala samo ljude vredne njenog poverenja, ali nije imala pojma da je Leandre bio djavo sa prelepom maskom andjela, ili bolje reci, iskvareni andjeo.

ali, nismo li to svi?

"Kako ćemo ga nazvati?" nestrpljivo ju je upitao, prepuštajući joj čast da sama pronadje ime koje će savreno pristajati njihovom prvom i poslednjem detetu. Onog trenutka kada je prihvatila to magično biće u svojim rukama, znala je da će ga voleti celim svojim bićem. Maleni je imao njene prelepe plave oči i tamnu smedju kosu koja bi trebala vremenom da dobija sitne kovrdže nežnije od njegove majke lično. Njegove crte lica bile su poput ocevih, izgledale su tako nevino samo što će on za razliku od njegovog oca imati osećanja, poput njegove majke.

"Matis." ponosno, ali tiho je izustila plašeći se da bi ga mogla ubiti svojim glasom. Nije marila koliko je želela sna u tom trenutku, bio je vazan samo on.

U tom trenutku svet se vrtio samo oko njega, oko tog malog čuda koje je zauvek promenilo njen život, ali ne toliko kao Leandreov.

Kako je godina prošla, maleno čudo se već podiglo na obe noge i time nesvesno olakšao Vanessine obaveze. Njegova majka je u to vreme krenula čudno da se ponaša, ali ne toliko čudno kao njegov otac. Brinula se za njega, ali ljubav koju je on nekad osećao u jednom trenutku je isparila, kao da nikad nije ni postojala.

Ili je jednostavno zaboravio da ju je voleo toliko, da bi se ubio zbog nje.
Kasno u noći vraćao bi se kući pijan ili potopljen ženskim parfemima, a njoj to nije promaklo. "Klasika" uvek bi ponislila kad bi krenuo da joj maže oči, koliko on nju ustvari voli. Danima bi plakala kad ga ne bi bilo, uglavnom kad Matis ne bi imao prilike da je vidi, i ako je i dalje bio beba, nije želela da je vidi ovakvu.

Uplakanu i bespomoćnu.

Kako je druga godina prošla, Matis je kao dete postajao sve usamljeniji i krenuo da zapitkuje majku zašto on nema brata ili sestru kao njegovi drugovi iz vrtića. S obzirom da je našla posao, nije bilo nikog ko bi ga čuvao, zato je ranije upisan u vrtić. Nju je srce bolelo, jer je znala da je to bilo nemoguće u tom trenutku, s obzirom na Leandreovo neprihvatljivo ponašanje. Ali ta želja nije bila samo Matisova, nego i njena. Što bi ga ona više molila, on bi je sve više odbijao uz izgovor da još nije spreman za jos jedno dete, a znala je da svaki put kada bi krocio iz kuce, davao bi se drugoj, mladjoj devojci koja je sigurno bila u boljoj formi od nje.. Sebičan kakav je postao nije mario ni za šta više osim zabavu i "mnogo drugih vaznijih stvari". Nije ni primetio kada je njegov mali sin krenuo da priča, čak i toliko neodoljiv nije uspeo da se približi svom ocu i vrati ga u najbolju verziju sebe, kakav je nekad bio.

Voleo je to maleno čudo, samo je ignorisao tu ljubav iz nepoznatofg razloga.

Treća godina je došla, a Vanessa i Leandre su se sve više raspravlajli i svadjali, gotovo su se zgadili jedno drugom. Bilo joj je dosta svih njegovih laži i obmana i dala mu zadnju šansu, koju je on protraćio i otišao za drugom, mladjom devojkom za koju je Vanessa znala već duže vreme. Čekao ju je razvod koji će ona morati da prihvati. Žalila je tu nesrećnicu koja mu se preputisla kao da je poslednji muskarac na ovoj planeti i dala mu svu tu ljubav za koju su obe znale da ce protraćiti ponovo.