XIV

141 21 14
                                    

~Malo obaveštenje~
Gore u linku je video kako bi trebao da izgleda Joaquin Roux u priči. U sledećem poglavlju ostaviću novi link (Alonso Roux). Video sam napravila JA i posavila sam ga na MOM youtube kanalu. Hvala.

Ležala je na krevetu shvatajući kako ti se osveta nekad može obiti u glavu. Ali ovo?
Ovo je bio bolan udarac čak i za nju. Osećala je neku neopisivu bol u grudima prisećajući se toga. Suze?
Suze u tom trenutku nisu postojale, samo beskrajno razočarenje koje je izvukla iz njega. Buljila je plafon razmišljajući, ali onda je shvatila da kada je osveta u pitanju on je bolji igrač.
Osveta...ona je bila prevazidjena. Želela je da gleda patnju kako se pretvara u neopisivu bol dok ga bude gledala. Želela je da ga gleda kako se urušava kao prastara zgrada. Htela je da bude ruža koja će da ga bode. To će i postati. A on? On je prosto uživao. Smejao se.
Zlobno.
Nisko.
Šta se desilo? E to je još gora stvar.

~Subota~
Oduševljeno je gledala svoj odraz u ogledalo, a Sila je nervozno uzdisala. Nije joj bilo jasno kako neko može da se divi svom izgledu, kada je tako izgledao i mesec i po dana ranije. Ali ovo je za Inès bila promena.
Haljina koja je dosezala do iznad kolena, bila je otvorena na ledjima odavajući trunčicu provokativnosti, ali ko bi to pomislio kada je imala nevino lice andjela. Šteta što je taj andjeo imao dušu djavola.
Crna haljina, boju koju je obožavala, sada je bila odraz njene duše.
Ironično je bilo to što je haljina sijala. Obožava sjajne stvari shvatila je.
"Sjajna je kao ti" dobacila joj je Sila, a ona joj se osmehnula odavajući zahvalnost.
Možda je bila i u pravu, ali nikad o sebi nije to mislila. Devojka je, nije osmo svetsko čudo. Ipak...

Štikle koje je imala isticale su njene sportsko-gradjene noge, noge za kojima bi svaki momak poludeo. Odmeravala je samu sebe u ogledalu i pažljivo pazila na svaki detalj. Morala je da bude savršena. Savršenstvo je ključ svega, ali osvete... Nikada pre ne bi pomislila to. Za sve postoji prvi put.
"Poludeće" rekla je Sila šaljivo uz osmeh, a Inès ju je pogledala preko ramena.
"Kako to misliš?" Uzaludno je glumila. Glumila je previše providno da bi i ko u to poverovao.
"Cristian mi je rekao da ideš kod Hugove porodice na večeru. Poznavajući njega neće oči skidati s tvog dupeta." Inès je iznenadjeno podigla obrvu, a onda uzdahnula i okrenula se nazad prema ogledalu stavljajući naušnice. Provalila ju je. Providno laže. Ko bi na krštenje išao ovakav?
"A sad mi reci, zašto moraš da budeš prelepa?" Naslonila se na ormanu na kojem je visilo ogledalo i gledala ju je pažljivo. Nije odgovarala, samo je pokušavala spojiti jedan kraj ogrlice sa drugim.
"Pusti mene." Ponudila se Sila, te joj je Inès pružila ogrlicu. Poslednjih par minuta imala je osećaj da priča sa zidom.
"Zašto želiš to?" Odugovlačeći je privlačila jedan kraj ogrlice prema drugom, a Inès je ćutala par trenutaka pre nego što je progovorila.
"Šta to?" Osmehnula se nervirajući Silu, a ona je prevrnula očima, te je stala ispred nje.
"Zašto želiš da ga mučiš?" Pogledala ju je ravno u oči ovaj put očekivajući odgovor, a Inès joj se ponovo osmehnula, ali taj osmeh...taj osmeh je sada bio zloban. Pun mržnje.
"Recimo da je osveta najsladja kad je vrelo servirana." Odšetala je ostavljajući Silu sa svojim mislima i bez reči. I bila je takav tip osobe. Drugačijih očekivanja, ostavljala je ljude oko sebe bez reči, misteriozna...
Laganim koracima je silazila niz stepenice, dok se crna svetlucava torbica njihala pored nje. Zvuk štikli je odzvanjao prostorijom svakim njenim korakom, dok je Joaquin prevrtao očima.
Nije video svrhu njene brzine, već je pogledao na sat i nervozno vratio pogled na nju. Alonso se nasmejao pobednički kao i Felipe.
"Mogla bi da ubrzaš, Kraljice univezuma. Kasnimo već 15 minuta."
Prevrnuvši očima ubrzala je hod, te je stala i uhvatila Alonsa pod ruku.
"Pa, idemo li?" Upitali su ih roditelji u isto vreme, a oni su klimnuli glavama u tišini.
Izgledali su tako srećno, tako...nevino...
Ali svako od njih je znao da niko od njih nije nevin.
Bili su razočarani u sebe, ali opet su neki od njih i voleli to što im je život pružao.
Život...život pruža mnoge stvari ako ih pametno iskoristimo.
.
Nervozno je stiskala Alonsovu ruku gledavši ogromnu vilu ispred sebe. Duboko je uzdahnula davajući sebi još malo samopouzdanja, a onda je ugledala Felipa kako joj otvara vrata automobila kojim su stigli.
Gotovo nečujno je izašla iz automobila, a onda se začuo tup zvuk štikli. Primetivši da je Alonso izašao, približila se i uhvatila ga je pod ruku.
"Zapamti, budi opuštena, budi nedodirljiva, budi toliko lepa da propati." Rekao je Alonso pokušavši da je smiri, a Inès se nervozno osmehnula.
"Da Inès, budi kučka." Šapnuo joj je Felipe na uvo, a ona je podigla obrvu pokušavši da mu dokaže da nije zanimljiv. On se samo osmehnuo...onako pokvareno...kako je samo on mogao... ili i njegova braca i sestra s njim.
Bili su pokvareni, voleli su to. Ko ne bi?
Ipak je ovo pokvareno vreme za pokvarenu decu.
Gospodin Louis je pozvonio, a Inès je i do tada nameštala oblast grudi. Joaquin je samo pokušavao da se ne smeje, a Alonso je samo prevrnuo očima.
"Šta to radiš?" Upitao ju je Alonso, a ona je razmišljala, da li da ga ignoriše? Pogledala je vrata ispred sebe, a onda ugledala žensku siluetu kroz zamagljeno staklo, kako se približava vratima.
"Ako ću biti kučka, biću najveća." Inès je hladno dobacila Alonsu, a onda su se zajedno zlobno osmehnuli.
'Osveta je najlepša kad se vrelo servira' ponavljala je rečenicu u sebi, te je pomislila da li je Sila shvatila značaj toga. Ni ona sama nije znala šta to znači, samo je pomislila na brojne filmove koje je pogledala.
Nije volela filmove u kojima se prikazuje nečiji savršeni život...svet.
Ovaj svet, a pre svega ljudi, nisu savršeni. Nije bila ni ona ni bilo ko na ovome svetu. Ljubav...ljubav nije savršena. Na ovome svetu postoji i bol, patnja, i ni malo nade. Svet...svet je pokvaren, poput stare mašine. Život...život je danas šala. Više od svega je mrzela te činjenice.
Činjenice...to su samo činjenice. Važni su postupci. Postupci su oni koji čoveka odvedu do krajnjih granica.
Ali više od svega volela je ovu činjenicu:
Pokvareni svet za pokvarenu nju.

Smedjokosa devojka je uz prijatan osmeh otvorila vrata, rukom pokazavši da udju. Ulazivši u kuću ugledala je mnoge porodične slike koje su ulepšavale njihov dom čineći ga još više prijatnim. Volela je ovakve porodice. Srećne...
"Alonso" ispružio je ruku zavodnički se osmehnuvši, a onda su Felipe i Joaquin u isto vreme prevrnuli očima nateravši joj osmeh na licu.
"Juliette"

MaskaWhere stories live. Discover now