Maska

XVI

~Malo obaveštenje~
Gore u linku je video kako bi trebao da izgleda Todor Ivanov u priči. Video sam napravila JA i posavila sam ga na MOM youtube kanalu. Hvala. I dalje ne znam da li će biti još videa o likovima ali izbaciću ako bude bilo!

"Hugo, dušo, zašto nisi sačekao Inès?" Upitala ga je kada je zamišljeno ušao u dnevnom boravku. Bio je čudan, zamišljen, ćutljiv dok je posmatrao svakog u prostoriji.
Odgegao se do fotelje i zaseo uzdahnuvši, te se Aurora namrštila.

"Hugo?" Rekla je malo glasnije, a on je naglo podigao pogled privukavši pažnju prisutnima.
"A? Molim...?" Upitao je nervozno, a gospodja Agreste je ponovila pitanje.
"Ovaj...rekla je... da mogu otići." Rekao je polako i promuklo i ako je ona bila ta koja je otišla.

Polako se prisećao njenih očiju boje indijskog safira koje su ga gledale misteriozno i smrtonosno. A on je samo oblizavši usne krenuo da odmerava svaki milimetar nje bez kajanja. Osećao je tu čudnu emociju dok je svoju ruku imao oko njenog struka i dok je poljupcima obasipao njen vrat.
A onda je shvatio da je to bila neopisiva želja da joj pocepa haljinu na licu mesta.

Ubrzo je zvuk štikli odzvanjao u prostoriji, te se naglo okrenuo i pogledao je. I dalje je na licu imala svoj prelep osmeh, ali oči...kao da su bile prazne.

Alonso i Felipe su pogledali u Huga upozoravajući ga da se drži dalje od njihove male sestrice. Zbunjeno je podigao pogled prema njoj, te je neprimetno izvio kutak usne.

"Pa, sada bi smo mogli da predjemo u trpezariji." Ponovo se oglasila gospodja Agreste, te su svi zajedno ustali i otišli u drugi deo dnevnog boravka.
Primetili su sluškinju kako još jednom proverava sto.
Sve je bilo lepo složeno, te su zauzeli mesta za sto.

"Ja ću pored Inès, a ti idi pored onog balavca. Ako je samo jednom pogleda kako ne treba, zube ću da mu izbijem. Zapreti mu malo, možda ohladi." Došapnuo je Alonso Felipu koje je klimao glavom nakon svake njegove druge reči. Inès se samo ljupko nasmejala, a Joaquin je prevrnuo očima. I dalje mu nije bilo jasno, čemu toliko muke ako je samo gleda?
'Bože neće da je siluje na tom stolu.' Pomislio je, a onda zauzeo svoje mesto za stolom.

Nije podnosio činjenicu da njegova sestra dobija toliko više pažnje od njega. Kao da je bila od stakla, koje je moglo svakog trenutka da pukne. Krhka, ali opet i kučka.

Pre bi rekao da je bila ruža. Prelepa, čega je bio svesan, ali jedna od onih osoba na koje bi se svako na neki način oštetio. Bila je neobična, čudna, privlačna...

Bila je poput virusa koji zarazi prisutne njenim osmehom i srećom. Bila je.

Od kako se promenila svet se nekako čini...tužnijim.

'Bila je drugačija' tužno je pomislio osmehnuvši se. Hugo je bio zamišljen. Zamišljen...
Toliko tema su promenili u razgovoru, a on?
On je i dalje ćutao.

U glavi mu je bila samo ona i njene razlike. Kako je pre bila...drugačija...

A on...? On je ubio tu sreću u njoj. I sad, dok je o tome razmišljao, osećao je kako ga krivica proždire i lomi. Posmatrao je te njene tužne oči, kao da su poslednje na ovome svetu. Delovao je tako stidljivo.

I bilo ga je stid. Tek sada shvata kako se ona osećala, dok je bila pod pod njegovim dejstvom.

Kao žrtva...kao...igračka?

Podigao je svoj pogled pun saosećanja prema njoj osećajući kajanje. Bila je tiha i odsutna, ali mogla je da oseti njegov pogled na njoj.

I dalje nije mogla da definiše njegove poglede. Nekad su delovali željno...ali ovaj put je mogla da primeti saosećanje u njegovim očima.

Nije želela to. Nije želela da vidi saosećanje i način na koji je topi. Da svaki put kad se pogleda krene da vrišti na sebe kako je sebi dopustila to. Sažaljenje...

Sama reč ju je terala da se namršti, te ga je ponovo pogledala. Ovaj put je imao pognutu glavu, nervozno i čujno lomeći prste zamišljajući kako je to njena haljina.

Samo je zvuk tog cepanja odzvanjao u njegovoj glavi, taj prokleti 'zvrrc'.

Osetio je nešto nežno na svojoj nozi kako ide sve više na gore. Refleksno je podigao pogled nazad prema njoj koja je samo stajala i pratila razgovor, s vremena na vreme skrenuvši pogled dole.

Neprimetno je zagrzao usnu, dok ga je Alonso posmatrao kao da bi mogao boga u njemu ubiti.
Vrh njene štikle je klizio niz njegovu nogu, a kroz njega je prošla jeza. Bila je to kazna, shvatio je. Za njegove grehe i njegove namere.

A svrha?
Svrha je bila da umire, za dodirima koje mu je pružala s vremena na vreme. Bila je to lekcija da je ne dira.
Par puta se trznuo kada su u nezgodno vreme krenuli da ga ispituju o školi. Nije se trgao od zamišljenosti, bio je svestan toga. Samo...je tako bilo. Izludjivala je đavola u njemu koji je tražio još, a toga nije bila ni svesna. Osveta je bila jedina reč koja se vrtela u njenoj glavi, a on je znao da će ovog puta zažaliti.

Prebacivši sada levu nogu preku desne, opet ga je nežno i 'slučajno' dodirnula. Pogledao ju je nervozno, a želja u njegovim očima je bila jasno vidljiva. Prkosila mu je pogledima, osmesima i postupcima, a sve od navedenog bi ga iznova i iznova iznenadjivalo.

Ubijali su se pogledima poput najvećih neprijatelja. Prkosila mu je... velika greška Inès.

Felipe i Alonso nisu bili iznenadjeni.
'Ako ću biti kučka, biću najveća.' Inèsine reči odzvanjale su u Alonsovoj glavi. Veliki plan Inès Roux na delu. Pre bi rekli 'Velika improvizacija'.

U trenutku se začulo zvono, a Hugo je iznervirano ustao od stola pokušavajući da se smiri. Inès je sve ovo zabavljalo, shvatio je.

'Umem i ja da se igram, lepotice. Više nego što misliš.' Pomislio je u sebi uz smešak, dok je otvarao ulazna vrata. Devojka duge plave kose stalaja je ispred njega prekrštenim rukama, dok je njen dekolte bio na izvol'te.

"Hugo, dušo, ko je?" Poviknula je Gospodja Agreste, pokušavajući da vidi osobu koja je stajala ispred.
"Niko mama, izlazim, bilo mi je drago upoznati vas." Dohvatio je svoju jaknu, te je, namignuvši Inès bez i jedne reči više, izašao iz kuće.

Posmatrala je devojku koja joj je izgledala toliko poznato. Znala je da je to bila još jedna igračka sa kojom će se večeras igrati. Tajodje je znala da ima nečeg čudnog u vezi nje. Ashley ju je odmerila par puta dok je čekala Huga, te je zagrizla unutrašnjost obraza. Bili su to zavidni pogledi, shvatila je te je prevrnula očima skrenuvši pogled.

A onda je shvatila šta se upravo desilo.
Posmatrala je kroz prozor kako ga vuče prema kolima usput ga ljubeći. A onda?
Onda više nije znala šta je s njom...šta će...on je... ne...
Izbezumljeno je gledala ispred sebe, dok su joj se oči punile suzama. Niko to nije primetio osim Alonsa. Kako i bi? Bila je samo još jedna ruža u žbunu njih.
.
Pomatrao je njenu dugu plavu kosu kako se spušta niz gola ledja poželevši da je ta kosa ugljeno crna. Posmatrao je djavolsko lice poželevši da je to njeno andjeosko. Bio je željan da je oseti.

'Prokletstvo Inès!' Skupio je svoje pune usne u crtu osećajući njen ljigavi jezik kako klizi preko njega.
Svaki dodir koji su on i Ashley razmenili nije ni blizu onome koji je razmenio sa Inès.

Nikad neće biti.

Ashley je igračka, a Inès je nagrada koju će osvojiti jednog dana.

Ni sam više nije znao šta želi.
Nju fizički ili nju psihički.

Bilo je tako...komplikovano.

Kada je Ashley shvatila da ne želi da prestane s ovim, odlučila je da će tako i biti.

A onda je jednom greškom ubacio pogrešnu osobu u njegov život.