Maska

XX

Cristian Matrin željno je iščekivao zvono koje bi označilo da je njegova starija sestra konačno kući, ali osoba ispred vrata ga je prilično neprijatno iznenadila.
Njena duga plava kosa se njihala na sporom, letnjem vetru koji joj je prijao kao i topao, svež vazduh u njenim nozdrvama. 'Takvo vreme te ponekad baš tera na razmišljanje', pomislila je, dok je nervozno stajala ispred njegovih vrata i čekala trenutak kad će se život mladog Cristiana Martina promeniti iz korena. Nije kao da joj je bilo drago, ali svidela joj se činjenica da ima brata s obzirom na to da je ceo njen život bila usamljena jedinica. Nije znala kako će mu reći ovo. Matisov zagrljaj ju je tešio i pripremao za veliki stres i šok na Cristianovom licu kada mu bude saopštila njeno saznanje. Nije bila sigurna da on zna, a to ju je najviše brinulo.
Vrata su zaškripela učiniviši da kroz njeno telo prodju trnci kakvi kroz nju u životu nisu prošli.
Cristian se naslonio na drvenom štoku malo razočaranog, ali i zaintrigiranog pogeda.

,Šta će ONA ovde?' pomislio je u sebi, a onda uzdahnuo. Njene kestenjaste oči sada su bile odraz tuge i zbunjenosti. Nije bila više ona kučkasta Ashley koja je sijala provokativnošću. Ne za sada, što je čak i Matisa brinulo.
Od kad je saznala za sve ovo, krenulo je da je...

Vuče...
Nije bila sva svoja, a kada je mislio svoja, nije bila kučka. Na neki način mu je bila dosadna ova Ashley.
Drugu bi grdio, jurio, štitio, a za sad je tu Ashley zamenila njena druga, neotkrivena polovina.
„Da?" zbunjeno je upitao odmerivši dečka koji je stajao pored Ashley i tešio je zagrljajem. Ashley se lagano tresla, dok svoj pogled nije odvajala od prstiju koje je trenutno pucketala od nervoze. Matis ju je pomilovao još jednom preko ramena. On je bio jednako nervozan i ako to nije bilo previse vidljivo. Nakon toliko vremena ugledaće svoju, sada, odraslu sestricu.
I dalje se seća njenih smedjih, svilenkastih loknica i tuznih očiju boje opsidijana koje su ga gledale uplašeno. Sama pomisao na trenutak kad su ih razdvojili bi mu naterala suze na oči. I dalje se seća kako je svojim neznim glasićem vrištala njegovo ime, dok su ih razdvajali.
Duboko je uzdahnuo podigavši pogled prema dečku sjajnih, travnastih očiju i smedje, medene kose. Cristijanov pogled nije niko mogao da definiše u tom trenutku. Njegove oči postale su tamnije barem za nijansu, a mrvica razočarenja je napustila njegove oči, dok je posmatrao ovo dvoje.
„Ja sam Matis, Ashleyin rodjak. Da li bi ti smetalo da udjemo i popričamo s tobom i tvojom sestrom?" upitao ga je preuzevši Ashleyinu reč. Zbunjeno je prošaputao jedno ‚naravno', te im je pored sebe napravio mesto za ulaz. Videvši izraze na njihovim licima znao je da ovo nije neka glupa šala i da se nešto ozbiljno dešava. Preplavila ga je jeza kada je Ashley prošla pored njega. Kao da je znao da nešto nije u redu. Ali Ashley je vrlo dobro znala da NIŠTA nije u redu. Neobična povezanost se stvorila medju njima ni od kuda.
Irene je sedela u dnevnom boravku iščekivajući svoju sestru kao i Cristian, ali prizor koji je ugledala ju je ostavio bez teksta. Zvuk njihovih koraka je odzvanjao u celoj prostoriji, poput krajnje presude, a dok je Irene posmatrala njihove korake činilo se kao da je čitava večnost prošla.
Cristian ih je uveo u dnevnom boravku i ponudio ih je grickalicama i pićem, ali trazili su samo vodu.
„Pa, šta je bilo?" Irene je pokrenula temu, a Ashley je uzdahnula i iz torbe izvadila stari dnevnik. Irene je pomislila da je ovo prvi put da razgovaraju, a da joj Ashley nije prkosila.
„U ovaj dnevnik je moja majka zapisala svaki momenat dok je bila trudna. Ona je umrla na porodjaju radjajući mog mladjeg brata."
To je bio trenutak kada njen glas prepukao. Bila je toliko nervozna i bleda... izgledala je kao da će se ponovo onesvestiti. Nije imala snage da pogleda, njega ili bilo koga u oči u tom trenutku. Irene i Matis su pratili svaki njihov pogled ili pokret. Irene u neverici, a Matis iz čiste zabrinutosti. I ako je prošao odredjeni rok za njen odmor i opiravak i dalje je bila slaba.
Cristian je nestrpljivo iščekivao odgovor, a onda kad ga je dobio ostao je u šoku.
"Tebe." Rekla je pogledavši ga sa suzama u očima.
Cristian je svoje oči izbečio od iznenadjenja, kao i Irene, te su nastavili pazljivo da slušaju.
Cristian je osetio kako ga nešto seče u grudima, kako mu se grlo presušeno zatvara, kako mu suze naviru...
Nije mogao da veruje svojim ušima ili bilo kome drugom. Sad je želeo da zna i više nego što mu je rečeno. Želeo je da zna svoje pravo poreklo, a ne laž koju mu je otac prosipao godinama. U tom trenutku mrzeo ga je. I njega i njegove lazi.
‚Da li je on uopšte moj otac?' pitao se, a onda je isto pitanje želeo da upita Ashley.
Nije zeleo da veruje u tu istinu.
Nije mogao.
„Lazeš kučko." hladno je izgovorio jedva je pogledavši, a onda je svoje nežne oči sklopio pokušavajući da smiri bes koji je ključao u njemu.
Irene je refleksno skrenula pogled prema njemu. Njena donja vilica je drhtala, dok ga je posmatrala. Nije znala da li je to bilo od šoka, ili straha jer se sve promenilo tako velikom brzinom, ili je to bila tuga jer je tako dugo živela u laži. Ili je za to bio kriv njen slomljeni brat, koji je izazvao toliku tugu u njoj običnom reakcijom.
Svoje laktove ukesao je u sopstvena kolena, a njegovo lice je ronilo u njegovim šakama. Želeo je da vrišti najjače što je mogao, ali je to bilo obično jecanje. Jecanje koji je bio mix njegovih trenutnih osećanja.
„Idi odavde." tiho je prošaputao pokušavši da se smiri, ali bezuspešno. Ashley je svojim suznim očima duboko pogledala Cristiana, koji je bio na ivici da se slomi.
Nije htela da ode i da ga ostavi, jer bez obzira na to koliko su se mrzeli ona je i dalje imala porebu da ostane i uteši ga.
Uz toliko boli koje su oboje osećali znala je da treba da sazna celu istinu, ali on nije zeleo da čuje ni reči više. Htela je da kaže nešto, ali vazduh koji je bio prigušen njenim suzama joj to nije dozvoljavao. Kao da se zaledila. Reči nisu mogle da je napuste.
„ODLAZI!" njegov slomljeni glas odjeknuo je u svakoj prostoriji te vile. Streljao ju je pogledom, dok je sa besom i razočarenjem vikao da ga napusti.
A ona je polako ustala i potrčala nesvesno ostavivši dnevnik na staklenom stolu njihove dnevne sobe. Irene je širom otvorenih očiju buljila u pod zarobljena u svojim mislima.

Da li se kraj priblizava? -pitala se, gledajući u Cristiana okrenutih ledja kako zalupljuje vrata za njima.

...ili se kraj udaljava?
.
.
.
A/N
Želim da se zahvalim Andjela_v za ovaj prevepi cover koji mi je napravila. Mozda sam čekala malo duze, ali isplatilo se. Ne mogu da opišem moje oduševljenje!😍❤️