Maska

XXVIII

Tihim koracima, Inés je ulazila u gostinjskoj sobi Siline kuće i prilazila velikom, bračnom krevetu, koji joj se trenutno činio kao najudobnija stvar ikad vidjena.

A onda je ugledala Matisa na drugoj strani kreveta, kako okrenut ledjima skida svoju košulju. Krenula je da tiho izadje iz sobe, a onda začula njegov promukli glas kako je doziva. Bilo joj je neprijatno, a to je Matis i sam znao jer se i on isto tako osećao.
Zagrizla je unutrašnjost svog obraza a onda sela preko puta njega, posmatrajući njegova mišićava ledja, koja su se podizala i spuštala u ritmu njegovog disanja. Malo se okrenuo po strani i pogledao je kraičkom oka, a onda svoj pogled ponovo zalepio za svoju košulju i prste koji su se neprimetno igrali istom.

Nije znao odakle da počne, a nije ni ona.
Onog trenutka kad su hteli da započnu razgovor, tako su i prekinuli jedno drugo uz mali osmeh.
Inés je nervozno zakačila pramenčić koji joj je padao preko lica, iza uha, a onda uzdahnula davši mu znak da bi on trebao da počne.

„Ja..." izustio je kroz šapat, a onda oštro stao.
„Želiš li da pričaš o onome?" Upitao ju je nakon par trenutaka ćutanja. Klimnula je glavom uz jedno tiho 'Da'.
"Jel misliš da je ono...bila greška?" Upitala ga je i zastala na trenutak pogledavši ga i ako je i dalje bio okrenut ledjima. Osećao se kao neoudlučni klinac koji je pokušavao da shvati ovo. Njihova razlika u godinama je bila malo veća, što ih je teralo da se osećaju još neprijatnije.
"Ne znam..." rekao je i okrenuo se prema njoj u turskom sedu. Nežno je zagrizla svoju usnu ne usudivši se da pogleda njegove okeanske oči, a on je ponovo pomakao pramen sa njenog lica iza uha, a onda nesigurno prešao palcem preko njenih usana. Njegove plave oči su je gledale tim pogledom koji je želi, nebitno na koji način.
Slegnula je ramenima, ali nije se otimala, već prepustila da je njegove slatke reči vode kroz ovu igru.

"Znaš li šta znam?"
Upitao ju je, a ona se osmehnula i pogledala ga kao neka klinka željna njegovih usana.
"Šta?" nervozno se igrala svojim prstima, a onda je svoju ruku prislonila preko njegove, koja je zapovedala svojim čarima milovanja i slatkoćom svog manipulativnog pogleda.
Činio ju je nenormalno nervoznom.
Budio je vatru, svojim veštinama i sitnim, ali značajnim, postupcima.
„Znam da bih ono u klubu ponovio beskrajno puta." Inésino lice je pridobilo rumenu boju, a on je svoje usne bez dvoumljena prislonio na njene.
.
„Šta on traži ovde?!" Sila je upitala Inés, dok su hodale hodnikom škole.
Todor je zajedno sa Hugom stajao do ormarića i posmatrao svaku devojku koja bi prošla. Besramno ih je odmeravao, što se Sili zgadilo.
Napravila je tu gadljivu grimasu i prošla pored njih ušavši u kabinetu.
Jedva je čula Inésin odgovor, dok je jurila. „Propustio je let."rekla je Inés ulazeći za Silom.
‚Kako da ne.' sarkastično je pomislila i pogledala iza sebe ugledavši ih kako ulaze odmah za njima.

Izludjivao ju je njegov pogled koji je osećala na sebi, kao i taj lezerni osmeh koji ju je provocirao, ne više nego kada je grickao svoju usnu.
„Izvini što te ostavljam ovde, ali Hugo i ja sedimo zajedno na Etici." Sila je samo nemo klimnula glavom uz osmeh koji joj je govorio da razume, ali taj osmeh je odavao i nervozu i nelagodnost kada je shvatila da sedi sa Todorom, te je zauzela mesto medju zadnjim klupama, nadajući se da će on naći neko drugo mesto.

Šteta što je pogrešila..
Tokom časa je pokušala ostati koncentrisana, ali to je bilo gotovo nemoguće s obzirom da je Todor sedeo pored nje i pratio svaki njen pokret.
‚Proklet bio.' pomislila je, gruckajući obraz.
Nervozno je cupkala nogom, gledajući ispred sebe.

Profesor je hodao kroz učionicu i ponavljao lekciju iz prve godine: ‚šta je čoveku najpotrebnije u životu?' ,povremeno propitivajući učenike.