Maska

XII

~Malo obaveštenje~
Gore u linku je video kako bi trebala da izgleda Carmen Gonzalez u priči. U sledećem poglavlju ostaviću novi link (Felipe Roux). Video sam napravila JA i posavila sam ga na MOM youtube kanalu. Hvala.

~Ranije~
"Ubistvo? Kako to misliš UBISTVO?!" Njegove ruke više nisu bile prekrštene, već su nervozno stajale uz njegovo telo. Slegnula je ramenima i uzdahnula.
Kako će mu ovo reći, a da se ne oda? Da ne oda identiret heroja? Da kaže kako je pod maskom, nekim delom ubica? Ne, neće biti lako ali mu mora reći. Izletela se kao nikad do sad.
"Pa...pa ne bukvalno!" U trenutku je nervozno povisila ton, shvativši kako je ova rečenica zvučala glupo.
Gledao je zbunjeno i uspaničeno u nju, a ona je uzdahnula.
"Dogodilo se tokom onog maskenbala. Pre toga Hugo i ja smo bili prijatelji. Sve se brzo dogodilo... Tu....Tu je bila i ta Chloè...i...i..." na sami spomen njenog imena preplavila ju je jeza, a onda ni ne osetivši kapnula joj je jedna suza. A onda još jedna, sve dok se ti nije pretvorilo u jecanje i plač.
"Chloè j-je bila Hugova bivša i, pored Sile, moja najbolja drugarica. Hugo i ona su se mrzeli." U neverici je gledao u uplakanu nju, sada već u neizvesnosti da sazna šta se dogodilo.
"I tu je bio taj požar... vatra...rekla sam mu da je spasi...ona je izgorela...mrtva je." A onda ju je nešto preseklo iznutra. Kao mač koji joj probija dušu. Suze su išle, a on ju je zagrlio najjače što je mogao.

"Spasio te je."

"Uništio me je." Rekla je sad još malo pa smireno, a on ju je i dalje gledao zabrinuto.

'Okrutan način da nekom zahvališ za spasenje života.' Pomislio je. Upijavši miris njene kose, razmišljao je.
Ne može dopustiti da bude ljuta na njega bez razloga. Ipak...ipak joj je spasao život, a ona je sve pogrešno shvatila, takodje je pomislio.
Naravno on je samo mislio, nije znao.

"Ispričaj mi još." Rekao je, a ona je podigla pogled prema njemu i istrgla se nežno iz njegovog zagrljaja.
Bila je zbunjena. Zašto bi?

'Proklet bio i ti i tvoja znatiželja!' Pomislila je.
Nije joj se svidela činjenica da mora da zalazi dublje u tu temu. Uzdahnula je sada nervoznije nego što je bila malo pre i stala ispred njega posmatrajuči daljinu.

"Ušli smo u sali, rekla sam mu da je spase, krenula sam da padam, a onda me je uhvatio u naručije izveo i ostavio je da gori." Jedna suza ponovo je kapnula, ali sve je to izgovorila u jednom i tako...hladno.

"I misliš da je to namerno uradio?" Upitao ju je probudivši sumlju u njoj.

"Da. Mrzeli su se. Istina je. Videla sam tračak osvete u njegovim očima." Okrenula se prema njemu prišući suzu.

"Misliš da se nikako nije kajao?" Sada? Sada je bila totalno sumljičava.
"Mislim." Izgovorila je kratko i jasno, ali on? On nije popuštao.

"Ne znam... Meni njegiv čin zvuči herojski."

"Koji ti je?!" Povikla je raširivši ruke.
Poverila mu se, a on...on je nije podržavao?
Uvek ju je podržavao.

"Šta? Samo kažem! Spasio ti je život i to mu je zahvalnica? Znaš mnogo toga smo mu uradili i to ni za šta. Pomislio sam da je stvarno nešto preterano uradio, ali ovo?! Inès, SPASIO TI JE ŽIVOT!" Drao se na nju, dok ga je ona razočarano posmatrala.

"Znaš, ponekad bih je videla. Govorila bi mi kako mu trebam oprostiti, ali izgleda da me ni ona ne razume. Mislila sam da bi možda ti. Možda bi me razumeo, podržao. Neeeee, ma nee ti si morao da zauzmeš stav pametnjakovića!"

"Inès, dodjavola kako ne vidiš ovo?! Kriviš ga zato jer ti je spasio život?! Podržavam te! Znam da ti je značila! Barem razmisli još malo! Da mu nije stalo ti bi ležala 3m ispod zemlje!" Obrušio se na nju, a ona ga je samo gledala i gledala...kao...kao da je htela...ne...ne zna ni ona. Bila je besna, tužna, bila je...bila...je...uništena.

"Nemaš ti pojma."

"Pa prosvetli me onda!"

"VOLELA SAM JE!" Istresla se, a onda pokušala da zaustavi njeno ubrzano disanje. Imala je osećaj da će se ugušiti u sopstvenim suzama i jecajima i...i...agoniji.
"Je*eno sam je volela!"

Gledao je u nju sada smiren i zbunjen. Začudjen...

"Čekaj ti voliš i...
Ili si...
O moj bože...
Okej sam, NI MALO iznenadjen!" Digao je ruke u vazduh u znak predaje. Ponovo se glupirao...ponovo će je nasmejati...ponovo će pobediti.

"Da...ja sam...TO. Velika tajna. Ispoštuj. Samo ti znaš." Rekla je totalno opušteno kao da se prethodna svadja izmedju njih nije ni dogodila. Iznenadjeno je napućio usne, a ona se osmehnula.

"I dalje mislim da mu trebaš pružiti još jednu šansu."

"Videćemo." Rekla je to tako ubedjeno, a on je podigao lažnu belu zastavicu.

~Sadašnjost~
Ušla je u kući sakrivši masku u džepu od haljine baš kao uvek, a onda začula glasove u dnevnom boravku.
"Nema šanse"
"Ali šta ćemo reći mami i tati oni ne znaju šta se dogodilo misle da je to obična faza."
"Izmislićemo nešto."

"Izmislićete šta i zašto...?" Uletela je u njihov razgovor, a oni su svi neprijatno stali i pogledali se.

"Ovaj..."
"Ti ni ne pokušavaj." Prekinula je Inès Carmen za koju je bila sigurna da će providno lagati.

Alonso je uzdahnuo spreman da joj on kaže šta se dešava.
"Ovako" započeo je, a Inès se pripremila da pažljivo sluša. "Matorci su danas svratili. Tata želi da nas vodi na neku večeru kod poslovnog kolege i njegove porodice ove subote."

"Znači, problem je to? U svakom slučaju ne bi se pojavila." Znala je da ima još, ali delovala je kao da ništa ne zna. Uvek je tako delovala.

"Ne. U pitanju je porodica..."
"Martin? Okej sam sa Cristianom. Kad god budu te večere ja i on samo igramo igrice u njegovoj sobi sa još par njegovih ortaka." Već je bila uspaničena, kao da je znala šta sledi.

"Inès! Dođavola! Saslušaj ga do kraja, šta ti je?!" Povikao je Joaquin nestrpljivo, a ona je stala znajući da nema više bežanja.

"U pitanju je porodica Agreste." Alonso je rekao i pogledao ju je očekivajući odgovor.

"ŠTA?! Nema šanse tamo da se pojavim!"

"I mi smo probali to da kažemo matorcima ali ne žele da nas saslušaju." Ubacio se i Felipe.

"Ali zašto baš sada?! Nikada pre nismo išli kod njih!" Nije znala kojim rečima da opiše kako to zvuči kao užasna stvar. Nije postojala reč za toliku nezadovoljnost.

"Navodno su teča i Hugov otac izgradili neki kontakt na poslu" rekla je Carmen.

"Boli me dupe. Kažite kevi i ćaletu da nema šanse da se pojavim." Rekla je i bez i jedne reči više napustila je njihovo prisustvo.