Maska

XLVI

To veče provedeno na litici Inés je delovalo večno. Bila zarobljena u sopstevnim mislima. Dok su Sila i Todor slobodno razgovarali, a Hugo bi se povremeno ubacio u razgovor, ona je cutala i gledala prizor sa njene leve strane pognuvši glavu. Čak je i u Hugo u tom razgovoru mogao da primeti njenu zamišljenost, na šta se ležerno nasmejao i nastavio da je posmatra, ali istina je da on nije znao pravi razlog njene odsutnosti. Njena tamna kosa nije mu dozvoljavala da vidi ništa više osim njenih sjajnih, prelepih očiju, što mu je na neki način smetalo, te je rukom prešao preko njenog obraza sklanjajući njenu tamnu kosu mekanu kao svilu zaboravivši da nisu sami. Odjednom je primetio kako su naglo stali sa pričanjem i pogledali ga isto kao i Inés. Njen pogled bio je topao, zbunjen, ali zabavljen u isto vreme što ga je na trenutak razveselilo, a onda su njegovi obrazi poprimili blago rumenilo, te se naglo okrenuo nazad prema Sili i Todoru drsko ih upitavši zašto bulje u njega.

"Šta ti je? Samo si nas iznenadio." upitao ga je Todor, a Hugo je svojim rukama obuhvatio kolena posmatravši ga preko ruku uz nadureni pogled.
"Ništa. Mislio sam da joj smeta kosa." kratko je odgovorio izbegavajući dalja pitanja.
"Pa si je ti sklonio?" Silin trenutni pogled je bio jedan od onih koji mu je govorio da moraju da popričaju kasnije, na šta se on još više unervozio.
"Da, imao sam potrebu, dodjavola!" nervozno je povikao raširivši svoje ruke od poniženja, a Todor i Sila su zajedno prasnuli u smeh, na šta se on još više zacrveneo. Inés je sa druge strane samo posmatrala situaciju uz jedan samouvereni smešak, a onda je Hugo naglo ustao uz upitne poglede ostalih.
"Gde ćeš? Nisi se valjda naljutio Romeo?" upitao ga je Todor uz jedan zabavljeni pogled na šta je on samo prevrnuo očima i prislonio ruke na bokove.
"Idem u sobi da se spremim za žurku."
Rekao je trljavši dlanove kao da smišlja nešto, na šta se Inés zbunjeno namrštila.
Nakon što se pozdravio napustio je njihovo prisustvo, praćen Inésinim zločestim smeškom.
...
U masi, mladi ljudi njihali su svoja tela u ritmu muzike pod mesečinom, kada je konačno odlučio da izadje iz hotela i upadne na žurci. Mesečina i šarena svetla bili su jedini izvor svetlosti u tami koju je noć donosila, dok je svojim prstima klizio prema kragni svoje košulje u nameri da je namesti. Posmatrao je devojke po podijumu čija su tela bila vrela krivicom drugog pripijenog, muškog tela i topline koja se osećala u vazduhu, plesale su najviše u parovima ili pojedinačno što mu je davalo do znanja koje su bile zauzete a koje slobodne. Taman kada je pomislio da je našao svoju zabavu za večeras za okom mu je zapala devojka koje bila okrenuta ledjima. Njena kosa boje crnog zlata lebdela je u vazduhu krivicom vetra prikrivajući njena otkrivena ledja, a onda je zadrhtao ugledavsi njenu crnu, ni prekratku ni predugačku haljinicu. Osetivši njegovo prisustvo, devojka se polako okrenula prema njemu i osmehnula, dok je crna maska prekrivala jedan deo njenog lica stvarajući savršen kontrast sa njenim plavim očima koje su podcećale na neku plavu lagunu. Obrazi su joj bili prirodno rumeni poput jabuka a usne nestvarne, kada je malo utvorila usta želevši nešto da kaže, a onda shvatila da je muzika preglasna. Progutala je sitnu knedlu pokušavši da ostane ravnodušna, podignuvši glavu kada je shvatila da se nalazi samo par centimetra ispred njega, te je na trenutak zažalila što se obukla kao boginja koja je sišla sa sedmog neba u nameri da ga zavede, izigra i ostavi bez reci, ali posmatrajući njegove oči boje ranog proleća ona je ta koja je ostala bez reči, a ubrzo i daha.
'Dodjavola...' Nesigurno je stegla pesnice i krenula da ga napusti kada je osetila njegov nežan stisak na svojoj ruci. Čak je i ona mogla da vidi kako su se emocije mešale ne samo u njegovoj glavi nego i na njegovom licu, a on to odjednom nije mogao da podnese. Osećao je toliku slabost posmatajući je, ali sa druge strane nikad se nije osećao moćnijim. Muzika oko njih se odjednom pretvorila u prigušenu buku dok ju je posmatrao ne mogavši da veruje svojim očima. Nije mislio da je stvarna, mislio je da je to njegova halucinacija ili greh koji ga proganja, a onda je drhtavom rukom prešao preko njenog obraza želevši da se uveri da je stvarna.
Njen vreli obraz pod njegovim prstima dao mu je do znanja da ovo nije njegov konačno ostvareni san nego ona svetlija strana njegove trenutne realnosti. Njena donja usna zadrhtala je osetivši njegov nežan dodir, a on se osetivši napetost u njoj samo osmehnuo razbivši tu tenziju.

"Ti..." mogla je da vidi, da oseti kako njegove usne oblikuju tu reč i ako nije mogla da je čuje. Želeo je da nastavi, ali jednostavno se izgubio u njenim očima i samo stao. Iskoristila je trenutak i istrgla njenu ruku iz njegove ponovo bacivši tu nepotpunu vradžbinu od koje je ponovo izgledala kao najhladnija santa leda, ali oči...
Te proklete lujke su i dalje imale taj sjaj koji nije mogla da obuzda kao ni svoje srce koje je divljački kucalo zbog njegove blizine. I dalje nije mogao da skloni osmeh sa svog lica, a ona je u tom trenutku shvatila da nemoguće odupreti se zarazi koju stvara njegov osmeh te se i ona osmehnula i ako je taj osmeh potiskivala. Imala je osećaj da će joj srce izbiti iz grudi te je iz tog razloga pognula glavu pokušavši da se bezuspešno smiri. Gledajući je tako bez i jedne reči, shvatio je da mu više nije stalo ni do čega sem do nje i vremena provedenog s njom. Nije ni primetila da ju je uhvatio za ruku i povukao dalje prema plaži, dalje od buke i galame, dalje od svega, samo on i ona pod milion zvezda.

„Ti...ko si ti?" zadivljeno ju je upitao praveći se da nema pojma. I dalje je čvrsto držao njenu ruku, poput malog dečaka, plašeći se da je opet ne ispusti, da je opet ne izgubi.

„To nije bitno, Hugo, jer ja znam ko si ti." rekla je hladnim tonom od kog se svaka dlačica na njegovom telu naježila.
‚Ona...zna?' zaledjeno je upitao samog sebe.
‚Da, ona zna i više neće biti isto.' odgovorio je samom sebi i dalje je zaledjeno posmatrajući. Na njenom licu se razvukao zločest osmeh od kojeg nije ostao ravnodušan.
„Znaš, duguješ mi još jedan ples. Ustvari još mnogo, jer ja nigde ne idem." rekla mu je kroz šapat dok su se njene oči caklile nekim nezamenjivim sjajem, otisnuvši nežan poljubac u njegov obraz, na šta se on nasmejao kao najsrećniji balavac na svetu.
„Neverovatna si, lepotice." tiho je izustio privukavši je u jedan topao zagrljaj.