Maska

LVI

Začuvši kako se penje uz stepenice, Inés je skiknula i odskakutala sa svojom štakom nazad do kreveta. Iznervirano je ušao u sobi i zalupio vratima na šta je poskočila, a on je seo u fotelji blizu kreveta i duboko uzdahnuo.
„Da li si dobro?"
„Jesam." kratko je odgovorio tim svojim mirnim, ali hladnim tonom koji joj je davao utisak da je odsutan, da razmišlja. Zbunjeno je posmatrala njegovo lice, a onda se naslonila na jastuke u pozadini na šta se trgao i pogledao je.
„Ne razumem te." njegove reči su je zbunile.
„Ti me se čak i ne sećaš, zašto si me poljubila?"
„Ja tebe? Pa ti si mene poljubio!"
„Zašto si mi uzvratila? To ne ide tako! Ja te poljubim, ti uzvratiš onda se odvojiš i lupiš mi šamar."
Tu je zastala prasnuvši u smeh, a onda zavirila negde duboko u sebe. Na trenutak proletela joj je slika kroz glavu. Vatra pucketa dok ona posmatra njegove ledene smaragde koji su je u tom trenutku gledale sa besom. Ali u njegovim očima mogla je da vidi da ne moze da je mrzi, kao ni ona njega. Protresla je glavu na trenutak, a onda uzdahnula.
„Ne znam. Činilo se ispravno." jednostavo je rekla, a na njegovom licu razvukao se jedan sitan osmeh.
„Dok sam te ljubila dobila sam taj osećaj deža vua, a osećaj je stvarno bio dobar."
„Oduvek je bio." prošaputao je dovoljno glasno da ona to čuje. Jedan blistavi osmeh obasjao je njeno lice, a on je ustao i nagao se preko kreveta gledajući je pravo u oči.
"Mrzim te." Rekao je a ona se skamenila.
"Previše me uzbudjuješ." Njeni obrazi poprimili su rumenu boju kako joj se sve više približavao, svojom rukom klizeći po njenoj nozi. Progutala je knedlu poput neke naložene klinke, a onda pročistila grlo uspravivši se. Za njega nikada ne bi mogla da bude samo neka klinka, jer se on sam osećao kao klinac pored nje. Svojim spretnim prstima joj je podigao majcu i spustio par poljubaca na njenom stomaku, a ona se slatko zasmejala i svoje dlanove prislonila na njegove obraze povukavši ga u jedan dug poljubac.
.....
„Anna?!" iznenadjeno je izustio, a ona ga je jednako iznenadjeno pogledala.
„Vi se znate?" upitao ih je Cristian vidno zbunjen, Anna je klimnula glavom.
„Mi smo rodjaci. Moja pokojna majka i njegov otac su brat i sestra." kratko je objasnila, a Alonso je klimnuo glavom potvrdivši njenu priču.
„Ne zaboravi tetka Alegru i Gabrielu."
Oboje su se nasmejali setivši se jednog porodičnog okupljanja, dok su bili mali, kada nisu mogli da spoznaju koja je koja pa su napamet nagadjali njihova imena. Ipak su izgledale isto, ko bi mogao da ih krivi? A one su obe mrzele kada bi ih neko mešao ili zaboravio na onu drugu.
.....
„Carmen! Neko zvoni, da otvorim ja?"
Upitala ju je Irene trazeći jednu činiju u kuhinji.
„Neka ja ću." krenula je prema vratima, a ona je sipala grickalice u posudi koju trazi već nekoliko minuta.
Otvorivši vrata, Carmen je mogla da vidi Tea kako nervozno cupka nogom. Primetila je da je bio nestrpljiv.
„Ćao?" začuvši njen glas Teo se trgao i pogledao je.
„Zdravo. Jel su deca ovde?" upitao ju je, a ona je odmahnula glavom rukama mu pokazavši da stiša ton.
„Drugarica mi je ovde, stišaj se."
„Ovo je ozbiljno Carmen! Želim da ih upoznam! Da li si rekla svojima da si me pronašla?"
Nervozno je šaputao, da to više nije ni bilo šaputanje.
„Naravno da nisam!" rekla je i trgla se kada je shvatila da Irene nailazi.
„Šta se dešava ovde?"
„Ništa, samo razgovaramo." Teo je nervozno izustio, a ona se zahvalno osmehnula.
„A ti si?"
„Teo, Teo Vega."
„Moj drug."
„Njen drug." sumnjičavo je klimnula glavom i slegnula ramenima.
„Pa hajde unutra, gledamo film." Teo je klmnuo glavom i krenuo za njom, a Carmen ga je oštro pogledala.
Trebalo joj je par trenutaka da se sabere, a onda ih je ugledala kako razgovaraju o nečemu na trosedu grickajući grickalice koje je prethodno sipala u činiji. Dozvavši ih oboje su se okrenuli prema njoj, a ona je zastala primetivši neverovatnu sličnost medju njima.
„Čekaj malo. Ostanite takvi, ne pomerajte se." zbunjeno su se pogledali, a onda pogledali Carmen koja je palila telefon i uključivala kameru. Slikavši ih oni su se ponovo zbunjeno pogledali, a onda im je Carmen pokazala sliku.
„Pogledajte kako ličite." rekla je dok su njih dvoje u neverici posmatrali sliku.
„Ne preuveličavaj." rekla je Irene.
„On je bukvalno muška verzija tebe!" Carmen je pomislila kako je sličnost medju njima zastrašujuće velika.
„Ne Carmen, stvarno preuveličavaš." rekao je Teo tako se slozivši sa Irene na šta je Carmen digla ruke i sela pored njih.
„Pošalji mi sliku, lepo smo ispali." rekao je nakon toga, a ona je klimnula glavom u tišini i učinila to.
.....
„Misliš li da radimo ovo previše?" upitala ga je tiho, dopustivši svom blagom glasu da odzvanja prostoriom.
Bila je naga, u Todorovom zagrljaju, dok ih je sunce milovalo svojim toplim sjajem.
„Ne." prosto je odgovorio, otisnuvši jedan poljubac u njenim gustim loknicama što joj je izmamilo jedan stidljivi osmeh na licu koji ju je naterao da mu se još više približi i utone u toplini njegovog zagrljaja.
„Ovo je lepo." rekao je i ponovo skrenuo pogled na nju, a ona je klimnula glavom složivši se sa njim. Misli i strasti su je proganjale i mamile iz minutu u minut neki detinjasti, nestašni osmeh na licu.
A onda je shvatila da je samo želela da ga posmatra koliko god joj vreme to dozvoljava, zbog čega se naglo podigla i ponovo legla, samo što je ovog puta legla preko njega naslonivši svoju glavu na svom dlanu. Rukom je prolazio kroz njenu kosu, posmatrajući njeno lepo lice i punačne meke usne koje su vapile za njegovim. Tako je zeleo da je poljubi, ali kao da nije mogao. Kao da je bio paralizovan njenom lepotom. Shvatio je kako njeno lice želi da gleda svakog jutra, kako svako jutro želi da se budi sa njom i u njenom zagrljaju da mu je iz zamišljenosti izletelo sledeće pitanje:
„Da li bi htela da živiš sa mnom?"
.....
Ulazeći u svom stanu osmeh je sijao na Teovom licu dok je posmatrao sliku njega i njegove nove drugarice.
„Zbog čega se tako smeškaš? Imaš devojku i nisi mi rekao?" začuo je poznati ženski glas, a onda naglo podigao pogled.
„Mama?! Šta ćeš ti ovde? I kako si ušla?" bio je iznenadjen njenom pojavom koliko i srećan, a ona mu je prišla i čvrsto ga zagrlila.
„Nisi mi odgovorio na pitanje mangupe mali." rekla je prošavši mu rukom kroz kosu tako je protrljavši kao malom detetu. Setio se da ima rezervne ključeve.
„Mama! Ne radi to, nisam više malo dete!"
„Za mene češ uvek biti dete, a sad pričaj ko je srećnica."
„Nije srećnica nego nova drugarica." rekao je na šta ga je Paula zbunjeno pogledala.
„Zar nisi već stekao prijatelje?"
„Nisam jer ili sam zauzet učenjem ili jednostavno ne upoznajem ljude. Ovde je stvarno teško naći prijatelje, pogotovo normalne."
„Pričaj mi i tome." rekla je prevrnuvši očima na šta se Teo slatko nasmejao.