Maska

XLIV

Ispričaću vam priču, nažalost tužnog kraja. To je priča o devojci, mladoj, tvrdoglavoj srednjoškolki punoj samopouzdanja i ljubavi prema bližnjima. Imala je ravnu smedju kosu vrelog tona i tople zelene oči, koje su bile odraz najveceg izvora topline na ovom svetu. Bila je dobar učenik, jedan u najboljih u svojoj školi, ćerka, drugarica za poželeti, devojka čvrstog stava, pomalo drska i nepromišljena, ali uvek stabilna. Njen život je uvek bio u savršenom redu, koji je znao da nervira ljude oko nje, a onda se jedne letnje večeri pojavio on.

Momak koji je preobrazio njen život iz savršenog reda u savršen nered. Momak koji ju je ostavio bez daha i u čijoj blizini nije mogla normalno da misli. Imao je te svetle oči u oštrom kontrastu sa njegovim trepavicama, tako zavodljive da su bile kao greh njegove majke. Rodila je biće koje je bilo sposobno da je sastavi i rastavi. Ispričaću vam jednu priču, zaboravljenu i verovano zauvek zakopanu u srcu te devojke i njene porodice.

~4 godina ranije~
Posmatrala je talase koji su sijali toplom nijansom krivicom mesečeve svetlosti, sedeći u hladnjikavom pesku. Njena tamna kosa vijurila se na toplom povetarcu, a oči su joj nežno zasijale osetivši njegovo prisustvo zbog čega je osmeh na njenom licu još jače zasijao. Polako se okrenula i ugledala tog prelepog monstruma kako joj prilazi smešeći se, oči su mu sijale istim sjajem kao njene, toplinom koja je izgledala i previše nevino. Gledajući ih, čovek bi pomislio kako je to prava ljubav, mada oni su i sami na neki način znali da su se našli previše rano da bi ta ljubav potrajala zauvek. Ona je bila njegova prva i jedina ljubav i znao je da će ga uništiti, kao što je i ona znala da ce on nju uništiti.
Seća se kako su njene misli bile u neredu svaki put kada je on bio u njenoj blizini, na šta joj je on odgovorio kako obožava taj nered u njenog glavi. Šaputao bi joj te slatke reči, previše lepe, previše dobre da bi bile istinite, na toj mesečini, na toj čarobnoj plaži, a u njegovom glasu krila se nedokučiva želja za zločinom koji su oboje hteli da počine. Obožavao je ukus njenih usana i način na koji su ga osvajale i vukle ga sve više na prema sebi. Sve je delovalo tako nestvarno, tako prelepo da su oboje poželeli večnost, koja se nikad nije u potpunosti ostvarila. Naglo je ustala poželevši da ga zagrli i oseti te nestvarne usne kako je miluju, ali i pre nego što je išta izgovorila, on je svoje usne već prislonio na njene učinivši da se njen svet prevrne naopačke. Seća se kako ga je na ovoj istoj plaži ugledala dve nedelje ranije kako nezainteresovano baca školjke, kamenčiće, bilo šta što mu se nadje na putu u, pomalo, ljutite talase u kojima kao da je vladala oluja. Onog trenutka kada ju je ugledao, ti talasi kao da su opet normalno padali jedno preko drugog, baš kao što je i on u tom trenutku pao na nju i tu neobjašnjivo prijatnu auru oko nje. Bila je prelepa te noći kada ju je ugledao, imao je osećaj kao da mu je vilica dotakla pod gledajuci je, a njen pogled ga je toplo milovao sa daljine dok bi se on topio u istom. Nisu bili ni previše mladi, ni prestari, ali bili su dovoljno odrasli da shvate to osećanje koje im je kao čekićem lupalo o srce i teralo malaksalost u stomaku, zbog čega su oboje ostajali bez daha.

Seća se kada su se prvi put poljubili, rekla je sebi ‚zažalicu', a nije ni malo žalila. Rekao je sebi ‚dovešće me do ludila', a onda shvatio da je to, nažalost, najlakši oblik ludila koji će ona stvoriti u njemu. Nepopravljivi romantičar u njemu bi iznova i iznova osvajao njeno srce, a ona se nije ni malo bunila.

Te noći bilo je i previše toplo ili im se barem tako činilo zbog vazduha koji je delio njihove usne.
Kasno u noć su njegovi vreli dodiri već budili ludilo u njoj, a njegove meke usne ljubile su svaki milimetar njenih usana preko kojih je s vremena na vreme prelazio jedan težak uzdah zadovoljstva ili osmeh.

Svakog jutra imala bi naviku da ode do njegovog hotela i pronadje ga, ali sledećeg jutra ga nije bilo. Nestao je poput pare, a što je najgore od svega, nikad nije stigao da joj kaže da je voli više nego sebe. Sebične potrebe njegove majke odvele su ga u nesrećnu budućnost, a da nije imao pojma.

U trenutku kada je shvatila da ga nema, nešto ju je preseklo u stomaku. Nešto, što joj je u isto vreme cepalo srce kao da je obicni komad papira. Kasnije tog dana ležala je na plaži, na mestu prethodne noći i tiho jecala satima proklinjajući ga i žaleći dan kada je shvatila da ga voli više od sebe.

Napustila je to mesto i obećala sebi da se nikad neće vratiti tu, a sa sobom odnela je i njegovo srce.

Čak i nakon toliko vremena, kad odluta u mislima uvek se pojavi ona, kao stalni podsetnik koliko ju je u stvari povredio. Nekad kada bi se napio u društvu pojavila bi se kao halucinacija, kao savest koja ga beskrajno proganja i ne da mu mira.
Uvek kad bi dotakao tu halucinaciju bila bi stvarna, prelepa kakvu ju je pamtio, nekad ju je, kada bi ga sve stiglo, zamišljao kako ga grli i govori kako će sve biti u redu. Bila je njegov unutrašnji mir, a u njoj i dan danas vlada oluja.
Spavao je u njenom naručiju ili kako je on nekad znao da kaze, spavao je u svojoj mašti.
I dalje je bila rob njegovih osećanja.

Otac te devojke bio je poslovan, ugledan čovek, zbog čega je njena porodica bila poznatija u Španiji, a situacija u kojoj se našla par nedelja kasnije umalo je procurela u javnost kao ogroman skandal.
Otac je imao razumevanja za svoju ćerku jedinicu, mada ipak nije bio zadovoljan saznanjem da je ostala trudna u svojoj sedamnaestoj godini.
Ispisao ju je iz škole i unajmio privatnog profesora koji će je školovati tih devet meseci, a onda je poslao u francuskoj kod rodjaka, po njenoj želji. U javnosti su njeni blizanci bili njeni mladji brat i sestra, a u krugu porodice njena deca i jedina uspomena koja joj je ostala nakon njega.
Maleni Asier i previše je ličio na svog oca i ako je imao njene oči i taj topao pogled koji je bio kao preslikan, a njegova sestrica, Adriana imala je one iste zelene oči boje mahovine u kojima je umela da se izgubi zamišljajući njihovog oca kada ju je prvi put ugledao. Svaki put kada bi se smejali nije čula njih, nego momka koji joj je ukrao srce i pocepao ga na milion komadića.

Otkriću vam malu tajnu, ali ne nadajte se da su to imena, barem ne još.
Ovo je ustvari nije tužna priča, nego samo tužan početak.