Maska

XXIV

Vreme je prolazilo kao večnost.

Meseci su prolazili jedan za drugim i iščekivalo se još jedno,magično leto.
Svako leto je bilo posebno na svoj način, i Inés je to i sama znala. Jedno može da bude gore, a jedno bolje.

Nakon toliko pokušaja da popriča sa njom, Sila je Todora uporno odbijala i izbegavala najviše što je mogla.

Niko nije znao razlog njihove svadje i tako su želeli da ostane.
Niko nije znao za njihova osećanja, sem Carmen koja je to vešto skrivala. Za to vreme je izmedju nje i Sile procvetalo prijateljstvo. Želela je i sama da se uveri da je ona ta prava za njega.

Hugo i Inés su se i dalje vidjali, kako u ovom, tako i u onom licu. Dama u crnom i mladić u belom bili su sudbina koja se spontano desila.

Njihove noćne šetnje bili su sastavni deo nedelje, a ubrzo i dana. Prijateljstvo je cvetalo medju njima koliko u prvom, toliko i u drugom licu.

Inés je odavno oprostila Hugu, ali ono njegovo ženskaroško ponašanje nije prestajalo i ako su se složili da ostanu prijatelji.

Ali nakon svega to nije bilo moguće. Tražio bi barem jedan poljubac za dovidjenja i ako ni sama nije znala da li se šali. U početku joj je to bilo normalno, jedan u obraz, a onda je krenuo da se tako šali i namerno okreće glavu pokušavajući da oseti barem jedan dodir njenih usana na njegovim.

Ubrzo su prestali sa tim, ali ostali su prijatelji kakvi su i bili od pomirenja. Njegova odsedanja u hotele svake noći su se znatno smanjila, kao i njeni odlasci na trke.

Cristian je vremenom ispričao Sili, Hugu i Inés njegovo porodično stanje.
Cristian ih je takodje upoznao sa njegovom najstarijom sestrom, Morelom koja Huga nije ostavila ravnodušnim kao ni on nju.

Ipak kako bi mogli ostati ravnodušni kada je Morela ta misteriozna devojka koja je oduzela Hugu nevinost.
Tek tada je primetio njenu lepotu u tamnim, svilenim loknama i blagim čokoladnim očima kao i u telu.

Ashley i Cristian su izgradili dobar odnos i Cristian se odavno setio da su Ashley i Hugo spavali i zamolio ga da to više ne čine.

„To bi bilo kao da se moj najbolji drug uvlači mojoj starijoj sestri u gaće, što zvuči super odvratno." Hugo je tada samo razumno klimnuo glavom i dao časnu reč da se to neće ponoviti.

A onda je stiglo i to veče. Magični maskenbal.
Inés je bila srećna što je pronašla haljinu istu kao i prošle godine i što je mogla da ide opet u njoj. Nakon maskenbala bi se spremali za fakultet što i nije baš oduševilo Inés ili bilo koga drugog.

Maskenbal je bio isti kao i prošle godine, osim oko onog dela gde je sala izgorela. Inès je svoje celo veče provela pored Huga, a da toga nije bila ni svesna, te su zajedno izašli na vazduhu više se ne vraćajući. Bila je to jedna oproštajna šetnja pre fakulteta i podsetnik da nikad neće zaboraviti jedno drugo, ako je ovo poslednji put da se vide. Inés se popela na toboganu, u znak zadnje vožnje, želevši da završe za ovo veče i verovatno za neko vreme.

Hugo je čučnuo gde se tobogan završava, želevši da je dočeka što je i uradio. Inés se spustila niz tobogan, a te sekunde trajale su kao godine za njega.
Taj neki zarazni, detinjasti osmeh krasio je njeno lice ispod crvenog ruža zbog kojeg se činila kao ozbiljna ludača.

Smejala se poput malog deteta, dok je se još jednom spuštala i ako je znala da će uskoro biti vreme da ode. Ta činjenica činila ju je tužnom.

Napušta njenu avanturu nakon godinu njihovog magičnig putovanja. Ta tuga bila je obostrana. Ali za Inés je to bila prijateljska tuga.

Nakon što se spustila i poslednji put za ovo veče, dugo su sedeli, on u pesku, a ona na podnožiju tobogana.