Maska

VIII

~Gore je Inès Roux. Koga zanima kako bi trebala da izgleda u priči video je gore. U sledećem poglavlju ostaviću link videa (Chloè Andre). Video sam napravila JA i postavila sam ga na MOM kanalu!~

Dok joj je duvao dim cigarete u lice mogla je da oseti, miris svežine zbog žvake koju je prethodno žvakao i upijala ga je kao zadnji miris na ovome svetu i uživala u svakom momentu.
"Dolaziš večeras?" Upitao ju je nakon dužeg vremena. Završavala je cigaretu na, nikad viđen, otmen način. Osmehnula se znajući o čemu priča, te je odmahnula glavom uz sitan osmeh.
"Imam već nešto isplanirano." Pogledao ju je začuđeno, a ona je nastavila da gleda u panoramu ispred sebe sa zamišljenim osmehom kao i misterioznim pogledom.
"Aajde to počinje u 8 uveče! Biću u prvoj trci. Nastupam!" Uzdahnula je, a onda pristala.
"Šta imaš isplanirano?" Upitao ju je vidno zainteresovan, a ona se osmehnula.
"Nalazim se s nekim" povukla je još jedan dim, a onda se začuo korake, a onda su se okrenuli. Nije bilo nikog. Začudjeno su se pogledali, shvativši
Nakon nekog vremena odmahnula je glavom prema vratima, a on je pratio njen pogled.
"Idemo? Moram samo do ormarića po stvari." Klimnuo je glavom davajući joj potvrdan odgovor, te su potom zajedno u isto vreme ustali i krenuli.
Polako je otvorila ormarić i pokupila je potrebne stvari, te nakon što se okrenula začula su se vrata. Bio je to Hugo koji je zakopčavao šlic od farmerki, a ispred njega išla je još jedna fufica s kojom se pozabavio. Nežno je prešla preko njegovih ručnih mišića i namignula mu, a ona i Todor su ga pogledali sa gadjenjem.
Inès se okrenula prema Todoru i popela na prsta uzdižući glavu, te je njene ruke prislonila na njegove obraze milujući mu jagodice palčevima. Nežno je položio svoje ruke oko njenog struka, te su se pakosno osmehnuli.
Nakon što je neko zalupio vratima odvalili su se smejati.
"Hvala još jednom!" Dobacila mu je kroz smeh, a on je klimnuo glavom kao 'nema na čemu'. Napustili su školu, razgovarajući o tome da mu sledeći put još više napakoste. Smejali su se tome na šta bi ličila njegova faca kad bi ih opet ugledao u tom nezgodnom položaju.
Ušli su u kući i popeli se uz stepenice.
Na ulazu u sobi samo su razbacali torbe i seli na stolicama do prozora, vadeći svoje paklice.
Sedeli su, pričali, baš kao i uvek, a onda je zvuk telefona prekinuo njihovo ćutanje i uživanje u cigaretama. Dim i njihovi parfemi su se mešali u vazduhu i polako izlazili napolje, a onda kada je prekinuo poziv pozdravio ju je, podcetivši je na večeras.
"U osam." Osmehnula se mašeći mu, a onda dok je posmatrala njegov lik kako se gubi u daljini, ugasila je do kraja ispušenu cigaretu.
.
.
.
~Maskenbal~
Chloè je pratila svaki njen korak na podijumu, dok je sa mržnjom gledala momka ispred nje. Smejali su se, glupirali, a ona je stajala pored i posmatrala to kao, prisiljena da gleda, najgori horor film ikad. Namrštena krenula je prema stolu po malo pića da se smiri, a onda je greda pala na nju, dok je ispuštala čašu, prolivši vodu po sebi. To veče čula je najlepše reči koje joj je mala devojčica uputila. "Mama! Vidi! Zlatokosa!". Nešto je čudno bilo u vezi te večeri. Bilo je predobro da bi bilo istinito. Dobro veče za loš završetak.
.
.
.
~Sadašnjost~
Pokupila je crni duks sa svoje stolice i obula je crne patike na brzaka, te je bez reči izašla iz kuće.
"Ideš?" Podigao je staklo sa kacige, dok je ona stavljala kacigu na glavu. Klminula je glavom, te je on upalio svoj motor.
"Kreni." Rekla je, te su istog trenutka krenuli.
Nakon nekog vremena vožnje našli su se van grada, na napuštenim putevima gde se sve više ljudi okupljalo, zbog trka. Sišli su sa motora, a ona je sa sobom vukla jedva vidljivi, crni ranac.
"Za šta će ti uopšte?" Upitao ju je, a ona je podigla glavu prema njemu.
"Za nešto?"
U tom trenutku začuo se dubok i iritirajući glas, sa mikrofona, prekidajući njihov dosadan razgovor.
"Trkači, na pozicije." Oko puta za trku, bilo je dosta gužve. Trkači su se poredjali jedan pored drugog, a medju njima bio je i Todor koji je čekao na znak za početak. Par devojaka ju je odmerilo,od glave do pete posmatrajući je kako gleda najzgodnijeg momka na motoru. Lagano je navlačio kožnu jaknu na glavi, dok su se njegovi mišići izvijali preko tanke majce kratkih rukava. Još jednom je pogledao u Inès, a onda je navukao kacigu namugnuvši joj. Izvukla je osmeh kada je shvatila koja je reakcija devojaka iza nje. Piljile su u njih ljubomorno i sa željom da joj ga otmu i ako oni zapravo nisu ni zajedno. Na to se još više osmehnula.
To što su one kučke koje se sa svima smucaju, ne znači da je i ona takva. Nervirala ju je činjenica kako misle da je ona poput njih, a još više se smejala činjenici kako one stvarno misle da postoji hemija izmedju njih.

Ponovo se začuo iritantni, muški glas sa mikrofona, te je Todor okrenuo glavu nazad prema putu.
"Još 20 sekundi!" Trkači su postajali sve više i više nervozni. Mogla je da čuje ljigave glasove nekih momaka, koji su obećavali zabavu nakon trke. Na samu pomisao na to, bilo joj je muka. Bile su tu one 'prirodne' kučke, a bile su tu i one plastične lutkice koje su se svlačile na svakom ćošku, a tu je bila i ona. Najprivlačnija, ali i najveća muškarača tu.
Usredsredjeni na jedan cilj, upalili su svoje motore i krenuli da skeniraju put ispred sebe.
Znali su gde i kad je početak i kraj.
"Za 3...2...1...KRENI!" U tom trenutku grupa motora projurila je ispred male grupe ljudi, a vika i buka krenula je da se širi na sve strane. Samo što je veče počelo, a neko je već bio pijan. Napušenih je bilo dovoljno, a medju njima bila je i ona.
.
.
.
"Koliko je sati?" Upitala ga je, dok je čistila rane sa njegovog lica.
"15 do 9." Posmatrao je njene ruke kako prolaze ispred njegovih očiju, a na licu osećao je blago peckanje. Klimula je glavom u znak zahvalnosti, te je stavila ruke u prvobitan položaj.
"Nisi trebao da se tučeš." Rekla je gotovo ledeno i ako se u njenom glasu primetila zabrinutost.
"Ni taj majmun nije trebao 'srce', dodji zabavi se'" izimitirao je ljigavca koji je to rekao, mašući rukama u stilu džez rukavica. Osmehnula se, te mu je dodala sivu majcu kratkih rukava u rukama i ustala.
"Imao je nož, a tebi će ostati ožiljak ispod oka. Imaš sreće što ti ga nije iskopao." Govorila je izlazeći iz prostorije, a on je krenuo za njom. Hodala je gotovo misteriozno i poput prave dame i ako se trenutno nije tako osećala.
"A ti imaš sreće što sam uskočio, inače bi te onaj manijak silovao." Rekao je likujući.

"Ti znaš za šta sam sposobna! Odbranila bi se!" Bila je uvredjena, ali ipak i dalje joj je na licu visio osmeh.
Uzdahnuo je, te su skrenuli s teme. Nije želeo više da se prepire sa njom i ako joj je to bilo simpatično. Mrzeo je to.
Navukao je majcu preko glave i stao pored nje na terasi, a pred njegovim očima stajao je još lepši pogled.