Maska

XXIII

Sergio Martin.

Jedan od najbogatijijih stanovnika Pariza i ujedno otac 3 dece od kojih su sve 3 majke različite. Njegov život bio je miran poslednjih par godina. I više nego par. Ni ne sluti da će jedna poseta 2 poznanika njegove dece promeniti ne samo njegov nego i njihov život.
Mirno su sedeli u dnevnom boravku iščekivajući trenutak kada će se njihov otac vratiti.

Irene i Cristian su objasnili Moreli šta se desilo i Morela je za razliku od Cristiana verovala Ashley, dok je Irene i verovala, a i nije. Želeli su najpre da čuju njihovog oca. Morela je znala njenu priču i kako je ona rodjena i nije baš bila ponosna na to, ali ako je Ashley govorila istinu želela je da pomogne.

Zatekao ih je sve okupljene u dnevnom boravku kako bulje u, sad ne toliko, prašnjav dnevnik. Sergio, njihov otac, se u početku zbunio, a onda je ugledao dnevnik koji mu je vratio toliko sećanja i od kojeg mu se krv sledila.

Sa suzama u očima je pogledao svakog od njih, a onda se raskomotio u fotelji preko puta njih ukrštajući svoje prste, a onda je glasno uzdahnuo i pogledao Cristiana koji je uveliko tražio odgovore u njegovom pogledu.

‚Znači istina je.' pomislio je razočarano, a onda to i izgovorio.

„Šta vas zanima?" tiho je upitao, a onda pogledao u Irene koja je svoj pogled krila od njega. To je bilo i više od razočarenja.

„Sve" izgovorili su svo troje u isto vreme, davajući mu do znanja da ne žele da čuju više laži
.
"Želela si da pričamo?" Rekao je Todor uz zbunjeni osmeh na njegovom licu. Prišavši da je poljubi, lagano se izmakla malo ga naljutivši.

"Čemu to?" Upitao ju je vidno iznerviran, te se udaljio par koraka od nje. Skupila je svoje obrve nervozno, namrgodivši se, a onda ga je pogledala.

U njegovom pogledu mogla je pročitati samo bes, kao da je znao šta sledi. Njegovu donju usnu je zagrizao i ostavio da mu drhti vilica, dok se ne smiri. Pogledao je gore izbegavajući njen pogled, a onda ga vratio prema njoj, davši joj znak da je sluša.

"Mislim da se ovo jednostavno dogadja prebrzo." Izgovorila je bez prepreka čekajući njegovu reakciju.

Okrenuo se i brzim koracima krenuo da se udaljava.
"Čekaj!" Povikala je i krenula da trči za njim. Onog momenta kada je dotakla njegovu ruku znala je da je to to. Naglo se okrenuo, dok je jedna suza klizila niz njegov obraz, te ju je prostreljao pogledom želevši da ga ostavi na miru.

"Ako nisi želela ovo nisi ni trebala da ovoliko odugovlačiš." Rekao je smireno i hladno, dok je lenjim pokretima pokušavao da ode.

"Ja... ja samo ne želim da stvari budu čudne medju nama nakon ovog." Tiho je izgovorila pokušavši da dotakne njegov obraz svojim dlanom, ali ju je zaustavio i pre nego što je to uspela.

"Ne brini. Neće." Agresivno je pustio njenu ruku otišao dalje od nje. 'Što dalje to bolje.' pomislio je u trenutku kad su njene suze krenule da padaju jedna za drugom.
.
"Čekaj, oče. Ja i Cristian smo i brat i sestra, i rodjaci?" Irene je upitala, ne znajući kako više da reaguje. Sergio je samo klimnuo glavom potvrdjujući njene reči.

„Znači prvo si bio sa njenom majkom, a onda mojom?"
„...i rodjeni smo u istom danu, pa si nas ceo život lagao da smo blizanci da bi prekrio svoju sramotu?"

"Da i ne. Nisam hteo da bilo kome objašnjavam kako toliko ličite, a nemate iste majke i još ste rodjeni u približno isto vreme." Rekao je, a onda pogledao Morelu koja je zamišljeno vrtela pramen Cristianove kose oko prsta.

"Neverovatno." Cristian je sarkastično izgovorio i zavalio se u fotelju.

"Znaš oče... sećam se jednog dečaka smedje kose i tužnih, plavih očiju kako se udaljava od mene. I molim te sad, bez laganja, ko je to?"

Sergio je naglo podigao pogled ne verujući da ga se uopšte seća. Bila je tako mala kad su ih razdvojili.
.
Ashley je nezainteresovano vadila knjige iz ormarića za sledeći čas, dok se neko nije naslonio na ormarić pored i prekinuo je.
„Pobedila si. Moj otac je priznao." rekao je Cristian nervozno prevrnuvši očima, te se Ashley okrenula začudjeno ga pogledavši.

„Koji deo tačno?" upitala ga je, a on se uspravio.
„Sve. Od toga kako su Matis i Morela brat i sestra, kako si mi ti sestra, kako mi Irene nije samo sestra nego i rodjaka..." tu je stao i duboko uzdahnuo, pogledavši je ravno u oči.

„To što si mi sestra ne znači da će se nešto promeniti. Neće dok se ti ne promeniš." rekao je i otišao ne želeći više da gleda ono što bi sad trebao da naziva sestrom.
.
"Ne znam da li si takav tip i iskreno briga me je, ali mislim da i tebi i meni treba čaša vina pre nego što mi ovo ispričaš." Rekla je odlučno i pružila mu čašu vina, na šta on razvuče maleni osmeh. Kao da ga je poznavala ceo život i ako ga poznaje puno kraće.

"Poljubio sam je... i bilo je predivno. Ona...ona je bila predivna. Izgledalo je tako lako...ja i ona..., sve dok mi nije rekla da ovo ide prebrzo...a onda sam imao osećaj da umirem." Ispričao joj je sve u kraćoj verziji, malo po malo otpivši jedan gutljaj vina. Todor je trenutno osećao potrebu da ispuni prazninu u svom srcu ili da barem olakša težinu istog.

"Uplašila se. Postavi joj ultimatum zbog kojeg će biti više uplašena da te izgubi, nego da te voli. Ako ne uspe onda ona nije ta." Rekla je, dok ju je slatki ukus vina grejao oko srca. Todor ju je pogledao preko čaše, kada mu je žuta lampica zasijala iznad glave.

"Hvala ti Carmen." Ustao je želeći da svoj plan ostvari sad i odmah.

"Valjda je to jedino što mogu da učinim nakon što si pomogao Inés." osmehnula se i podigla pogled prema njemu.

„Šta? Da budeš moji lični psihijatar?" na ovo se oboje osmehnu. Dugo nisu imali ovakve razgovore. Sve se tako brzo dogodilo, da su polako gubili kontakt.

„Stvarno ne znam šta bi bilo s njom da nije bilo tebe." rekla je i depresivno pogledala u laminat tužnih boja.

'Nemaš pojma' pomislio je i bez reči napustio kuću.

A Sila je sedela na prozoru i posmatrala put gde je pre, ne tako dugo vremena stojao njegov motor i ako se sad to činilo kao večnost. Pomisao na to kako je na tom pragu prvi put prislonio svoje usne na njene, terao je suze na njene oči. Sada bi najradije htela da se izjada nekom, Inés možda bilo kome.

Za to vreme su ona i Hugo igrali njegove obećane karte i ubijali dosadu. Ubijali bi je i u tuči jastucima da Hugo može normalno da se okrene. Povremeno bi se pogledali preko karata uz jedan mali, blesavi kez.

Inés je razmišljala o Todorovim rečima od pre nekog vremena ‚Inès, SPASIO TI JE ŽIVOT!' i razmišljala o onom oprostu kojim joj je punio glavu. Pogledala ga je preko karata zagrizavši svoju donju usnu.

Crna majca padala je preko njegovih ramena, jedna od onih koje mu je Juliette donela za ovu nedelju. Nervozno je prošao rukom kroz kosu gledajući u svoje očajne ‚UNO' karte, jedna od njenih omiljenih igrica.

„Inés?"
„Huh?" trgla se i pogledala ga. Pogledom joj je pokazao na karte, a ona je pogledala u iste.
„Imaš li +4?" klimnula je zamišljeno glavom, te je obustavila igru uz izgovor da je umorna. Trebalo joj je neko vreme za razmišljanje.

I on je sam to znao.