Maska

XLVIII

Sunce se polako uzdizalo i obasjavalo ulice Pariza svojom toplinom, kada je Sila pospano otvorila svoje oči i zbunjeno podigla svoju glavu pokušavši da se shvati gde se nalazi. Nakon nekoliko trenutaka mogla je primetiti krupno, nago telo kako spokojno spava, dok je ona bila u njegovom zagrljaju. Mogla je da oseti njegov topao dah na svom vratu i čuje uravnoteženo disanje iza sebe. Njegove ruke čvrsto su je grlile oko struka, svojom toplinom učinivši da sitan osmeh obasja njeno rumeno lice. Polako je svojim hladnim rukama sklonila njegove tople, te ustala u sedećem položaju uzimajuci donji veš sa tamnog laminata na podu, navlačeći ga na svoje telo tiho u strahu da će ga probuditi. I ako je i dalje spavao Todor je mogao da oseti prazninu na krevetu pored sebe. Izlazeći iz kupatila do njegove sobe zatekla ga je naslonjenog na uzglavlje kreveta, dok je jorgan tamnih boja prekrivao samo njegove noge pružajući joj dobar pogled na njegove trbušne mišiće i široka ramena koja su je cele noci čuvala poput neke armije spremne da izgine za svoju kraljicu. Ruke je podigao iza svoje svoje glave šakama je pridržavajući, dok joj se pakosno smeškao svestan činjenice kako ju je trenutno očaravao svojim seksipilom. Tamne boje u njegovoj sobi samo su potstakle vrlinu u istoj. Bele, uobičajene, dosadne zidove krasile su, takodje tamne police sa po kojom knjigom i porodičnim albumom. Celu sobu su ispunjavali crno-beli tonovi, koji su po njenom ukusu bili jednostavni i lepi, ali previše ozbiljni za dečka njegovih godina. Sobom, celim njegovim stanom, a i zgradom vladala je prijatna tišina. Seća se kada joj je objašnjavao zašto je tako tiho ovde, zgrada ima samo dva stana. Njegov i stan jednog starijeg čoveka koji je često na poslovnim putovanjima. Tada je i dalje ležala u njegovom zagrljaju i pospano slušala njegove reči koje su odzvanjale sobom.
Posmatajući čas prazno mesto do njega, čas svoje prste koje su labavo pridržavale njene farmerke mogla je da oseti senke njegovih strastvenih dodira. Na sebi je nosila sivu majcu kratkih rukava koju je kasnije podigla obukavši duboke, široke farmerke u retro stilu. Spremivši se da ga napusti konačno se oglasio, dok je na njegovom licu sijao zadovoljni osmeh.
„Nećeš mi dati poljubac za rastanak?" lenjo je premumlao. Po njegovoj boji glasa mogla je da primeti da je promukao. Soba je ipak bila ispunjena hladnim vazduhom.
„Preživećeš."
„Kako si tako sigurna?" upitao ju je naslonivši svoje laktove na jastuk pridržavajući se na istom.
Njegove oči su je posmatrale iz daljine toplo i zavodljivo, ponovo učinivši da se njena donja usna nadje u zarobljenistvu njenih zuba potiskivajući želju koja je navirala.
Polako je spustila svoju torbicu na podu i prišla krevetu. Već u sledećem trenutku sedela je na istom i duboko uzdahnula pogledavši ga. Iza njenog toplog pogleda krila se neka vrsta melanholije, ili je to bio ne tako dobro skriveni umor od kojeg je imala osećaj da se sva raspekmezila.
Njene čupave loknice padale su lagano preko njenih ramena, dok ga je svojim nevaljalim očima posmatrala preko istog nabacivši neki slabašan osmeh koji je delovao i previše iscrpljeno. Polako se podigao u sedećem položaju, dok je svojim dlanovima odlučno obuhvatao njene rumene obraze spojivši njihove obraze u jedan dug poljubac. Nežnim usnama milovao je njene povlačeći je nazad na krevetu kroz neozbiljni smeh. U prostoriji odvanjali su smeh i sreća.
Nakon nekog vremena već je bila na izlazu iz njegove sobe, kada ga je ponovo pogledala. Na njegovom licu ponovo je visio zadovoljan osmeh. Uzvrativši mu osmeh, on joj je namignuo i dalje ne sklanjajući pogled sa nje. Donja usna joj je nežno i neprimetno zadrhtala, te je pročistivši grlo napustila njegov stan.
Plavo nebo sakrili su sivi oblaci, a na ulici vladala je gusta magla i hladni povetarac. To je bio znak da je jesen konačno stigla i u Parizu. I sama se pitala, kada je sunce tako brzo nestalo?
Pogledavši oko sebe, oblizala je svoje suve usne i krenula niz ulicu, dok se na istoj već razvijala gradska buka.
(...)
Navlačeći poslednji komad oseće na sebi, Todor je začuo blago kucanje na vratima.
Mislivši da je Sila zaboravila nešto, osmehnuo se prilazeći vratima, dok je desnom rukom prolazio kroz kosu, a levu prislonio na kvaci. Otvorivši vrata naslonio se na istim uz jedan šarmantan osmeh, te mu je ugledavši osobu ispred sebe, osmeh pao sa lica, te se ponovo uspravio.
„To si samo ti." tiho je rekao sa velikom dozom razočarenja u glasu. Emiliya je podigla obrvu kao znak pitanja.
„Očekivao si nekog drugog?"
„Ne." odgovorio je kratko i hladno.
Sumljicavo je napućila svoje usne, kada se okrenuo i krenuo prema dnevnom boravku, a ona za njim.
Pratila ga je, poput nekog psa lutalice. Upalivši televizor, Emiliya je stala ispred njega prekrstivši svoje ruke isticajući svoje grudi, na šta je on duboko uzdahnuo prevrnuvši očima.
„Treba ti nešto?" podigao je obrvu. Njegov glas je zvučao tako ogorčeno, tako hladno, mada kada je bolje razmislila takav je bio celo vreme kada je bio s njom.
Ali sada, ta ravnodušnost delovala je mnogo drugačije.
„Oh, znaš ti dobro šta mi treba." zavodljivo je izustila na šta je on ponovo prevrnuo očima.
„Šta ti treba?" upitao ju je razvlačeći reči, te je videvši da ne odustaje brzinom svetlosti ustao i stao tačno ispred nje. Njegov pogled i dalje je bio ravnodušan, a njen samouveren i odlučan.
Njene ruke je položila na njegove grudi, klizeći istim prema rubu njegove majce, a ti njeni prokleti dodiri od jednom su mu bili odvratni. Zagrizla je svoju usnu, ali on nije imao nikakvu potrebu da je poljubi, nikakav nalet strasti kao pored Sile. Kada je bila spremna da mu skine majcu, snažno ju je uhvatio za ruku.
Oko njegovih prstiju jasno se videlo crvenilo na njenoj koži.
„Ne diraj me." u njenim očima mogao je da primeti suze koje su navirale zbog velikog bola u ruci. Imala je osecaj kao da joj neko kida ruku. I dalje je bio hladan, a njegov pogled bio je uboit. Bila je bleda u licu, kao da će se svakog časa onesvestiti od straha. Nikada ga nije videla ovako razjarenog. Kroz glavu su joj prolazile slike kada je ugledala njoj nepoznatu devojku, kako napušta ovu zgradu. Znala je da je ona kriva za njegovo monstruozno ponasanje.
Stegao je vilicu od besa, kao da je znao o čemu razmišlja.

O osveti.
O toj staroj kučki
Nasilno je pustio njenu ruku, kao upozorenje i okrenuvši joj ledja, ubrzo je mogao da čuje zalupljena vrata. To nasilno upozorenje još jednom ju je podcetilo koliko je on u stvari nepredvidiv.