Maska

LIII

Veselo pevušenje začulo se iz kuhinje kada je završila sa pakovanjem njenih stvari, te se polako spustila u kuhinji i videla Cristiana kako sprema testo za palačinke. Osetivši Annin pogled na sebi, zastao je na trenutak sa mešanjem pogledavši je kraickom oka, a onda nastavio uz jedan ležeran osmeh. Testo je izgledalo mnogo gušće nego sto je trebalo, tamnije boje, što ju je na trenutak zbunilo.
„Ubacio sam čokoladu u testo." rekao je primetivši kako ga gleda, a ona se još više zbunila.
„To je previše gusto."
„Nikad mi nije išlo pravljenje testa."
„Uzmi mleko." rekla mu je navlačeći kecelju na sebi, a on ju je poslušao.
„Sta sad šefe?" nasmejala se na to ‚šefe' kao mala devojčica kad joj kažu da je lepa.
„Sipaj." rekla je kratko, a on je učinio šta je rekla. Jednom je naspeo, a onda je pogledao tim pogledom koji ju je upitao da li je to dovoljno.
„Ne tako. To je premalo, a tebi je testo pregusto." nežno je prislonila ruku preko njegove i nagnula tetrapak prema smesi, a on je naglo skrenuo pogled prema njoj koja je koncentrisano pratila kapkanje mleka.
„Zašto me držiš za ruku?" zavodljivo ju je upitao na šta se ona blago zarumenela.
„Da dobiješ osećaj."
„Lažljivice." tiho je prozborio kroz kikotanje, na šta se ona blago nasmejala.
„Kako to da ti kuvanje ide tako dobro?"
„Ja i moja maćeha imamo običaj da zajedno kuvamo od kad sam bila mala."
„Maćeha? Šta je sa tvojom majkom?"
„Ne sećam je se. Imala sam jedva mesec dana kad je umrla."
„Žao mi je. Moja je umrla na porodjaju."
Naglo je skrenula pogled prema njemu dok su mu se suze skupljale u očima.
„Voleo bih da sam mogao da je upoznam."
‚O čemu on priča? Zar mu otac nije rekao da je njegova majka pobegla? Nešto nije u redu.'
„Kako se zvala?" upitala ga je, a on je sa ponosom izgovorio njeno ime koje je dobro znala.
‚Bože, šta sam našla da ga pitam.' pomislila je, a onda skrenula pogled.

„Što tako ćutite? Cristiane kreni da praviš palačinke." uletela je Irene u kuhinji zajedno sa Alonsom, a oni su se okrenuli prema njima.
„Anna?!"
...
„Carmen?" dozivala ju je Inés, a onda se konačno pojavila u dnevnom boravku gde je ležala.
„Da?"
„Neko je zvonio, a ja baš i nisam u mogućnosti da ustanem, znaš?" rekla je uspravivši se, a ona se nasmejala i krenula prema vratima.
Na vratima pogledala je kroz špijunku a onda uz siroki osmeh otvorila vrata.
Maleni Asier pojurio je u njenom zagrljaju dok ga je sestra namrgodjeno pratila. Carmenina majka stajala je na vratima uz jedan osmeh posmatrajući ih.
„Iznenadjenje!" rekla je uzevši Adrianu u krilo.
„A što se ti mala mrštiš?" upitala ju je a ona je odmahnula glavom.
„Hocu i ja da zagrjim mamu!" napućila je svoje malene usne, a njih dve su se u glas nasmejale.
„Dodji ovamo." tiho je rekla primivši je u naručije a njeno raspoloženje se u trenutku promenilo na bolje.
„Ostavljam ti ih na nedelju dana." kratko je rekla te su se nakon pozdrava rastale.
Deca su pojurila u kući trazeci svoju tetku koja nije mogla da mrdne sa kauča.
„Nisi mi spomenula da sam tetka." iznenadjeno je rekla nakon što su se maleni predstavili, a oni su je nakon njenih reči zbunjeno pogledali.
„Zato jer to niko ne zna van kruga porodice. Nisam mogla pred Hugom i ostalima to da pričam."
Inés je razumno klimnula glavom i primila Adrianu u naručiju dok se Asier skrivao iza Carmenine noge.
„Zašto se ti skrivaš? Pa to je tetka Inés. Jel se stidiš?" upitala ga je kroz šapat, a on je odlučno odmahnuo glavom.
„Ne stidim sje!" njegov umiljati glas ju je u trenutku zasmejao, te ga je uzela u naručiju.
„Kako se to dogodilo?" upitala ju je nakon što su namestile tepih sa igračkama za njih dvoje.
„To je bilo jednog leta..."
„Neki seronja se desio, zar ne?" upitala ju je prekinuvši njenu priču, a ona je odmahnula glavom nasmejavši se na njenu pretpostavku.
„I šta se onda desilo?"
„Nestao je." kratko je odgovorila, a onda pogledala u Asiera koji se otimao za igračku.
„Puti! Moja je!"
„Netju! Puti ti!" režali su jedno na drugo a onda ih je Carmen razdvojila i uzela kockice podelivši ih na pola.
Deca su je zadivljeno posmatrala, a ona se jos jednom nasmejala.
„Pa, kako ih skrivas od javnosti?"
„Ne skrivam ih. U javnosti su mi mladji brat i sestra." klmnula je glavom, a onda ih opet pogledala.
Zvono se još jednom začulo, a Inés i Carmen su se zbunjeno pogledale.
„Ko bi to mogao da bude?" Inés je slegnula ramenima na njeno pitanje, a ona je zastala na trenutak.
„Mozda je tetka zaboravila nesto."
„Mozda." rekla je tiho, a onda shvatila da joj Asier sedi u krilo i prati njen zabrinuti pogled.
Zvono se ponovo začulo, a ona je uzdahnula i uzela Asiera za ručicu.
„Hajde da vidimo ko je na vratima." rekla je Asieru, a on se momentalno osmehnuo klimnuvši svojom malenom glavicom.
Krenuli su polako prema vratima dok se ona smešila njegovom čudnom hodanju. Sakrio se iza njene noge kao što je imao običaj a ona je polako otvorila vrata vrativši pogled na Asiera koji je primetio mušku figuru pred vratima. Vrativši pogled na vratima zadrhtala je od šoka i pogledala u te divlje oči koje nije videla vec skoro četri godine. Sve emocije koje su se tih godina nakupljale u njoj su od jednom isplivale na površinu zaustavivši njene misli, njen mozak i umalo njeno srce. Svaki momenat na toj plaži, svaki momenat pored njega proleteo joj je pred očima poput munje pogodivši njeno ranjeno srce. Osmeh koji je imala posmatrajući asiera spao je onog momenta kada je shvatila ko se nalazi pred njom. Teo, otac njene dece, krpelj koji joj se uvukao u kozu tog magičnog leta. Teo, decko za kojeg nije znala više da li da ga mrzi ili voli sada kada se konačno nakon toliko dugo vremena našao pred njom. Tako je čeznula da ga vidi, da ponovo oseti te čvrste ruke kako je grle i govore kako je nikad neće napustiti, da ponovo čuje njegov grub, ali u isto vreme blag glas. Tako je čeznula da oseti njegove usne na svojima, da su njene usne vec sad drhtale i vapile za njegovim. Na trenutak ostala je bez daha dok je posmatrala njegove crte lice koje su se dobro urezale u njenom secanju kao neka ikona. A sad dok su posmatrali jedno drugo nešto se ledilo u njoj, neka hladnoća prolazila je njenim telom dok ga je posmatrala, a onda je osetivši vrtoglavicu pala zaklopivši njene blage oči dok ju je Teo posmatrao u šoku. Oblio ga je hladan znoj i tek kad se sagnuo pored nje primetio je malog decaka pored nje koji je uplašeno vikao ‚mama!' Mogla je prigušeno da čuje zvuk štaka kako se približavaju ulaznim vratima i male korake. A onda je konačno osetila njegove tople ruke oko svog tela kako je vode negde napolje. Sledeće što je cula i videla bilo je zabrinuto dozivanje njenog imena i njegov uplašen pogled.
„Idem u bolnicu. Ostani sa njima!"
Doviknuo joj je, a ona mu je iz nekog neobičnog razloga verovala i ako ga se nije secala, dok je držala Asiera i Adrianu za ručice naslanjajući se na štakama.
„Ona mora da bude dobro." mumlao je tiho i ponovo je pogledao nadajući se da će otvoriti svoje oči.