Maska

XLIX

Očima je skakao od reči do reči, šarajući pogledom po knjizi uz neki nedefinisan i zamišljen osmeh. Ruka mu je bila naslonjena na noćnom stočiću na kojem se nalazila staklena lampa crne boje, prstima pridržavajući list, dok je drugom pridržavao knjigu. Njegove zelene oči krile su se iza naočala koje su se labavo smestile na njegovom nosu, a njegova plava kosa je razbarušeno padala preko čela i očiju davajući taj efekat maske na njegovom licu. Na njegovoj desnoj strani struka bila je naslonjena Inésina glava, dok je njena crna kosa bila zabacena preko njegovog stomaka. Nervozno je okretala stranice, jednu za drugom uskoro iščekivajući tu jednu rečenicu zbog koje će joj suze poteći.
Osetivši kako se stresla čim ju je preplavila jeza nije mogao da se suzdrži a da ne pogleda u njenu knjigu. Slova su bila dovoljno krupna da pročita par reči, a papir je bio zućkast i mirisao na neku staru qbiblioteku sa mnogo knjiga. To je bio miris koji ih je oboje opuštao.
Pročitavši par reči u knjizi, spustio je svoju knjigu u krilo i blago se namrštio.
„Šta to čitaš?" i ako su bili u tom položaju skoro dva sata, nije ga toliko zanimalo šta je ona to čitala sve do sada.
„Ma, Sila mi je pozajmila knjigu pošto sam ja svoje sve pročitala. Kaze da je kraj tužan pa sam htela da se uverim u to." tiho je izustila okrečući sledeću stranu uz blago mrštenje i neprimetnih suza u očima. Na kraju se ispostavilo da je Sila ipak bila u pravu. Knjiga stvarno jeste tuzna.
Mogao je da oseti kako je zadrhtala u njegovom naručiju, ali je olučio da ništa ne čini. Nakon par trenutaka osluškivanja njenog nervoznog disanja vratio se u prvobitni položaj vadeći jednu cigaretu. I ako još nije bila upaljena, Inés je već mogla da oseti taj otrovan, ali previše primamljiv miris u svojim nozdrvama. Nakon nekoliko trenutaka pridigla se u sedećem položaju, dok su se mišići na njenom licu grčili od prevelike ukočenosti koju je osećala. Nežno štipkanje na vratu je njenu ruku poput refleksa nateralo da se uhvati za isti i nakrivi glavu toliko da ublaži tu bol učinivsi da sa njegove perspektive izgleda kao neka zavodnica. Gornji deo njenih ledja bio je nag, dok je ostatak prekrivala crna majca tankih bretela. Ispod njene tamne kože jasno su se ocrtavale kosti na njenim ledjima što je njeno činilo toliko prelepo da ju je posmatrao kao hipnotisan ni ne trepnuvši. Poput nekog balavog klinca. Hugo je nesvesno jezikom petljao preko cigarete, te je istresavši pepeo sa iste oblizao svoje suve usne uvlaceci jos jedan dim zadovoljstva u svojim plućima. Pogledavši ga preko ramena mogla je da ga ugleda kako se ležerno smestio u uglu izmedju kreveta i noćnog stočića i kako ju je posmatrao tim svojim nedefinisanim pogledom dok su mu se od uvlacenja dima u svom telu ocrtavale prekrasne konture na licu. Pomislila je kako je prokleto seksi izgledao sa cigaretom medju svojim punačnim usnama na šta je brzinski skrenula pogled i zagrizla svoju usnu. Nakon što je ponovo namestila svoju dugu kosu vratila se u njegovom krilu kao u prvobitnom položaju. Tokom pada preotela mu je cigaretu iz ruku i povukla jedan dim, te okrenula još jednu stranicu još više se približivši kraju knjige. Na njenom licu lako se mogla primetiti uznemirenost zbog tuge koja ju je obuzimala krajem knjige, na sta se jos više pripila uz njegovo telo nesvesno mu izmamivši osmeh na licu. Nesigurno je prislonio ruku na njeno rame, na ona je glavu naslonila na istu dopustivši suzama da slobodno teku iz njenih očiju.
„Bože, šta je sa vama devojkama i tim tužnim romanima?" rekao je prevrnuvši očima uz sitan utešni osmeh koji je od zamišljenosti polako spadao onog trenutka kada je pogledao u njene oči. U njima mogao je da vidi prekorenje a ne tugu koju bi trebala da oseća. Kao da ga je osudjivala što je postavio prosto pitanje kroz šalu u nameri da je na neki nacin oraspoloži. Nije ni primetio kada se naglo podigla u sedećem položaju i prekrstila noge u turskom sedu tačno naspram njega. Svoju knjigu ostavila je negde na stranu i nervozno krenula da petlja svojim prstima dok su suze polako kapkale jedna za drugom na njenim rukama.
Osetivši njegovu ruku na njenom licu naglo je podigla svoju glavu pogledavši ga očima zaslepljenim od suza. Ni sama nije znala šta joj je da toliko plače zbog jedne rečenice. Palcem je brisao njene suze uz jedan blag osmeh i pogledom koji joj je ulivao sigurnost. Imala je osecaj da ce je ta recenica proganjati u životu kao senka neke tamne, davno zakopane prošlosti ili kao lekcija koju će zauvek pamtiti. Ubrzo mogla je da oseti i drugu ruku na njenom licu i vidi zaklopljenu knjigu tačno pored njega. Onog trenutka kada ga je ponovo pogledala ravno u oči, njegova pamet se pogubila negde daleko pokupivši i kontrolu koja ga je strogo pratila njegovim naredjenjem. Polako se približavao njenim usnama kao opčinjen, kao hipnotisan proučavajući svaki milimetar njenog lica, svako osećanje koje se ocrtavalo ne samo na njemu, već i urezalo u zenicama njenih prelepih ali po njega preopasnih očiju. Na njegovom licu vladala je i ta vrsta zbunjenosti jer nije znao koga više da voli. Da li devojku pred sobom sa kojom je prošao toliko toga ili crnu lepoticu koja mu već skoro dve godine pomera pamet. Poput neke boginje, poput Afrodite koja je jednim svojim pogledom mogla da natera muškarca da se pokloni njenoj lepoti.
Šteta što nije imao pojma da su ove dve lepotice jedna osoba. Mogla je da oseti topao dah na njenim usnama i način na koji je zadrhtala od istog. Nestrpljivo je iščekivala taj trenutak kad će se njihove usne konačno spojiti i u njoj probuditi to magično osećanje. Svoje oči nežno je sklopio pokušavajući da prouči taj osećaj čeznje koji je osećao, taj neobičan ali neopisivo poznat osećaj.
Začuvši blago kucanje na njegovim vratima Hugo se naglo okrenuo okrznuvši svojim usnama njene zbog čega se ona sva naježila. Progutala je odgromnu knedlu kada ju je ponovo pogledao i blago otvorio usta pokušavajući da ponovo normalno diše. Iznervirano je oblizao svoje usne i duboko uzdahnuo kada ga je ponovo pogledala. „Šta mi se to dešava?" bilo je pitanje koje su oboje postavili sebi samima. Bili su bunilu i blagoj panici.
Brzo je ustao pročistivši grlo uz jedno ‚trenutak', a Inés se razočarano prihvatila knjige glumeći ravnodušnost. Otvorivši vrata ispred njega se našao Matis uz pitanje da li je mozda video Inés, na šta je pozitivno odgovorio i sa oklevanjem ga pustio u sobi. Mogao je primetiti kako joj je lice blago oteklo od plakanja poprimivši crvenkastu boju.
„Gde si..." rekao je uz osmeh ulazivši u sobi a onda ju je pogledao i zastao. „...bila...?"
„Jesi li dobro?" zabrinuto je izustio, a ona jedva da je primetila kada je seo do nje.
Samo je nemo klimnula glavom osetivši veliku tenziju izmedju sebe i Huga, ali Matis kao da je bio i previše slep da to primeti.
„Ma, devojke i njihovi tužni romani." rekao je preduhitrivši Inés, na šta se ona zahvalno osmehnula. Pokušao je to da izgovori najnormalnije što je mogao ali to nikako nije mogao u njihovoj blizini. A posebno njenoj.