Maska

IX

~Gore je Chloè Andre. Koga zanima kako bi trebala da izgleda u priči video je gore. U sledećem poglavlju ostaviću link videa (Sila Yıldız). Video sam napravila JA i postavila sam ga na MOM kanalu!~

Lift je odlazio sve više i više na gore, a pred njenim očima pružao se prelep pogled na Pariz. Svetla su bila svuda, a ona ih je posmatrala sa divljenjem i tako zamišljeno.
Haljina koja se te večeri pripijala uz njeno telo i padala sve do poda, sada je bila makazama skraćena do kolena. Masku je odavno imala na licu, a vešto ju je navukla prolazivši kroz male uličice. Osmehnula se kada je shvatila da je stigla na vrhu. Ispred nje bio je prelep pogled koji je i očekivala.
"Ovo će biti zanimljivo" pomislila je u sebi, dok je koračala prema muškoj figuri. Bili su neprepoznatljivi.
Začuvši korake, naglo se okrenuo, dok je u njegovim očima sijala ista ona dečačka sreća.
Pogledao ju je sa istim onim osmehom i pogledom, a ona je začudjeno gledala momka ispred sebe. Mnogo toga je izmenila na sebi, a sve u vezi njega bilo je isto osim izgleda.
Kosa koja je tada bila uredno zalizana, sada je bila razbarušena, a sako koji je te večeri nosio sada je bio u njegovom ormanu i skupljao je prašinu.
Umesto toga nosio je belu majcu kratkih rukava i beli šorc. Maska je ostala ista, dok je njegov osmeh bio sada privljačniji nego ikad. Privlačan za sve osim za nju.
Bio je dosta pametan, shvatila je. Ali devojke su bile glupe. Neke su bacile papiriće, a neke su se pojavile potpuno drugačije, a nakon toga bi ih Hugo odbio i oterao. Ni jedna od njih nije imala te njene plave oči.A ni jedna od njih nije imala prazninu koju je ona posedovala. U njenim očima sijala je tuga, primetio je. A seća se kako je te večeri bila magična. Njene oči tada nisu bile tužne, već su zavodile svakog kretena u blizini.

Ali ipak je on bio najveća kretenčina od svih.

Zavodljivo je sklonila nestašni pramen iza uha, a on ju je i dalje posmatrao ne verujući da ona stoji ispred njega. Pogledala ga je ravno u oči, a njemu je sve više i više ponestajalo vazduha. Primetila je kako bulji u nju, kako je odmerava, te se osmehnula dovoljno neprimetno. I dalje se pitao kako i jedna devojka može da bude tako privlačna i ako je nosila isečenu haljnu i bila bez šminke.

Nije se trudila, a već ga je očarala.

"Pa hoćeš li reći nešto?" upitala ga je, a on se trgnuo začuvši je. Od njenog glasa niko se ne bi naježio osim njega. Samouvereno se osmehnula videvši njegovu reakciju. Osmehnuo se kada je izgovorila te reci.

Tada je prvi put začula njegov dubok glas kako je miluje nežnim rečima. Progovorio je nešto, ali ona ga i dalje nije čula. Bila je opsednuta načinom na kojoj joj je namignuo kada je izgovorio to 'prelepa si'. Nesigurno je prišla i stala pored njega posmatrajući prizor ispred njih. Gledali su zajedno u daljinu kao da gledaju pola Francuske. Tu su bili samo oni i još par ljudi koji su polako napuštali toranj po naredbi obezbedjenja. Uskoro su i njih upozorili, a oni su samo klimnuli glavom i u tišini ušli u liftu.

Već je bilo pola 12 kada su šetali jednim parkićem u potrazi za odgovarajućom klupom, a onda su je pronašli. Tako jednostavnu, a ipak tako posebnu. Stajala je ispod jednog drveta, a ispred nje stajala ljuljaška koja je pripadala dečijem igralištu. Sa strane bili su i tobogani, kao i klackalice i sve što je jednom dečijem igralištu potrebno. Nije bilo više onih milion svetala koje su gledali sa visine, već samo par njih koji su bili dovoljni da obasjaju stazu kroz park.

Više nisu ni pričali, već su u miru i tišini šetali i igrali se po onim spravama.
"Detinjasta si!" Viknuo je dok se ona spuštala niz tobogan, a ona se opet osmehnula.
"Hej, nisam JA ta koja je malo pre pokušala da se popne na drvo i pala!" Govorila je pokazivajući na njegovo odelo sa zelenim mrljama od trave. Pognuo je glavu osmehnuvši se, te je zagrizao usnu koju je zapazila.
I dalje nije shvatila koliko joj je ovaj dečko poznat i ako je te večeri to bilo prvo što je pomislila kada ga je ugledala
I dalje nije shvatala koja je razlika njega od njega te večeri i njega ove večeri.

Delovao je dosta mračnije, nego onda.

"Da li bi htela da ih skinemo?" Upitao ju je, dok ju je ljuljao, a ona se pravila luda kao i obično.
"Šta to?" Igrala se s njim na najgori način, a to je bilo nestrpljivošću.
"Pa maske." Igrao je hladno i ozbiljno, a njoj je na pameti bilo samo da se dobro zabavi. Skočila je sa ljuljaške, te mu je prišla odmahnuvši glavom. Krenuli su polako prema klupi, a njemu je ponestajalo nestrpljenja. No, ona se toliko zabavljala da nije ni primetila da je pola 1.
"Zašto?"

"Ovako je zanimljivije." Bile su to poslednje reči pre nego što je ustala.
Gledao je u neverici za njom, a ona mu se osmehnula i namignula preko ramena.
"Sutra uveče, ovde i u 10." Rekao je, a ona se samo osmehnula i otišla ostavljajući ga. Gledao je za njom sve dok nije nestala iz njegovog vidokruga. Pomatrao je njenu vitku figuru koja se gubila u tami, a kada je otišla izgubio se i on.
.
.
.
Sada je sedeo na svom krevetu posle noći pune akcije i zamišljao njene oči, dok je u njegovom naručiju bila druga. Bezobrazni osmeh oteo se njegovim usnama shvativši da je njehova zabava budna. Nastavio je da se priseća njegove zabavne noći, uz jednu cigaru. Sitna soba u kojoj su odsedali bila je već puna dima. Uživao je u kasnom nedeljnom jutru, a onda mu je telefon zazvonio.
"Halo?"
"Ja..." izgovorila je tiho i nesigurno, a onda samo spustila slušalicu, ljuteći se na sebe što je uopšte nazvala. Nakon njene prve reči, njegove su usne zadrhtale. Da, jesu. Ostao je paralizovan, kada je začuo njen nežan, ali i dalje misteriozan glas.

Ona je i dalje sedela u svom ormanu i krila se od realnosti, dok je zamišljala reči mudrog dečka pod maskom.
"Shvatam. Javi mu se, on je već načinio prvi korak, možda misliš da je pogrešio, ali ja vidim da mu je stalo i da je samo pokušao da te zaštiti." Rekao je ostavivši je u neverici.
Gledala je u neodredjenu tačku na zidu u mraku, a onda ugledala svetlo. Neko je otvorio vrata.
Podigla je pogled prema smedjokosom dečku, zelenih i zabrinutih očiju, koji se spuštao u turski sed ispred nje.
"Šta si sad zeznula?" Svesna da ju je pročitao kao knjigu,iskreno mu se obratila:
"Javila sam mu se."