Maska

XXX

Iz dana u dan, Sila je mrzela tog Todora koji se za tako kratko vreme preobrazio u potpuno drugu osobu. U tog pokvarenog narcisa, ali opet i neprevidivog romantičara, koji bi uvek ostavio poseban trag na njenom srcu. Njena osećanja su upala u turbulenciji bez kraja krivicom njenih pravih osećanja prema njemu.

Bilo je tu neko zlo koje je tog dana šljaštelo iz njegovih očiju, ali opet kao da je bilo i topline koju je bilo nemoguće pronaći. Poput igle u plastu sena.

Mučio ju je, a mučila je i ona njega. Svaki momenat nakon njihovih slučajnih pogleda bio bi ispunjen neobjašnjivom srećom.
Milovao bi je tim svojim tajnovitim, vatrenim očima neprimetno i u tišini, plašeći se sveta koji bi mogao shvatiti to što bi se moglo nazvati njegovim osećanjima.

Došla je i ta čuvena matura koju je Sila provela u svojoj zamišljenoj glavici, kao i Todor. Inés i Hugo bi ih posmatrali sa daljine, zajedno skupljajući dokaze njihove tajne ljubavi.

Jedina boja koju su oboje videli pred sobom je bila zelena. Brojne kapice i maturantske haljine motale su im se pred nosem dok su trazili poziciju kojoj pripadaju na ovom magičnom dogadjaju.
A pripadali su jedno drugom, znali su to.

Sila je išla prema bini tražeći svoju misterioznu prijateljicu i njene nevidljive sumlje. Njegove tople oči pratile su svaki njen izgubljeni korak i zamišljeni pogled u daljinu diveći se njenoj lepoti i pozitivnosti koja zrači iz nje poput jutarnjih zraka kroz male rupice na roletnama. Sitan osmeh mu je ukrasio lice kada ju je ugledao kako se zamišljeno smeška gledajući u svoj dlan, a onda mu je jedna misao oduzela dah.

~Flashbacks~
-...Hteo bih da te odvedem na jedno mesto.-
Tada je započeo njihovu priču, znajući da će se te večeri nešto dogoditi. Njen blagi, ali i ravnodušni pogled je te večeri preobrazio u vatreni i ludo zaljubljeni.

-„Gde me to vodiš?"- upitala ga je uz kikotanje, dok ju je držeći za ruku vodio prema maloj litici. U početku je bila zbunjena kada ga je ugledala kako sedi i gleda u nebo, a onda mu se pridruzila i taj pogled joj je oduzeo dah. Milion svetala je obasjavalo grad, isto kao i zvezdano nebo. Ispustila je zadivljeni uzdah pogledavši ga.

Bio je zamišljen, a njegov pogled je lutao po sazveždju malog medveda.

-„Šta to posmatraš?"- 

-„Daj mi ruku."- rekao je, a ona mu je oprezno pruzila ruku i slabašno se osmehnula.

-„Kad sam bio mladji, mama bi me uvek dovodila ovamo da gledamo zvezde..."- osmeh koji mu je momentalno obasjao lice budio je ta stara sećanja, koja su se odavno zakopala u njemu. Bila je ključ njegovih uspomena i ona sa kojom je želeo da stvara nove.

U njenom dlanu nežno je iscrtavao sazveždje, dok bi svaki njegov dodir ostao urezan u njenom sećanju kao draga uspomena vredna pamćenja.
Stao je i približio joj se još malo svojom rukom pokazujući prema najsjajnijoj zvezdi na nebu.

Zvezdi severnjači.

-„Govorila je kako ću za nju uvek biti zvezda severnjača."- rekao je, a onda legao na tvrdom tlu posmatrajući te deliće magije kako sjajno šljašte na tamnom nebu. Sila se tiho zakikotila i posmatrala sa njim, a onda je shvatio da je ona njegova zvezda severnjača.
~End of Flashbacks~

U svom dlanu nesvesno je iscrtavala sazveždje, po dodirima koje je jasno zapamtila. Zamišljeno se osmehnula i pogledala u njegovom pravcu, a onda shvatila šta joj se dogodilo. Osetila je kada joj se krv popela u vrelim obrazima, a onda brzo skrenula pogled i, na svu sreću, ugledala Inés koja joj se približavala uz misteriozan osmeh.

Nervozno je pognula glavi i grickala nokte, dok joj se približavala.

„Spremna si? Profesor je rekao da se svi okupimo na bini za 5 minuta." Sila je nemo klimnula glavom i uputila joj vidljivo nervozni osmeh, a onda su zajedno krenule prema bini.

Par puta bi pogledala iza sebe i uhvatila njegov pogled koji je sijao toplinom poput zvezde padalice.
.
Veliki aplauz se širio oko bine kada su maturanti bacili svoje kapice u vazduhu. Ugledala je Todora kako izlazi iz dvorišta škole i pošla za njim, jer je znala da joj je ovo poslednja šansa da ga ne izgubi. Izgubio se u tim mračnim uličicama poput  senke koja ju je progonila i koju je pratila bez prestanka ili odredjenog cilja.

Čuo je njene brze korake kada ga je ugledala, a on je stao i nervozno stega pesnice.
Uhvatila ga je nezno za ruku, a on je duboko uzdahnuo. Stao je ali nije se okretao, jer je znao da će biti previše slab na njene reči.

„Znaš, trebala bi da me zaboraviš."

„Ne mogu." rekla je kroz drhtavi uzdah i jače stegnula njegovu ruku.

„Zašto?" procedio je kroz zube i sklopio svoje, dok je nesvesno stezao svoju vilicu.

Svojom drugom rukom ga je neprimetno uhvatila za istu ruku kao i prvom i slušala ga kako otežano diše. Njeni dodiri su se mu se rugali.

„Ne teraj me da odgovaram na to pitanje... Molim te..."  nije ni primetila kada jedna njena suza pala preko njihovih sklopljenih ruku.

„Zašto Sila?" upitao ju je i suviše nestrpljiv, dok je njegov pogled lutao u daljini.

Ćutala je kako je samo ona umela, tako da ga izludi i ubije strpljenje u njemu.

„Zašto?" ponovo je procedio to pitanje kroz zube, a ona je zadrhtala od njegovog grubog glasa.

„Zato jer je sećanje na tebe i suviše lepo." njegov pogled se zamaglio, dok je slušao kako njene drhtave reči napuštaju njena usta. Čak i tako tužna i dalje ga je zavodila svojom igrom reči i lepotom i ako tu lepotu sad nije mogao gledati.

Stajali su par trenutaka u tišini mirni i za sada smireni, a onda je Todor svoju ruku istrgao iz njenih i izustio jedno poslednje „zbogom", ni ne pogledavši je. Plašio se da ako je pogleda morao bi da sluša njen manipulativni pogled koji mu je nežno govorio da mora ostati. Posmatrala ga je očima punih suza kako joj nestaje iz vidokruga, dok je sunce sijalo iza silnih zgrada stvarajući tako tužnu sliku.

Osećala se kao da joj neko žiletom prelazi preko srca i vadi dušu svojim kandžama i ogromnim čeljustima. Svoju ruku je prislonila na grudi i tiho zaplakala, gledajući tačku u daljini koja bi trebala da predstavlja njega.

U svojoj glavi kao da je mogao čuti njene jecaje i dozivanje i pokušavao da ih zakopa bilo čim.

Nije mogla da veruje da je uradio to.
Nije mogla da veruje da je otišao.