"Ne zaboravi me" - Završena

17 deo

Čuo sam njen vrisak čim sam zatvorio vrata te prostorije nakon što sam izašao.
I:Mrzim te!!!
Ja:Ja tebe volim...
Kažem skoro nečujno i smestim ruke u džepove šorca, pa krenem duž hodnika do gazde, do glavne prostorije u kojoj su se okupljali sve vođe grupa...
Natalija POV
On nju voli?!?!
Došla sam malo posle Miloša i Ingvild u ruševinu, pa se sakrila iza starih kutija pored prostorije u kojoj su njih dvoje bili. Sve sam čula... Šokirano odlučim da izađem odsvde pre nego što to Ingvild uradi. Izletim iz tog nesta i potrčim ka razbacanim gumama. To je bila prva prepreka koju smo trebali da pređemo i sa kraja reda se nalazio Hugo. Pritrčala sam i stala odmah iza njega.
H:Šta si čula?
Hugo je bio osoba koja bi me uvek provalila kada bi se nešto desilo. Pogotovo sad kad je nešto ovakvo u pitanju...
Nagne glavu nazad, ka meni, a ja glavu nagnem napred i smestim svoje usne kod njegovog uha. Ovo nije nešto što bi trebalo da se zna... Šapnem mu ukratko ono što sam čula i on se zabezekne u neverici.
H:Olajao se i čula si...
Proreži besno pa ja shvatim da je on znao za to.
H:Natalija, to što si čula nikom nećeš reći, je li ti jasno? Pogotovo ne Ingvild!
Počeo je da se dere i sva pažnja je u momentu bila naša.
B:Stišaj se Hugo. Šta god da je u pitanju, ako se ovako dereš, Ingvild će svakako saznati!
Bojan ga upozori a ovaj pređe šakom preko celog lica.
H:Kad si to čula?
I ispitivanje je počelo... Sad ću morati svaku njihovu izgovorenu reč da ponovim kao da sam eho. Nadam se da ovo neće da traje predugo...
Moj POV
Saberem se jedva i izađem iz prostorije, u koju me je uvukao onaj gilipter, ostavivši istu u potpunom haosu. Ušmrknem nos i rukom obrišem suze besa. Prođem duž hodnika u nameri da se popenjem ali mi onda pažnju privuče nešto svetlucavo iza kutija, odmah ispod stepeništa. Žurno se spustim da bih videla da je to ustvari Natalijina minđuša...