"Ne zaboravi me" - Završena

12 deo

Kažem dok mu pravim šljive duž vrata, pa se sklonim i pogledam ga u oči.
M:Samo moja?
Upita me nesigurno a ja klimnem glavom. Ne znam zašto sam večeras ovako dobra prema njemu, ali je pijan kao letva i sutra se neće ni sećati ovoga...
[...]
Miloš POV
Probudio sam se u svojoj kući, svojoj spavaćoj sobi na svom krevetu. Nemoguće da je sve ovo bio san! Bio sam s njom tebra! Ustanem mamuran, glava me je bolela i nisam mogao ni da stojim, ali sam morao da stignem na trening grupa. [...]
Prvo sam došao u našu kuću i seo za sto sa ostalima kada se Ingvild pojavila. Stegla je pesnice kada je videla mene, a primetio sam da hoda čudno.
I:Pošto ste svi tu htela bih da kažem nešto. Juče... kada sam bila na sastanku... Gazda je rekao...
Okolišala je ono što će da kaže pa je to svima bilo nekako čudno.
H:Ingvild? Je li sve u redu?
Upita Hugo zabrinuto a ja prekrstim ruke.
I:Miloš...
Proreži moje ime pa se setim na koji ga je način sinoć izgovarala. Svi se mahinalno okrenu ka meni a onaj Leo joj priđe i uhvati je za ruku. DEČKO ODROBIJAĆU TE ZNAČI JEBENO SE SKLONI!
I:Miloš je sada glavni u grupi.
Svi se zacene kao i sâm ja, ali se na jednu priberem kada vidim kako me Leo gleda, i nabacim šmekerski osmeh.
Istrgne svoju ruku od Leove i priđe mi da bi mi predala svoj pištolj, pošto je, po pravilu, samo glavni član ekipe smeo da puca iz vatrenog oružja. Glupo je, ali tačno. Kada sam uzeo pištolj iz njene ruke spustio sam isti na sto i uzeo njene ruke koje je pokušala da istrgne odmah, ali bezuspešno.
H:Miloše...
L:To što si sada glavni ti ne da za prava da je maltretiraš!
Prigovore mi ova dvojica a ja joj se približim i protrljam nam noseve kao sinoć. Ingvild nije dizala pogled ka meni, obično bi mi protivrečila.
I:To što više nisam vođa, ne znači da ću da ti popuštam.
Konačno se oglasi gledavši u Lea.
N:Miloše svi smo tu...
Natalija me upozori a ja joj odmahnem rukom.