"Ne zaboravi me" - Završena

33 deo

H:Ponašaš se ko da imaš 5 a ne 20 godina! Jebem te u 20 godina magarče propali nesposobni! Otvaraj!!!
Vrišti na mene i siluje kvaku koju može da polomi, taman da ostanem zaglavljen i da umrem od gladi ovde, dao Bog. Možda me tad ostave na miru.
H:Miloše. Miloše otvori za pet sekundi ili ulazim kroz prozor.
Skočim s kreveta i udahnem što više vazduha spremajući se da viknem iz sve snage na njega.
Ja:ŠTA JE?!!?!
Toliko sam viknuo da sam ostao zaprepašćen. Uplašio sam se samog sebe.
H:Miloše ovo je bitno. Moraš da odeš na sastanak veća!
Ja:Ne želim. Znam šta će da mi kaže. Nek jede govna. Veće. Kakvo kurac veće? Samo onaj bolesnik od Šefa sedi u stolici i priča nebuloze.
H:I? To je to? Samo tako odustaješ od svog mesta a nisi čak ni nedelju dana njegov pomoćnik.
Prepirali smo se tako, on ispred vrata, ja u sobi, osećam se izolovano.
Ja:Desna ruka...
Prepravim ga mislivši o tome da reč "pomoćnik" podseća na nekog tamo potrčka, a ja to definitivno nisam.
H:Isti kurac.
Ja:Nije.
Otključam vrata i izađem te prođem pored njega samo u šorcu.
H:Go si ukoliko ne primećuješ.
Ide za mnom, zajedno ulazimo u lift.
Ja:I za to me zabole.
H:Nosiš li uopšte gaće?
Ja:Oš da vidiš?
Pogledam ga s podignutom obrvom i stavim ruku na pojas sorca, a ovaj se okrene leđima od mene.
Ja:Šta se okrećeš? Da ti ga stavim?
H:Jebote budi jednom u životu ozbiljan, hoćeš!?
Osećam da će me zadalamiti ukoliko ne prekinem s ovim pederskim forama.
Ja:Šta ima da se jede?
Krči mi stomak te se ponadam nečemu lepom.
H:Afričke tortilje meksikanom.
Pogledam ga zbunjeno pa osetim kako više i nisam tolko gladan.
Ja:Šta? Zajebavaš me? To postoji?
H:Ma iskreno ne znam živo me ne interesuje. Ingvild smislila. Bitno je da je ukusno jer umirem ovde.
Izlazimo iz lifta i sedamo za sto.