Š:Tvoj otac i ja već dugo sarađujemo, voleo bih da sam ranije čuo da si mu ti sin.
Ja:Ja nisam njegov sin.
Previše puta ponavlja "otac, sin, otac, otac"... jebo te on usta više. Gledam ga pravo u oči i ne dam njemu da skrene pogled. Nervozan sam.
Š:Ostavljam vam svoju kancelariju, popričajte na miru. Andersone, svratite do mene kad završite razgovor.
Ovaj klimne glavom i uđe unutra, penje se uz stepenice a ja sporo krećem za njim. Šef, po prvi put, ozbiljno priča. Otišao je u hlad u pratnji svojih gorila i uvalio se u fotelju.
Zatvaram vrata prostrane sobe ispunjene crnom dekoracijom. Radni sto je bio uredan, kao i uvek. Anderson je krenuo ka kožnoj fotelji, u kojoj je obično sedeo Šef.
A:Sedi.
Miran je. Ovo neće izaći na dobro. Već vidim kako ga davim.
Ja:Zašto si ovde?! Ko te je zvao?!
Vičem na njega. Dugo se nisam dobro potukao.
A:Miloše moraš da prestaneš da se ljutiš na mene!
Lupi šakom o sto i ustane. Njegove nadrkane obrve su ukrštene a crni sako se podiže na gore kako on sve brže diše. Naslanjam se rukama na sto i gledam ga kroz trepavice. Malo fali da mu razbijem lobanju.
Ja:Ti si kriv za to što je mama umrla. Ne poriči.
Govorim kroz zube i Andersonove zenice se šire.
A:To ti čak nije ni bila prava majka!
Pesnicom opet lupa o sto a ja u momentu zbacim sve sa istog. Papiri se razlete na sve strane.
Ja:Tako sam je gledao!!!
Skočim na sto i šutnem ga nogom u stomak. Padne na pod i ne dozvolim mu da se podigne već ga udarim ponovo, i ponovo, i ponovo... Od nebrojeno udaraca koje sam mu zadao, glava mu je prokrvarila. Ostavio sam ga u uništenoj kancelariji i izašao napolje besan kao ris. Imam opet onaj adrenalin kao kada sam tek došao ovde. Tukao sam se sa svakim i na kraju uvek bio pobednik.
YOU ARE READING
"Ne zaboravi me" - Završena
ActionPriča prati ekipu koja se sastoji od 8 članova, ukratko, mafiju i dvoje glavnih pijuna u predstavi zlog čoveka. Da li će se uvek vraćati jedno drugom, ili će pak jedna igra uništiti njihove, i tako slabe odnose? U priči "Ne zaboravi me" saznajmo da...
