"Ne zaboravi me" - Završena

71 deo

*Jutro*
Sedim na suvozačevom mestu u kamionu i slušam Huga kako zeva i prenemaže se oko ostajanja u udaljenom selu.
H:Ne znam čak ni da li ćemo proći prvu stanicu zbog policije. Mislim...
Ja:Daj ne kvari mi raspoloženje. Prvo moramo u ruševinu da vidimo kako će Veliki Tatica da šutne Jovanu u Holandiju.
Nasmejem se zlobno i počnem da tapšem rukama kao retardirano derište.
H:Zašto si ti tako srećan?
Upita me čkiljeći očima i ispije svoju jutarnju kafu do kraja.
Ja:Zato što Ingvild ne može da hodaa...
Sam sebi tapšem i gledam kako ovaj pljuje smeđu tečnost na staklo kamiona.
Ja:Izgleda kao da su ti govna izašla na drugu rup... stranu.
H:Kad ćeš da shvatiš da mi ne trebaju takve informacije?!
Ja:Kad budeš prestao da me pitaš ono što te NE interesuje.
Odgovaram mu drsko i gledam napred pokušavajući da smirim desnu obrvu koja mi je "igrala" od nervoze.
H:Sledeći put kad budem pitao ne odgovaraj mi!
Ostatak puta smo ćutali, i kada smo se našli kod ruševine, bilo je pusto. Izašli smo napolje, a ostali su počeli da izlaze iz prikolice.
I:Možda je zamka.
Ingvild je isla prva, a iza nje su se blizanci i Natalija držali za ruke da ne bi popadali od smejanja.
F:Meni i dalje nije jasno šta je njima smešno.
Fiona pokušava da ne bude deo ovog podjebavanja, mada mogu da joj vidim osmeh na licu. Ne krivim je, smešno je. Da sam dobro izjebano žensko još gore bih hodao ali... ali savijena kolena i raskrečene noge... ovo...
H:Samo... začepite već jednom!
[...] Penjemo se uz stepenice, i dalje sam jako nervozan. Gde ćemo završiti? Siguran sam da nećemo biti sami u kući pa...
I:Tiše!
Ingvild povisi ton na Nataliju i ostale, da bismo mogli da čujemo razgovor iza Šefovih vrata.
Š:Ni govora! Ako želim da te spasim moraš da odeš odavde! Ideš u Egipat. Kairo. Momentalno započni pripreme.