"Ne zaboravi me" - Završena

18 deo

Onu koju nikada ne ispušta iz vida i za koju bi život dala. Očigledno je da je bila ovde, samo još uvek nemam pojma zašto.
Zamislim se na trenutak a onda shvatim da već dovoljno kasnim i da nemam vremena da mislim o tome šta je Natalija radila tu...
[...] Namrgođeno ulazim u prikolicu kamiona streljavši pogledom onu Božiju kaznu zvanu Miloš. Šta je milo u njemu?! Šta?! On je obična svinja!!!
L:Ing? Šta se desilo?
Leo me upita i spoji nam ruke pa se ja kiselo osmehnem i izvučem svoju ruku. Obrišem je o helanke i primetim da me Natalija gleda čudno. Natalija...
Ja:Imaš li nešto da mi kažeš?
Odmahne glavom i spusti pogled igravši se s prstima, a Goran me zainteresovano zabulji.
G:Ko te je sad naljutio?
Upita me zabrinuto a ja odmahnem glavom u sećanjima stvarajući sliku njega kako mi ljubi nos. Odjednom zarijem nokte u isti i počnem da ga "ribam" ne bi li se skinuo poljubac s njega.
Ja:Skini se, mamu ti..!
Bacim pogled na ovo petoro koji su me čudno gledali i Petra se zakašlje.
P:Ingvild, čudno se ponašaš u zadnje vreme, a pogotovo sad. Reci nam kakav zadatak ti je šef dao, pa si se iznervirala.
Petra mi dobaci stavivši mi ruku na rame a ja je pogledam mrtvo. Ovo je mučenje. To što on meni radi je pravo mučenje!
Miloš POV
Zadovoljno pustim radio u kamionu i navalim se na sedište sa nekim nedefinisanim kezom na licu.
H:Slušam. Šta se to unutra desilo pa si tako radostan?
FLASHBACK
Š:Gde je ona?
Šef pogleda u mene nakon što zakoračim u prostoriju punu momaka mojih godina koji su me podjebavali kiselim osmesima.
Ja:Uskoro će doći.
Dam kratak odgovor dok gledam u kožnu fotelju. Bio je svima okrenut leđima. Šef nikada nije želeo da mu se vidi lice. Ingvild kaže da je to još otkad OVO postoji. Nikada niko nije video kako izgleda. Ni ime mu ne znamo tebra...
Ovo me polako smara. Svi ćute i gledaju u mene kao da sam aždaja.
Š:Miloše, zar mi nećeš postaviti pitanje vezaono za svoj trenutni položaj?