"Ne zaboravi me" - Završena

35 deo

N:Ne! Nisam! To je bila faza jebena! I da jesam šta imaš toliko protiv...
Ja:Ajde dosta! Ako hoćeš da to kažem Ingvild nastavi da budeš arogantna bezobrazna kučka, a veruj mi znam još mnogo što šta o tebi što se Ingvild ne bi svidelo...
N:Dobro. Dobro.
Ponovi mi i pogleda me zbunjeno, a Hugo svoju stolicu odmakne od njene gadljivo.
Ja:Zašto si došla za mnom u ruševinu? Odakle ti prava da prisluškuješ šta drugi pričaju?!
Bunim se i derem na Nataliju.
N:Aha, radi se o... tome...
Napravi kraću pauzu i pogleda u Huga koji klimne glavom, pa završi rečenicu. Mrtvo ih pogledam oboje. Ako je Tina još nekome rekla... I to Leo zna... Jebeni Leo od svih ljudi... iskoristiće to protiv mene svakog časa, moram da ga se rešim.
Ja:Tina te je čula kad si to rekla Hugu.
Priznam nevoljno, frustriran sam zbog ovoga. Ako dođe do Ingvild potpuno će se odaljiti od mene.
Ja:Leo zna. Čuo je od Tine i...
N:Da ga se rešimo? Veruj mi, posle onog od juče biće mi zadovoljstvo.
H:Ćuti Natalija, molim te ćuti.
Vidim da se Hugu povraća od moje prethodne izjave vezane za Nataliju pa odlučim da ga još malo zajebavam.
Ja:Natalija... zavidim ti...
N:Na čemu?
Zbuni se te me Hugo pogleda gadljivo.
Ja:Imaš tako veliku rupu da u tebe magarca mogu da uguram.
Moj POV
Š:Zbog tebe je ubilo mog najboljeg špijuna! Ingvild, platićeš tešku kaznu zbog ovog.
Ja:Ubio*.
Š:Ne ispravljaj me!
Šef se dere na mene. Bila sam u svojoj staroj kući. U kući svog oca koji me nikad nije želeo kao običnu ćerku. Već kao pijuna u svojoj igri. I postala sam to, ali svojevoljno, da mogu da ga spičim pištoljem u pravom trenutku. Da, stojim pred svojim ocem.
Ja:Šta je najgore što možeš da mi uradiš? Oduzmeš mi imovinu? Izbaciš iz ove sekte i ubiješ me?
Cinično govorim očekujući da potvrdi. Bilo bi najlakše.
Š:Očekuj sestru danas. I tako tvojoj grupi fali jedan član.