"Ne zaboravi me" - Završena

89 deo

Dovršimo rečenicu i Hugo ustane sa zemlje.
H:Spava mi se i smorili ste me. Postavljate jako glupa pitanja. Naravno da nije, njih dvoje se ne podnose.
Odgovori ravnim tonom kao da ga baš briga ali on zna, on se odao.
Ja:Zašto su onda u zadnje vreme stalno zajedno i...
H:Pitao sam ga to. Rekao je da je zbog toga što je on jedini ne osuđuje, a Ingvild ne želi kontakt s nama.
Hugo POV
Ulazim u kuću nevoljno i popnem se na tavan u nadi da ću naći Miloša.
Ja:Miloše...?
Kucam na drvena vrata koja se sama odškrinu i Miloš izađe.
M:Zašto izgledaš kao februarska mačka?
Mahnem mu glavom da izađe napolje, da slučajno Ingvild ne bi čula ovo.
Ja:Vidiš...naši su možda provalili da...
Gutam ogromnu kneglu i gledam ga u oči, primećujem da se izbečio na mene. Bože, kako sam tako glup?!
Ja:Da ti Ingvild... Da ti se sviđa Ingvild...
M:Šta?! Kako možda?! Po čemu si zaključio to?!
Nekontrolisano vrišti na mene sa rukama podignutim na glavu. Čupa kosu i gleda me kao da zna da sam se odao.
Ja:Pa... Okej ja sam se odao. Previše sam se znojio i u momentu jebiga...
Snažna pesnica mi se zabije u obraz tr pljunem jedan kutnjak i malo krvi na pod. Užasno je iznerviran sad... [...]
Sedimo na travi sa dva piva pored, gledamo u nebo a ja mu postavljam preglupa pitanja.
M:Hugo, začepi samo.
Miloš POV
Odvratim mu vidno nervozan te ispijem gutljaj pića iz flaše. Ne znam šta da radim. Skoro je mrak i...
H:A da joj priznaš Miloše?
Ja:Dovoljno si mi išao na živce, ćuti malo. Postoji milion razloga zašto to ne bih uradio.
H:Na primer?
Da li je moguće da je lik ovako dosadan?! Lakše bi mi bilo da pustim Jovanu da me jebe i Viktoriju da mi motornom reže čmar, nego da kažem Ingvild za ovo!
Ja:Ne bismo više pričali. To bi presudilo našem ne tako dobrom odnosu. Mislim da je to dovoljan razlog.
Ustanem sa zemlje ne dovršivši piće do kraja, popnem se na tavan i bez kucanja banem u sobu gde se Ingvild presvlačila.