"Ne zaboravi me" - Završena

85 deo

Ja:Zašto bi želeo da me upoznaš? Zar za tebe nisam čudovište?
Govorim ne puštajući njegovu ruku koja moju sve više steže.
H:Ne ponavljaj to! Nisi kriva zbog...
Ja:Mogla sam da biram kako ću živeti. I ne kajem se za svoje opredeljenje.
Klimne glavom potvrdno i tada primetim da pokušava da me zagrli. Ne želim to. On jeste moj deda navodno ali je Šefov otac i to ga čini... osobom koja želi da me ubije.
Brzo se odmaknem od starca i skupim obrve.
H:U pravu si. Sumnjaš, imaš i dosta razloga da sumnjaš. Verujem da kriješ od ostalih šta ti je moj sin. Ali... ako poželiš da saznaš celu priču o njemu ili čak sebi... napisaću ti broj fiksnog na koji možeš da me potražiš.
Iz džepa užurbano izvadi notes i jednu hemijsku, pa nažvrlja broj na papir i pruži mi. Ne želim da verujem ovoj osobi. Ja ga ne poznajem. Ali opet to je ona radoznalost, i znam da ću bar jednom okrenuti taj broj.
H:Idem sad. Ostavio sam Margaret samu, trebaće joj nešto.
Ja:Margaret?
Jezik brži od pameti, a radoznalost vlada mnome.
H:Oh, tvoja baka. Nažalost, pre petnaest godina je dobila infarkt i samo se srušila na pod, od tada se usporeno kreće i priča, ne bi stigla do wc-a sama. Pa moram da požurim.
Ja:Brz oporavak. Gde živite?
H:Ne tako blizu. Ima više od 2h odavde. Došao sam svojim biciklom. Kuća nam nije raskoš, ali nije ni ovakva rupa kao... ovo.
Zgađen prizorom iza mene, samo se poceška po glavi i izvije kut usne u stranu pokušavši da me natera na pomisao da se šalio. Mada delimo isto mišljenje, ne želim to da kažem.
Ja:Ko je bio čovek koji je ovo zabeležio i snimio?
Odmahne glavom tužno te prođe rukom kroz svoju, sada već sivu kosu.
H:Moj blizak prijatelj. Ovde mu je živela ćerka. Ili je bar on tako mislio. Kada se vratio u naš kraj, pokazao mi je beleške i snimak, odmah sam znao ko si ali sam se ipak potresao. I nazvao sam onog mladića kada sam se dokopao fiksnog telefona.
Ja:Miloš kaže da si zvučao uplašeno, i kada si došao izgledao si tako. Odakle ti uopšte njegov broj?