"Ne zaboravi me" - Završena

46 deo

Tiho sam pričala iako smo bili dosta udaljeni od Šefa. 
P:Ispred nas hoda osnivatelj ove organizacije. Ne može nam se ništa desiti. A i zar zaista misliš da smo toliko slabi?
Pričala je Petra s divljenjem o gazdi.
Ja:U tome je stvar. Koliko zaista možemo verovati Šefu?
Tada sam osetila da me nešto preseca i pogledala ispred sebe. Ingvild me gleda sumnjivo. Stoji pored Huga i gleda direktno u mene, i dalje hoda. Prislanja prst na usta kao da mi govori da ćutim. Gutam ogromnu kneglu i klimam glavom uplašeno. Dobro... zašto sam osetila da imam razloga za strah...?
Š:Ti si nova, zar ne? Fiona Kartin?
Ispustim jedno tiho "mhm" a onda čujem Šefov glas po drugi put.
Š:Nepoverljiva si za nekog ko se odlučio na ovakav korak. Ipak, moja organizacija se ni po čemu ne razlikuje od prave sekte. Osim što mi ne prizivamo nikog.
Bojan POV
Nije nam prvi put da idemo sa Šefom negde, štaviše, mnogobrojne misije smo izvršavali sa lakoćom i dokazivali mu se, ali nikad nije bilo ovako... puno tenzije...
Osetio sam da me Ingvild gleda te pogledao ispred. Stavila je prst na usta kao da mi govori da ćutim i tek tada sam shvatio da se oseća moja nervoza. Fionu je isto tako pogledala. U čemu je stvar?
J:Miloše, gazda hoće da hoda sa nama dvoma u istoj ravni pošto si glavni u timu i... ja sam se složila s tim...
Jovanin "nevini" glas zapuši moje uši i misli te se setim kakvu je zbrku napravila i posvađala Gorana i mene. Ispala je kučka tad. Čak se dobro potukla i sa Ingvild, koja je jedva dočekala to. Jedina sličnost između njih dve je bila žeđ za krvlju...
Moj POV
Osećala sam nervozu u vazduhu dok smo stizali na određeno mesto. Sredina šume. Dva auta i pet motora je bilo parkirano u strani.
G:Ovo je naše? Mislim, ovim idemo...
M:Unutra su i čekaju zar ne?
Miloš prekine Gorana u pogrešnoj zamisli i Šef klimne glavom te pogleda ka maloj kućici zabijenoj iza grmlja. Iz nje je izašlo sedmoro ljudi. Među njima je bio stariji čovek, rekla bih da je Šefovih godina.