"Ne zaboravi me" - Završena

72 deo

J:Ne možeš! Znaš da je to ono što Ingvild želi! Smestila mi je i sjebala sve. Ubila je Lea a onda...!
Jovana se pravdala, međutim, koliko provaljenih laži je izrekla, jedna istina ne može da je spasi.
Š:Prestani, mene ne laži! Onaj bodež je tvoj! Ja sam ti ga poklonio na peti rođendan.. Znam da ga nikad ne bi nikome dala...
J:Meci su u njegovom telu... Nisam pucala! Nisam ja!
Peti rođendan? Toliko dugo se znaju?
I:Idemo, pre nego što joj poveruje.
Ingvild mahne glavom i uđe bez kucanja u prostoriju, a mi za njom.
Moj POV
Baš me briga za to što čudno hodam, ništa ne može da se meri sa mojom srećom kad vidim Jovanu ovako bespomoćnu. Bacim pogled na karte za Kairo i nasmejem se.
Ja:Jovana? Zar već, hvala Bogu, ideš? Mogla si, ne daj Bože, još malo da ostaneš...
Hladi se rukom i gleda je kroz trepavice podlo, dok Natalija umire od smeha i krije se iza Bojana, koji se krije iza Gorana, koji pokušava da ne pukne od smeha tako crven...
Š:A vi... kasnite!
Lupa rukom o sto i iz fioke svog radnog stola vadi papire.
Miloš POV
Krajičkom oka sam primetio da se Petra i Jovana čudno gledaju, kao da razmenjuju nekakve signale, što je bilo previše čudno. Ingvild mora da je saznala za ovo. Moguće je da nas je Petra prisluškivala onaj dan.
Š:Ti - napolje.
Jovana baci još jedan pogled ka Petri, i izađe napolje.
Š:Vi - bez obzira na to što kasnite, još ste ušli bez kucanja. Ne mogu da... samo uzmite sivi kombi iz garaže. Ovaj više ne služi ničemu, osim garancije da će vas policija prepoznati u njemu. Zna se da Hugo vozi kao manijak.
Iz džepa izvadi crni ključ s priveskom bilijarske loptice i baci je Hugu.
Ja:A gde idemo?
[...] Svi smoreno ulazimo u sivi kombi. Nedostaje mi ona prikolica, iako nikad nisam voleo da se vozim u njoj. Ovde miriše na cimet, i prijatno je, ali je naša nervoza ogromna. Pogotovo Ingvildina...